Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДЕМЕТРОВИЋ

службу крајем 1850 и постао је преводилац банске владе са дужношћу уређивања службених Народних Новина. Крајем 1854 постављен је за: перовођу Намесничког Већа, а ускоро је, опет из нужде, прихватио уређивање Народних Новина (1856). Поред тога Д. је за све време апсолутивма радио за хрватско шозориште, и колико је било хрватских претстава, поред талијанске оперне 5јадопе и сезоне њемачких глумачких дружина, његово је дело. О повратком Устава последња немачка дружина оставила је за увек Загреб. Д. је шостао драматург Казалишног Одбора (1860), који је у HOвим приликама имао да створи сталну хрватску позорницу: ватим је наименован за тајника (1861), па је онда ослобођен дужности уређивања Народних Новина (1862), да се сасвим посвети позоришту. Најзад је управљао хрватском позорницом као земаљским заводом у дужности артистичког директора; (1864—1868).

Д. је углавном концентрисао сав свој рад око стварања хрватског позоришта. и драме. Под насловом Драматичка покушења издао је као шрву своју књигу две драме: Љубав и дужност, и Крвна освета (Загреб, 1838), али то су само слободне, национализоване прераде Глеђевићеве 30риславе и Сунчанице И. Ш. Гундулића. Кад су 1840 Новосађани гостовали TDH месеца у Загребу, Д. им је био десна рука: благајник, драматург, преводилац нових комада и први наш позоришни критичар. Д. је с Новосађанима опишао у Карловац и Сисак, па се опет с њима вратио у Загреб. Д. је био душа илирCROP позоришта, Кад се у песничком стварању прелазило из књижевног дилетантизма у праву књижевност, Д. се јавио у Вразовом Колу (1842) својом историоком епском песмом Гробничко поље. Ускоро је издао ши најбоље своје дело, народну историску трагедију у 5 чинова под насловом Сеута (1844). За композиTopa В. Лисинскога саставио је либрето прве хрватске опере Љубав и злоба, шриказиване 1846, и велике историске опере Порин,. која је приказивана после њихове смрти.

Д.. пореклом Грк, потуно је пристао уз илирску идеју, и у часу, кад је било забрањено илирско име, он је испевао Теуту као химну илиризму. Д. је као националист међу препородним песницима најистакнутији песник слободе, у: чему је на њ утицао лорд Бајрон. У Теути црта борбу Илира за ослобођење од Римљана, у Порину борбу Хрвата са Францима, у Гробничком пољу, приказујући борбу Хрвата с Монголима, дао. је најачу илирску будницу Просто зражком птица лети. (Олобода је битлни услов његовог песничког стварања и зато после илиривма, Д. није више писао оригиналне песме. — Као национални романтичар „JI. je схватио, колику важност има позориште за развитак

националне свести у народу, који се тек

буди и отима од туђинске културе. Д. је знао, да је национална позорница најпреча културна шотреба препородног национализма. У том правцу он је предано радио од прве младости до своје смрти. Као драматичар он је далеко ишао пред, хрватском препородном културом. Његова Теута могла се први пут приказивати тек 1964, два деценија после свога, постања. Теута, народна историска, трагедија, испевана у десетерцима, идејом, техником и дикцијом прва је хрватска. драма високога стила. Д. је етворио прву хрватску модерну трагедију. Он је оснивач хрватског позоришта, хрватског драматског стила, позоришног репертоара и сталне глумачке дружине.

Као драматичар Д. је васпитник бечkora Burgtheater-a из доба својих студија, кад су на његовом репертоару била највећа имена: Грилпарцер, а тек после њега Шилер и Шекспир. У томе је стилу написана његова Теута. Као драматург и артистични директор, ни много касније, није Д. могао бити на тој висини, јер зато није имао ни сретстава, ни глумаца, ни публике. Опустио се на ниво бечког МУојк5 ћеађег-а. — За репертоар је превео око 50 позоришних комада. Трагика је у његовом национално-уметничком раду што је имао у Хрватској. да место немачке утврди хрватску позорницу, а био је сасвим зависан од немачке драме, и TO: осредње или мале вредности. Кад је Д. био артистични директор народног казалишта, све је то било несавремено. А. Шеноа, као критичар Позора (од 1866), напао је не само његов пучко-лакрдијашки немачки репертоар, већ и креирање: улога у немачком патосу и укоченим декламацијама. — Д. је извршио свој залатак, а заменио та А. Шеноа, а на хрватској позорници се полако почео јављати француски утицај са именима: Оарду, Окриб, Феје и Огије.

Литература: 8. Мажуранић, Димитрија Деметер (Предговор издању 'Теуте и Гробничког поља, 1891); В. Дежелић, Опор Д. Деметра и Аугуста Шеное (Просвјета, 1904). Б. Водник.

ДЕМЕТРОВИЋ ЗОФНА, рођена Кведер (г2ј4 1878, Љубљана). Д. је свршила грађанску школу у Љубљани, била је степографка у ЈБубљани и Трсту, затим је као ванредни студент слушала университетска и јавна предавања у Цириху, Берну, Минхену, Прагу, Берлину и Загребу. — 1898 почела је писати краће белетристичке цртице у ЈБубљанском Звону, Дому ин Свету, Оловенки, Словенском Народу и Словенцу. Доцније је сарађивала. у различитим хрватским, чешким и немачким тревијама и часописима. 1904 до 1914. уређивала. је у Шрагу породични лист Домачи Пријатељ. Д. је била седам DOдина сауредница Авгатег Tagblatt-a, mne

= BVG ——

горео