Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДЕЖМАН

Загреб 1865, и ту је живео до смрти. Прво дело му је овећа епска песма из историје сењских ускока, Омрт грофа Јосипа Рабате (Наше Горе Лист, 1861). У Загребу је издао своје главно песничко дело, Омиљан и Ковиљка (1865), романтички еп у 12 певања, с посветом (Фр. Курелцу, а шосле тога збирку песама, Полетар (1868). У Вијенцу (1869) изишла је Д. епска песма Зрински, где се у 24 песме опева живот и дела сигетског ју·нака. Учествовао је у оснивању БВијенца (1969), коме је био редактор 1871, и с Фр. Марковићем 1872. Написао је либрето за Зајчеву оперу Ђан Легет. Југославенска Академија издала је 1868 његово стручно дело Рјечник љечничког називља, по коме је Д. један од првих наших стручних писаца Ha подручју медицине. Поред тога Д. је популаризатор своје науке. Он је у јесен. 1869 организовао популарна предавања у Загребу, 2 Матица Хрватска издала је низ његових предавања из хигијене под насловом Човјек према Љепоти и здрављу (1871), прву књигу ове врсте у хрватској књижевности. Литература: И. Дежман, Изабрани Описи (Уредио и увод саставио Др. O. Марковић; издање Матице Хрватске, 1896).

Б. Водник. ДЕЖМАН НАРЛ (Оезсћтапл), научник и политичар (3/1 1821, Идрија — 11/8

1889, Љубљана). Д. је учио средње школе у Салцбургу (1831—1834) и у Љубљани (1834—1839), медицину и права у Бечу. Био је од 1852 до смрти кустос љубљанског Музеја. У првој половини свога живота био је Д. одушевљен СОловенац, сарађивао је у словеначким листовима и у словеначким – политичким и културним друштвима. После 1855 почела је његова оријентација у немачком правцу, због антипатије према Кости и Блајвајсу и његоBOM кругу, због противништва Кости и због Третењакових фантазија у публикацијама крањског Историског Друштва. 1861 ступио је јавно на немачку страну и учинио је од тога доба много ва крањске Немце у политичком и културном погледу. Као посланик у Љубљани (1861—1889) и Бечу (1861—1867, 1873—1879) био је противник словеначких националних захтева и постао је код Словенаца тип ренегата. JI. je учинио много ва организацију . љубљанског Музеја, за подизање нове музејске зграде и за 1855 и 1888 реорганизовано Музејско Друштво. Д. је написао много чланака и расправа из ботанике, зоологије, минералогије, геологије, преисторије и археологије, с особитим обзиром на Крањску у ЈаћгезћеЊе љубљанског Музеја; Му ће ипбеп des Мизеајуегешт |, Krain (1, П); 5наипевђенсће и Denkschrilten бечке Академије; Ми ћедипвел дег Ап горојовзесћеп Сезезсћате (1878); Mittheilungen der Central-Commission {1883} и 7. д. Д. је открио неолитске зграде на

кољу у Љубљанском Барју, писао је о гробовима из халштатског доба и о латенском добу у Крањској. Бавио се много и географијом биља у Крањској. Литература: Марн у Језичнику, 28;

·Левец у Љубљанском Звону, 1889; Гло-

бочник y Mittheilungen d, Musealvereins TL Krain (1889); Mittheilungen der Anthropolog, Gesellschaft, Neue Folge?- IX; IInpјевец у (СОловенском биографском 'лексикону. М. Кос.

ДЕЖМАН МИЛИВОЈ ДР. књижевник

. и публициста (1873, Загреб). Син је књи-

жевника Ивана Дежмана. У Загребу je свршио основну и средњу школу, а у Бечу медицину. Живи у Загребу, као лекар и главни редактор :Обзора. Његов је псеудоним Иванов. Д. је био вођа »младих«, покретач и уредник књижевних органа у борби против о »старих«: Хрватског Салона (1908) и Живота (1900 до 1901), истичући се као књижевни критичар и полемичар. Издао је збирку новела Шротив струје (1903). За позорницу је драматизовао роман А. Шеное Златарево злато. Написао је социјалне драме 'Расуло (Вијенац, 1895) и Вир (ЖиBOT, 1901), и историску драму Књегиња Јелена (Нада, 1902). Његова популарна брошура: Сушица, како постаје, како се шири, како се лијечи (1902) доживела је више издања. Издао је политичку брошуру Јужнословенско питање O - Б.

BRE3E JyM (Louis baron де Courmentin ПДезћауез), дипломат француски (око 15992 до 1639). Д. је путовао 1621, као изасланик Луја ХШ, mo Балканском Полуострву, и описао је тај пут у Моуаве ди Levant (1624),

Литература: СпомеНИК, 34. М. И.

ДЕЈАН ВОЈВОДА (ДРАГОМИР ЈЕКИЋ), управник фабрике жижица у Београду четнички војвода (11/1 1881, Крушевац 15/3 1913, Охрид). Д. је свршио философеки факултет у Београду (хемију). Када се пред њим отварала университетска каријера, Д. је напустио угледан положај и сјајне изгледе на будућност, па је, фебруара 1905, ступио у четнике. У априлу 1905 учествовао је у великој борби на Челопеку. Мада врло нежног здравља, Ј. је подносио најтеже напоре лакше него многи здрави горштаци, и убрзо је добио чету. Учествовао је у целој четничкој акцији, а када је, у јесен 1919, објављен рат Турској, Ј. је, иако сасвим порушена здравља, пошао као добровољац у рат. У битци на Куманову је рањен, а помишљао је на озбиљно лечење тек када је рат са Турском завршен. M. M

ДЕЈАНОВИЋИ. Родоначелник породице Д. био је војвода, од 1346 севастократор, Дејан, који је имао за жену Теодору, кћер Стевана Дечанског, а сестру цара Ду-

Ј, H. Томић,

= 570 —

рони анавм