Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДЕОБА |

лична сведочанства у својим градовима. За Србе је особито много учинио са својим делом La Grande Serbie (1915), које је савесно спремљено и сјајно нашисано. Д. чланци о нама прикушљени су у књизи Du Vardar 4 la Soteha (1923), Литература: Г. Јакшић, Ернест Дени (Годишњица, 1992). IH. P.

ДЕОБА. B. Sanpyra. BEOĐBHMH. B. Задруга. ДЕОБНИЧАР. ВБ. Задруга.

. ДЕПИНГ ЖОРЖ-БЕРНАР (Сеогвез-Вегпата Дерршв), француски филолог :и историчар (1784—1853). Шисао je опширно 1813 о Дубровнику у Аппајез дез уоуадев (. ХХ1), и говорио је више пута од 1826 до 1828 о нашој народној поезији. Шриказао је Букову граматику (1895) и Шафарикову Историју југословенских KIDHжевности (у листу браће Шамполион ВиЈенп des sciences historiques, antiquitćs, рћЏојовје, Издао је и једну Историју трговине између Истока и Европе (1830). ; M. HB. ДЕПУТАТ је додатак у натури, који добива служинчад, која је стално намештена у господарству, уз сталну плату. Депутат се састоји већином од стана, огрева, осветљења, комада земље за врт и за поље (којега гноји, оре и засејава власник, а 'дептутатиста само обрађује) и разних натуралија (сланина, пасуљ, одело, обућа и сл.). (0. Ф.

ДЕРА ЂОРЂЕ ДР., професор (1844, Нови Сад — 183 1917, Нови Сад). Гимназију је свршио у Новом Саду, а. права. у ШЏешти. После свршених наука постао је (1967) наставник на српској гимназији у Новом Саду, где је служио до 1905. Нашисао је Успомене из Италије, Путописне црте из Русије, Аграрно питање у Римљана. (а Благојем Бранчићем издао је мађарскосрпски и српско-мађарски речник. Шревео је Павла и Виргинију од Бернардена де Оеншјера. ИЕ 77.

ДЕРАНСКО ЈЕЗЕРО, перијодско језеро у Далмацији, 9'5 км источно од места. Габеле (на. Неретви). Површина (према специјалној карти) је 4:84 км“, апсолутна висина, језера је око 4 м. Површина се мења према количини киша и водостајима Неретве. JI. BD.

ДЕРВЕН. Ђ. Сврљиг.

ДЕРВЕНИН, планина у Македонији, између горњег тока Црне Реке и њених левих притока. Мраморнице-Широке, 17 км јужно од Крушева. Највећи су висови: Дервеник. 1.498 M m кота 1.230 м. Западним подножјем иде друм Битољ—Кичево.

ИВ.

ДЕРВЕНТА, варош у Босни, на Укрини. Има 6.178 становника. 1688 била је код Д. ведика битка између Аустријанаца и Турака, у којој су Турци потучени. Насе-

љење је утврђено 1716, због рата с Аустријом. У прошлом веку тврђава је напуштена, а варош се развијала као трговачко место. Има учитељску школу и нижу гимназију, воћарску и виноградарску станицу, фабрику штапова, фабрику дечјих колица, фабрику платна, 4 кречане. Знатна је трговина и извоз жита, стоке и суве шљиве. Ореско је место.

М.

ДЕРГАНЦ ФРАНЦ ДР. (26/2 1877, СОемић, Бела Крајина). Д. је учио гимназију у Новом Месту и Љубљани, где је 1597 положио матуру. Медицину је учио на

· Университету у Бечу и промовисан је

1903. Доцније је шутовао, ради научног усавршавања, у Немачку, Данску, Швајјцарску и у Париз. — Литерарни рад почео је с малим песмама у Весни (1898). Д. је био члан ђачког литерарног друштва. Задруга, а као гимназиста објављивао је: од 1896 песме у Љубљанском Звону, Дому ин Свету, Словенки 'и Вртцу. У овом листу за децу објавио је и приповетку Од коче до палаче (1897). Песме за омладину објав- . љивао је још у Звончку (1920—1925). 1901 издавао је, заједно с Ником Жупанићем, у Бечу ревију Југ. Д. је налисао и више философских чланака о Дарвину, о Вери и политици, о Развоју кршћанства, о Етичкој култури (Југ, 1901), о Идеализму (Љубљански Звон, 1902), о Бергсону и O Декарту (Љубљански Звон, 1917 и 1919). У педагошком листу Попотник написао је више философеких чланака и расправа (Ма Шат Јаше, 1919, Зачарани свет, 1920, Философеки словар од 1920 даље). Д. био је и философеки сарадник У читељског Товариша. Медицинске стручне расправе објављивао је у Лијечничком Вијестнику и различитим немачким часописима. О њему има чланак Тиа Шупсив-а, 06 јубилеју (Словенски Народ од о U e

ДЕРЕНЧИН ЕМЕРИН, бан хрватско-далматинско-елавонски 1493, заједно с Иваном Ботом. Пореклом је био Мађар. 1492 постао је Д. сењски капетан. Као бан. је имао задатак, да брани град Сењ од кнезова Франкашана, који су, 38 слабе владе Владислава II, хтели опет да завладају овим градом. Д. је пошао с Ботом у помоћ Сењу, и шриморао је кнеза Бернардина Франкапана, да се повуче од. Сења и да се затвори у брињеки град Соколовац. Оба бана почели су онда заједно да опседају Соколовац. Бот је погинуо од топовскога зрна, а Д. се, на глас, да су Турци провалили у Хрватску, измири о“ кнезом Ђернардином; кнезови Франкапани обећали су му помоћ против Турака. У лето 1493 шровалио је босански Јакуб-паша у Хрватску, и продро је све до Љубљане и Штуја. Д. је онда окупио око себе цвет хрватског племства, јаку војску од 15.000 људи на Крбавском пољу, да нападну Јакуб-пашу при повратку. Против воље неких хрватских великаша,

— 580 —