Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

писима у оригиналу или преводу (Наше Горе Лист, Напредак, Босиљак и т. д.). Издао је Вадемекум и много статисти чких и поучних списа. Изабран је за шпочасног грађанина многих хрватских градова, 18576 изабран је за директора Опће Загребачке Штедионице и Залагаонице, 1879 за потпретседника – Трговачко-обртничке Коморе у Загребу. Д. је развио жив рад у хуманитарним друштвима (Затребачко Друштво Човечности, Пучке Кухиње, Шјестовалиште, Друштво Црвеног Крста). Суделовао је при оснивању Обртног Музеја и Обртне Школе у Загребу. Кроз дужи низ година био. је претседник "Трговачкога Збора (до 1892, док се Збор није разишао), те је као такав и као равнатељ трговачке школе много учинио за трговачки подмладак. OV: JE.

ДЕВИН (Duino), мало село (1910: 416 становника) с великим градом, који је саграђен на стрмој стени, у талијанској Словеначкој. Лежи на мору између Трста и ушћа Соче. По Д. звала се племићска породица, која је играла доста велику улогу у историји. У близини је врело знамените крашке реке Тимаве, која се, после кратког тока, излива у море, а наставак је реке Реке. На Тимави је подигнут већ у раном средњем веку бенедиктински манастир Св. Ивана (Штиван), један између најстаријих у (СОловеначкој. Штиван је био далеко познато свето место, које су посећивале хаџије из великог дела Европе. У исто доба био је Штиван и знаменито трговачко средиште, које је имало за словеначку територију исто значење као доцније Трст. У аустриско доба постала, је 1541 у Штивану на ушћу Тимаве знаменита лука, која је с успехом конкурисала 'Трету. Постанком слободне луке у Трету (1719) задат је Штивану смртан удар. Д. и Штиван леже на етнотрафској словеначко-талијанској граници. Од Штивана према југоистоку станују Словенци компактно све до Јадранског Мора. 4. M

ДЕВИЋ ЈУРАЈ, глумац загребачког Народног Казалишта (24/11 1869, Сплит). Овршио је гимназију и три године теологије. 1893 први пут је ступио на позорницу при отварању сплитског традског казалишта. Исте године дошао је у Загреб. 98/2 1919 прослављена је 925-г0дишњица његовог позоришног рада. Шревео је неколико опера и оперета.

, И.

ДЕВИЧ, манастир Ваведења Пресвете Богородице у Јужној Србији, на Влаши, левој приточици Глине, која је леви изворни крак Белога Дрима у жупи Дреници, у Рашкој Области. Манастир је задужбина деспота Ђурђа (1427—1456). Ty су моћи Ов. Јанићија. :

Литература: Гласник Географског Друштва, св. 7/8 (1929), 218. 2. ОР.

ДЕДИЈЕР

ДЕВИЧ ПЛАНИНА, у Отарој СОрбији, источно од горњег тока реке Клине, · 21 км југо-југозападно од Митровице. Највиши врхови су: Коњско Брдо 760 м, Алијевић 771 м, Манастирска O ово, M.

ДЕВЧИЋ ИВАН, омладински писац и приповедач (14/3 1858, Двор, Хрватска 13/10 1908, Загреб). Служио је као учитељ основне, затим више девојачке школе у Госпићу, и најзад као управитељ школе у Олуњу. Први пут се јавио у Хрватској Вили (1884). Посебно је издао ове књиге приповедака: Цртице из живота (1887), Одбијени шпросац (1894), Ускочка освета. (1904), С“ личких врлети (1906), Пад бана Младина П (1908), Посљедњи кнез отока Крка. (1908). и т. д. Његове су приповетке, или из савременога живота, или историске, а већином из дана Војничке Крајине у Лици. Поред тога његове су омладинске · књиге: Бог својих He оставља (1902), Невенчице (1903), Ружице (1905), Омиље и Ковиље (1910). 5. B.

ДЕ ГУБЕРНАТИС АНЂЕЛО, италијански песник и научник (7/4 1840, Турин). Прво васпитање добио је у родноме месту, а доцније у Ђерлину (1862). 1863 позван је као професор Санскрита у 156tuto degli studi superiori Fiorenze. O 1891 je на Университету у Риму. Путовао је по Европи и Индији. Врло је плодан и предузетан писац. Од 1887 води тревију Giornale della societa asiatica italiana, OJL 1894 La vita italiana, Hammcao j

je emo: La Serbie e les Serbes (1898), 7. 1.

ДЕ ДИВЕРСИС ФИЛИП, педагог (пре 1400, Лука, Италија). Био је 1434—1440, а можда и нешто више, управитељ општинске школе у Дубровнику, и написао је 1440, на латинском језику, најбољи опис Дубровника и дубровачког јавног и приватнога живота у средњем веку.

Литература: У, ВгипеШ, РА ррг де Diversis situs aediliciorum ,,, civitatis Ragusii [1882], M...

ДЕДИЈЕР ЈЕВТО ДР., доцент Университета у Београду (15/8 1879, Чепелица, код Билеће — 94/12 1918, Сарајево). Гимназију је свршио у Мостару 1901, Велику Школу је учио. у Београду, а Университет у Бечу, где је 1907 положио докторат философије. Д. је био чиновник Земаљског Музеја, у Сарајеву, наставник богословије Ов. Саве, уредник Орпске Ријечи у (Сарајеву, а 1910 изабран је за, доцента теографије на. београдском Университету. — У своме научном раду Д. (се највише бавио антро погеографским испитивањима. О том је написао: Билећеке Рудине (Насеља Српских Земаља, 2, 1903), Херцеговина i(Haсеља Српских Земаља, 6, 1909), Херцеговина. и Херцетовци (Летопис Матице Орпске, 1919), Оточарске зоне у планинама динарске оистеме (Гласник Српског Гео-

= 560! -—