Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z
шана. Био је господар кумановске области и надживео је Душана. Његови синови деспот Јован Драгаш и Константин добили су после и делове Оливерове области, и држали су Струмицу, Штип, Кратово- и цео крај до Велбужда. Деспот Јован умро је после маричке битке, око 1378, а брат му Константин, друг Краљевића Марка (»бег Костадин«), постао је таст византиског цара Манојла Палеолога, давши му за жену кћер Јелену. Као Марко и Константин је постао. турски васал и као такав учествовао је с њим у битци на' Ровинама, где је и погинуо (1394). По Константину звао се Велбужд још у 16 веку Константинова Бања. Касније је постао турски назив његова града Кјустендил, односно Ћустендил. Литература: Ј. Хаџи -Вавиљевић, Просветни Гласник, 1902. ИТ, ДЕКЛАРАТОРИЈА, закон о уређењу српеке цркве у карловачкој митрополији Издала та је царица Марија Терезија 16/7
1779, под именом Кезспреит Јесјагао-
rium Шупсае МаНопз, Постао је овако: Цео унутрашњи и спољашњи живот карловачке митрополије, готово читав век, оснивао се само на привилегијама, аустриских царева, на општим канонским прописима, изложеним у Крмчији, 'и на вековима утврђеном обичајном праву српске цркве. Неке посебне уредбе или закона није било. СОиноди и црквено-народни сабори нису успели да их донесу. Стога. је министарство за српске послове на аустриском двору, т. зв. Илирека, Дворска Депутација, предузела сама, да TO учини и у државном интересу уреди како грађанске тажо и црквено-шравне односе аустро-угарских (Орба. Царском комесару на српском пнародно-црквеном сабору у Карловцима 1769 наређено је, да народне претставнике упути, да пре избора митрополита расправе сва важнија питања, црквено-народног живота и да донесу вакон о уређењу српске цркве у карловачкој митрополији. Сабор је приступио расправљању, али је државна власт успела да у свом интересу створи сукоб између народних претставника и епископата. тако, да коначно формулисани закон није могао бити донесен на сабору. Илирока. дворска детутација употребила, је ту прилику, и на основу сабореких расправа, привилегија и обичајног права, српске цркве, донела је збирку уредаба и наредаба према својим тенденцијама, у реформи црквено-народног устројства. митрополије карловачке. Царица Марија 'Терезија потврдила је ту збирку 27/9 1770 као Кевшатепит ртгуПерјогит или т. зв. први регуламенат. Та збирка је узбунила, аустриске Орбе кад се за њу сазнало, јер су многи закључци сабора били сасвим измењени и народне повластице тешко окрњене. Народно незадовољство присилило je државну власт да повуче ту
ДЕЛАВАРЕ.
уредбу и архијерејском синоду поднесе на мишљење и шредлог основу нове уредбе. Синод је учинио своје примедбе, али влада није усвојила те примедбе, већ је 2/1 1777 издала нови Регуламенат, који је још већма узрујао СОрбе тажо, да је и крв пала. Стога је укинуто министарство: за српске послове и сви су Срби поново потчињени дворском ратном савету и угарској дворској канцеларији, а Регуламенат је повучен и место њега донесена је Д. Орби су били присиљени да приме тај закон изко су њиме знатно окрњене или сасвим поништене биле многе повластице и права српске цркве и народа под аустро-угарском влашћу. Д. је 'нормирала прквено-народни живот у карловачкој митрополији све до т. зв. Краљевског Рескрипта од. 1868, који је ваменио Д. Литература: От, Ј. 5ећулскег, Роlitische Geschichte der Serben in Unšarn (1880); M. Грбић, Карловачко Владичанство (П, прилог А.). Р. Грујић.
ДЕКЛАРАЦИЈА СРПСКЕ ВЛАДЕ 0 АНЕНКСИЈИ БОСНЕ M ХЕРЦЕГОВИНЕ (18—31/3 1909). Оаопштио ју је министар Србије у Бечу парском и краљевском министарству спољашњих послова. Позивајући се на ноту српске владе АустроУтарској од 18/8 и да би разбили сваки неспоразум, који би могао произлазити из ње, министар Србије добио је налог да да ова обавештења: »Орбија признаје да нису тангирана њезина права свршеним чином (121 ассотр!) који је створен у Босни и Херцеговини и да ће се према. том управљати по одлуци, какву донесу Силе у погледу чл. 95 Берлинског Уговора. Попуштајући | саветима – Великих Сила Србија 'се обвезује да ће од сада напустити шротестно и опонирајуће | држање, које је имала у погледу анексије од задње јесени, и обвезује се, сем тога, да. ће променити курс своје садашње политике према Аустро-Угарској да би живела с њом у добром суседеком односу. Сагласно с овим изјавама и поуздавајући се у мирољубиве намере Аустро-Угарске Србија ће свести своју војску на стање од пролећа 1908, што се тиче њезине организације, размештаја и ефектива. Разоружаће и распустити своје добровољце и чете и спречиће образовање нових нерегуларних јединица на свом територију«. ·
Литература: К. Зширр, Досипепле pour servir 4 lhistoire du droit des dens
(2 изд. 2 св. 1928). IB-55: 11. ДЕКЛИШКА | ЗВЕЗА. B. Ipocnema Звеза.
ДЕЛА БЕЛА А. B. Bena A.
ДЕЛАВАРЕ (Рејамаге), хибрид америчке лозе, који је доста раширен, особито у Осечкој Области. У најновије ra време почињу виноградари калемили домаћом лозом или га крче и обнављају калемима, племените лове. Има местимице (у Војво-
2 572