Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

они наниааникенике

де

ST

је била, као и у загребачким 'Новостима, позоришни референт. У. Авбгатег Tagblatt-y уређивала је и недељни прилог Frauenzeitung, Д. је превела 5—6: чешких и хрватских драма и комедија за словеначко позориште и много словеначких, српских и хрватских романа, новела и цртица на немачки језик за прашке новине Рок, за бечки лист је еф (у овом и своје mpnme) m sa Frankfurter Zeitung, За словеначке, чешке и хрватске листове написала је особито много чланака, критика, и студија о феминивму, литератури и т. д. Њезина прва оригинална књига била је Мистериј жене (1900), после које долазе комади у једном чину и дијалози Љубезен (1901), збирка цртица Одсеви (1902), Ив наших жрајев (1903), (Словеначко-хрватске Искре (1905), драма AMeриканци (1908) и приповетка Њено живљење (1914). На чешком језику издала је збирку цртица из живота деце: Мјада а. Матја (1913), затим Нада, Роушаку (1910), Vesnickć povidky (1907), Zahčfebsk4 služka,

Друштво хрватских књижевника издало |

је Епајзе поуеј а Модерна књижница роман Ханка. О Миланом Врбанићем превела је збирку Оловенске новеле. Од 1917 уређивала је женску ревију Женски (Овет, коју је најзад прекретила у Југословенска, Жена. У последње доба пише на нашем језику драме, од којих су до сада изашле две: Унук Краљевића Марка (1923) и Атдити на отоку Крку (1923), а у рукопису су Нова генерација, Мртви град Карлобаг и актовка Дечји дом у Цриквеници. O JI. писало се много приликом појаве њезиних књига. Овоје импресије о њој надиcao је Др. Иван Лах за, Женски (Свет (1994). И. Пријатељ.

ДЕМЕТРОВИЋ ЈУРАЈ, политичар и публициста (11/9 1885, Јастребарско). Основну школу учио је у месту рођења, пимназију у Загребу. 1904, као матурант, био је, због покретања ђачке ревије Налпа gara, искључен из свих средњих школа у Хрватској и Славонији, те је тек 1905, као екстерни ђак, положио матуру у Беловару. Права је студирао на Университету у Загребу. Зарана се дао на јавни културни и политички рад, те је већ 1907 редиговао социјалистички дневник Олободна,. Ријеч у Загребу, и остао је његов редактор до почетка Оветског Рата. Његовом. заслугом је социјалистичка, партија, на територији данашње Југославије већ пре рата изградила југословенску идеолопију. На почетку рата, због свога и партијиног става у српском питању и тпрогона против Орба са стране аустро-угарских власти, био је Д. протеран из Загреба на 10 година, па и залворен. 1917 ослобођен од војске покренуо је у Затребу ревију Хрватска Њива, која се од 1919 зове Југословенска Шива, и још из лази под његовом редакцијом. 1919 и 1920 био је Д. повереник за народно госпо-

ДЕМИР КАПИЈА

дарство mp загребачкој ~ покрајинској влади. 1920 изабран је за народног посла– ника Уставотворне Скупштине у загребачком изборном округу. Јула 1921 постављен је за' покрајинског намесника у Загребу, и био је намесник до децембра 1922. 1925 је изабран у пожешком округу . за народног посланика као члан самосталне демократске странке. Сарађује У мнодим часописима и дневницима. ј : В. Новак.

ДЕМИАН ЈОВАН АНДРИЈА (Оепнал), статистичар, географ и војни писац (1770 до 1845). Био је официр у зустриској војсци, али је убрзо напустио војску (1803), те је ступио у службу у статистичко одељење Војне Границе. 1808 надустио. је и ову службу, те се бавио писањем књига. Од његових дела за нас су од 'интереса: Darstellung der Osterreichischen Monarchie nach den neuesten statistischen Beziehungen {1804), Statistik des Osterr, Kaiserthums (1820), а нарочито Та bleau gćographique дез тоуашпез де |'Ноп–

· вгје, де ГЕзсјауоше, де Сгоане еф de la

grande principautć de Transylvanie (2 CB.. 1809). |

ДЕМИР НАПИЈА, предео у Јужној Србији, у великој и животисној клисури Вардара, између котлине Тиквеша на се веру (ашеолутна висина 107 м) и Бојмије: на југу (апсолутна. висина 82 м), у Битољекој Области. Д. К. је турски назив (Жељезна Врата). Шре тога се предео клисуре са још широм облашћу звао Просек. према граду, који је постојао на самом улазу у клисуру. Навив града из римског времена био је Ах 5Зеепа, Има трагова. о преисториском станишту људском у пећини с леве стране Вардатра, а на високом кречњачком рту изнад реке, где су разва– лине Марков Град; има остатака зиданог долмена поред киклопских зидина. На де сној страни Вардара, ниже ушћа Бошавице, има пуно разних трагова римске, византиске и српске средњевековне културе. Ту је био трећи миљоказ од 'римскога 'Отоби-а на ушћу Црне Реке. На улазу у теснац стоје развале Маркова Кула, кроз чије је сводове водио друм кроз клисуру, а више ове, над отсешима Трасте у 'равницу Ђошавице, налазе се: развале Јанков Град. Главна тврђава средњевековног Шросека, био је Марков Град.

Шросек се помиње 1196 као средиште словенских устаника противу Грка, а 1907 заузео та је словенски војвода и српски васал Отрез. Овамо је 1214 долазио CB. Сава ради преговора с одметнутим васалом. — У Просеку је 1348 поклонио цар Душан цркву Мајке Божје с метохом ма настиру Хиландару; можда ће то бити црквиште Ов. Недеља на страни Марковог Града. Турци су Просек узели 1394, разорили га, и од тада му се српско име изгубило, да би та заменило турско. Последњи српски војвода Просека био је не-

— 577 — 37