Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

крило на Запису, командант војвода Мла-

ден, центар у Д. командант Шетар До-.

брњац, лево крило Бели камен командант Станоје Главаш, _ резерва позади делитрадског редута. Распоред Турака био је: Ибрахим-паша на десној а Шашит-паша па левој обали Мораве. — План Турака био је, да огромно надмоћном снагом на јуриш узму утврђења на Делиграду, ша a продуже даље низ Мораву. Шлан Карађорђев био је, да се са главном снагом држи одбране на Д., а један одред да упути у дубљу позадину Турака, и тиме их принуди на отетупање.

Турци су зором 22/8 почели напад на Делиград, али су целог дана успели само да се приближе утврђењу. Међутим (Станоје Главаш кога је са 500 коњаника и 2.500 пешака, Карађорђе упутио, преко Крушевца, Јастрепца и Прокупља ка Нишу, успе да пред ноћ 23/8 заузме Прокупље и тиме загрози Нишу. Чим су Турци, у току 923/8, дознали за овај маневар, прекину напад на Делиград и повуку се ка Нишу. Гоњења није било, BOроватно због мале снахте. — Резултат боја био је, сачувана моравска долина и дотадањи успеси устанка. Последица. боја била је шестонедељно примирје, које су Турци тражили, а Карађорђе примио.

| В. Белић.

ДЕЛМИНИУМ #(Delminium), | yrTBDbeHO место на једном брегу, вероватно у Дувном пољу. Куће су му биле од дрвета. Д. је првобитно било главно место племена Далмата. 156 пре Христа, један римски консул натерао је Далмате да се повуку у Д., али га није могао освојити, јер није имао опсадних машина, Онда жонсул остави Д., и почне освајати мања места, чији су се становници били повукли у Д. Али се после опет врати пред Д., и већим делом та спали, бацајући на њега запаљене стреле. Д. је заузео његов наследник, консул. Оципијон Навзика, идуће године (155), лукавством. — У доцнијим борбама које су имали Римљани с Далматима. JI. се више не помиње. Римљани су варош порушили и раселили. Д. се помиње поново тек у 2 веку по Христу. Тада је Д. био самоуправна римска варош (муниципиум). — Не зна се тачно шде је Д. био. Јамачно га треба тражити код Жупањца у Дувном пољу (а не у Гардуну, код Триља, на Цетини). Новија истражи вања су утврдила да је код Жупањца било једно старо насеље, које је заузимало око 15 хектара шростора. 'Dy су нађени остатци од јавних зграда, натписи који помињу традске чиновнике и цареве, и т. д. Међутим предримески Д. свакако се није налазио на том месту, него нешто даље одатле. 17. ОВ.

ДЕЛНИЦЕ, село у Хрватској, жупанија, Модруш-Река; железничка | станица, Ha прузи Загреб—Сушак (Река). Има 3.238 становника, пошту, телеграф и телефон,

ДЕМЕТЕР

општинско поглаварство, котарску област, котарски суд, порезни уред, римокатоличку жупу, вишу пучку школу. Д. се протежу с обе стране Лујзинске цесте по сата далеко, у лепој долини, око 700 M над морем. Главно је место и летовалиште у Горскоме Котару. Има трговине и индустрије дрва (Арбор Д. Д.; шумарија. Турн-Таксиса). Од Д. 5 км к северу иеспиње се Велики Дргомаљ (1.153 M), на чијем су врху Дргомаљски столци, големе камене стене, откуда се отвара поглед по свом Пореком Котару. — У ·Д. је 21/7 1921 убијен Милорад Драшковић.

· Ј. М-н.

ДЕЛНИШКА ~ ДРУЖБА. ПИВОВАРНЕ >УНИОН«, Љубљана. Основана је. 1864 као шривашно предузеће, а 1909 претворена је у акционарско друштво, с кашиталом од 1,453.000 жруна, који је повећаван до 6,000.000 дин. (1923), а 1924 одлучено је ново повишење. Покретна je снага, 190 и 520 коњеких снага, а запослено је око 280 радника. Капацитет је до 100.000 хектолитара годишње. п

ДЕЛО, књижевни часопис. Први уредник био је Стојан М. Протић, а издавач А. М. Станојевић. Као часопис за науку, књижевност и друштвени живот Д. је за дуги низ година било један од најбољих српских листова. Излазио је у Београду, у месечним свескама 1894—1899, 1902 до 1914. „50

ДЕМЕЛИЋ ФЕДОР ПЛ. ОД ПАЊОВЕ (15/10 1832, Будим — 7/5 1900, Беч). Свршио је права у Бечу. Проф Андрашти 110ставио ma је у Министарство Опољних Послова. 1879 намештен је у кабинетеку канцеларију, а 1898 пенсионисан, као дворски саветник. Главна су му дела: Le droit coutimier des Slaves meridionaux

· [1876]; Metternich und seine auswartige Po-

litik, 1 (1898), 2 (1899), И ТИ ДЕМЕТЕР ДИМИТРИЈЕ ДР. (21/7 1811, Загреб — 94/6 1872, Загреб). Рођен је у трговачкој породици грчких досељеника. из Македоније, у којој је владао јелинеки патриотски дух, и у коме је васпитан и Димитрије. Као шеснаестогодишњи | млаmah Д. је испевао на новогрчком језику драматичку песму Virginija, ca предметом из римске историје. Овршивши у Загребу хуманиора дошао је у Грац, где је учио философију (1827—18929). Ту је постојало Ђачко удружење Илирски Клуб, где су се скупљали (Срби, Хрвати и Словенци. Затим је Д. дошао у Беч (1829), где је учио медицину, али је нарочито заволео п080риште. · Медицину је свршио у Шадови (1834—1836), где је добио и докторску дишлому. У почетку вршио је лекарску праксу у Загребу. Око 1841 одрекао ce свога звања и сасвим се предао народном раду, нарочито позоришту. У почетку Ба-

ховог апсолутизма Д. је примио јавну

COO) —