Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДЕМИР-ХИСАР

какав Јанко, по коме је назван Јанков Град, пред улазом у клисуру, и село Јан ков Чифлик на десној страни Бошавице, повише ушћа у Вардар (опустело 1916). На десној страни Вардара, више ушћа, Ђошавице, лпостоји место IIpoceka село Бања. Постало је после пропасти старога, града у турско доба, а названо је по терми на улазу у клисуру, где је било купатило. Ова се терма давно изгубила, а у околини има само један извор млаке воде (25% 0). Код Бање је железничка, станица. — У Д. К. има 5 села: Клисура, на десној, · Градец, Кошарка, Иберли и Человец, на хевој страни Вардара. Последња. три су насеља Јурука, досељених крајем 17 века, када је Клисура избегла са Bapдара под планину. Градец је на излазу Вардара из Д. К., где је, као и на улазу, постојао град (стари ЈШЧошепе), Поред старога друма, обновљеног средином 19 века, овде је 1873 просечен железнички колосек, а за време Великог Рата друм је спроведен кроз тунел. — Пре железнице низ Вардар су спуштани кораби или шајке са житом и сплавови с дрветом га Солун. На целоме путу низ воду највећа је опасност за корабаре и сплаваре била од вртлога на улазу у клисуру, али су их они вешто избегавали. — Д. К. је најважнија пречага и кључ вардарске долине, и не може се тако лако обићи“ као Дервенска, Таорска и Велешка Клисура на северу или Циганска Клисура на југу. Литература: Ј. Цвијић, Основе за географију и геолопију Македоније и Отаре Србије, 1 (1906), 352—355; Н. Радојчић, О неким господарима pama Шросека на“ Вардару (1909); А. Станојевић, Шреисториски и археолошки остатци на средњем Вардару (Старинар, 1999, 3—5); Bojmслав QC. Радовановић, Тиквеш и Рајец (Насеља, 17). В. Радовановић.

ДЕМИР-ХИСАР. B. Железник.

ДЕМОНРАТИЈА, политички лист, главни орган демократске странке. Д. је шпочела излазити 1919 у Београду. Први уредници су били Др. Владимир 'Ћоровић, Др. Олавко“ Шећеров, Миодраг Ристић, а власник Љубомир Давидовић. (Сада излази три пута недељно (1925, год. VII). Власник је у име Демократског Клуба Др. Коста Кумануди. У. 77

ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА. постала, је У мају 1919 из Демократске Заједнице, коју су те године основале четири странке: Демократска Државотворна, ОамосталноРадикална, Народна и: Напредна, од којих је прва имала у свом саставу Орбе ван Краљевине Србије, Хрвате WB орпскохрватске коалиције и словеначке – демократе, а остале три су биле србијанске.

1. Демократска Државотворна Странка образована је у Сарајеву 15 до 16/2 1919 с програмом: централистичко уређење државе ОХО (један суверенитет,

једна влада, један парламенат), са администраливном децентрализацијом, али не према старим областима, него према економеким потребама, сузбијање сваке шлеменске ~ хегемоније. Радикално решење аграрног питања; обезбеђење минималног поседа свакоме, који хоће да обрађује земљу, обезбеђење радника у старости и немоћи, завођењем радничких пенсија, уређење чиновничког питања, да чиновници служе држави и раде по закону, а да им се обезбеди егзистенција. Завести прогресивну порезу. Задржати монархистички систем владавине, са династијом Карађорђевића, али да краљ влада по вољи народа, а држава да буде организована на демократским принцишима, т.ј. да буде у питањима социјалним и економским MOдерна и радикална, стојећи на становишту заштите слабијега према јачем, и ослањајући се на најшире слојеве народа. Програм Демократске Заједнице истиче идеју о јединству народа и државе, # искључује све племенске, верске и покрајинске разлике, као подлогу за политичко и административно уређење, У спољној политици тражи одржање целокупног на родног поседа, саобразно начелу народног самоодређења. Усваја принциш: Балкан балканским народима. Тражи јачање народне одбране. У унутрашњој политици: потпуно обезбеђење свих грађанских слобода, изборни ред са очувањем сразмера, и одржање чистоте и правилности избора, на основу општег, једнаког, непосредног и тајног гласања. Држава да. буде уређена, као строго уставна, демократска и шарламентарна. монархија, с одговорном владом и јединственим парламентом. Да. се обезбеди једнака“ самоуправа општина, срезова, округа, и већих јединица, створених по привредном и теографском положају. Укидање свих покрајинских привилегија. Потпуна судска. независност, обезбеђење чиновника и њихова одговорност за рад. Слобода и равноправност свих вера. Укидање феудалних односа, одузимањем ве“ ликих поседа без накнаде. Државна. помоћ ранијим ситнијим сопственицима. Земља да, припадне земљорадницима. Организапија земљорадничког кредита. Државно помагање задругарства. заштитно радничко законодавство: Учешће радника у користи производње; обезбеђење радника. и породица у свакој невољи и несрећи. Сузбијање класне борбе. Потстицање приватне иницијативе у експлоатацији природног ботатства земље, уз државно учешће и контролу, Прогресиван порез. Као актуедна питања, сматрати: порез Ha ратне богаталне, ратну накнаду пострадалима, укидање мораторијума без потреса, иста“ билизирање валуте без драстичнких мера. Довођење буџета у равнотежу, увођење најстроже штедње и подизање државног кредита. Школе да буду националне, на“ става, бесплатна, похођење основних школа, обавезно. Један шнаставни план за сву

= 578: