Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z
земљу. Постушно остварење равноправности мушких и женских. Да се подигне и васпита ратничка сирочад.“ Чување Ha-
родног здравља. Борба против заразних |
болести и њихово бесплатно лечење. Контрола при закључењу бракова. Бесплатно лечење сиротиње, KAJ
Д. (С. усвојила је и допунила овај протрам. Он је коначно примљен на странкином конгресу у Београду 30—31/10 1991. Издвојена је економска политика, из атрарне у засебан одељак, те има пет одељака (спољна, унутрашња, аграрна, економска, и културно-просветна политика). У. додатој тачки Д. С. изјављује: да ће целокупну државну политику водити у првом реду у складу са. интересима земљорадничким, и осигурати утицај села у свима јавним и државним пословима, Помоћи ће стварање свих врста земљорадничких ортанизација и радити на што бржем тразвитку села у културном, имовинском и политичком погледу. Обећава се: потпуна, јавна, безбедност на селу, најподесније обезбеђење земљорадничких шлодова, добре здравствене погодбе, организација, 8емљорадничког кредита, појачање стручног земљорадничкот васпитања, побољшање слободног промета, земаљских производа, сузбијање свакот сужавања права, вопетвености и фаворизирања других класа, на рачун земљорадника.
Шеф је странке Љубомир Давидовић, а, орган Демократија. На изборима, за, конституанту Д. (О. имала је 92 посланика, на изборима 18/5 1928 59 посланика, а на,
изборима, 8/2 1925 37 посланика.
Странка још није била организована кад је састављен први кабинет државе СХО. Од познијих њених чланова била су осморица у том кабинету, као чланови других странака. У друтом и трећем кабинету, под претеедништвом Љ. Давидовића (16/8 1919—190/2 1990), Д. СО. била је у коалицији са социјално-демократском странком Југославије, и имала је 11 портфеља. У другој влади Ов. Шротића, (19/9 до 17/5 1920), Д. СО. није суделовала. У оба кабинета, Др. Миленка, Веснића, (17/5 1990 до 1/1 1921) имала је по 7 чланова. У првој влади Николе Пашића (1/1 19921—296/8 1921) била, је у коалицији са радикалима, и свака од те две странке имала, је по 6 портфеља. У другој и трећој влади Пашићевој (26/3 :1921—16/19. 1922) у коалицији су још били босански муслимани и словеначки земљорадници. У четвртој и петој влади Шалпићевој (16/12 1992—97/8 1924) демократи нису суделовали. Дошли су поново на управу земље 927/7 1924, у коалицији са Југословенском Шучком Странком и Босанском – Муслиманском Организацијом, а под претседништвом Љ Давидовића и владали су до 6/11 19924.
2. дамостална | Демократска Отран ка постала, је издвајањем из Д. (О. 14 посланика, под водством Оветозара Шрибићевића. Узрок раецепу је било хрватско
.
ДЕНИ
питање. 0. Д. С. сматра, да смо један карод, и зато није пристала ни на какве погодбе са Хрватима, као засебним на. родом. Она тражи одржање Видовданског Устава. и централистичког државног уређења, и не чини никакве уступке аутономистичким тежњама појединих племена, или покрајина. Орган странџин је Реч. С. Д. 0. ступила је у коалицију са Радикалном Странком, и остала је у тој заједници у четири кабинета, под претседништвом Николе Пашића (27/3 19924—91/5 1994: 21/5 1994—97/7 1994: 6/11 1994—299/4 1925 'и од 29/4 1925—18/7 1995). На 'и360рима 8/2 1995 OC. Д. (С. добила је.22 шосланика. Ј. Продановић.
ДЕМОНРАТСКА СТРАНКА У УГАРСКОЈ. Из Српске Либералне Странке у Утарској ивдвојила. се једна група интелектуалаца. Они су основали Д. О. Орган им је био Орпски Глас, који је излазио у Великој Кикинди (1907—1913), под уредништвом Др. Васе Јакшића. 8/7 1908 издали су у Бечеју свој програм, али нису успели да организују странку, У изборима за црквени сабор ступили су у савез са Српском Самосталном Странком у Хрватској, и помоћу ње добили су посла нике у једној трећини срезова у Банату. Тај савез се није простирао и на државну политику. Д.' О, била је у вези са мађарским странкама, које су се бориле за, опште право гласа. Она је напустила, традиционалну народносну политику ранијих српеких странака, и тражила је споразум са, демократским елементима, у мађарском народу, да се бори против економског угњетавања, народа од стране виших класа, Нарочита је пажња посвећивана раду Ha, културно-привредном · пољу, како би се народ економски оснажио и створио прави демократски режим политички и економски. — Омрћу Др. Васе Јакшића (у шпролеће 1913), престао је Српски Глас, а приврженици демократских идеја нису после успели да створе нову политичку организацију. ОИ,
ДЕНИ ЕРНЕСТ (Егпезк ПОепз), историк (3/1' 1849, Ним — 5/1 1921, Париз). Пореклом је из калвинске породице. 1867 је био примљен у Ecole normale supćrieure, Учествовао је у француско-немачком рату 1870/71. Почео је служити у Бастији али се брзо вратио у Шариз, а. одатле је, 'са стипендијом за усавршавање у наукама, отишао у Праг. Ту је провео у раду 1872—75. После повратка у Француску водио је, због политике, буран живот, док није својим одличним радовима, о Хуситском покрету извојевао университетску катедру за историју у Бордоу, а потом и на Оорбони у Паризу. — Главни Д. историски радови тичу се чешке прошлости, особито доба Хуситског покрета. и краја самосталности Чешке после битке
на Белој Гори. Но Д. се живо занимао
за све Оловене и оставио је о томе од-
— 579 — у