Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

aa ад, да

} j

који су хтели да нападну турску војску, ·

„док. је још она била у планинама, решио се Д., да непријатеља измами на отворено поље и ту се с њим побије. 11/9 1498 moчела је битка испод Удвине (Удбине), трада на Крбавском пољу уз поток Крбаву. Уз бана су били и његов брат и бин, којег народна песма зове Шавлић. "Турци су разбили и растерали хрватску војску, тако да је на бојном шољу остало око 10.000 људи. У боју су шопинули многи хрватски племићи, банов син и брат. Бан Д. био је после крвавог отпора заробљен, одведен у Цариград, где је у тамници шосле три месеца умро. Литература: Шипгић, Битка на Крбавеком пољу (1893). М. Прелог.

„ДЕРЕНЧИН МАРЈАН ДР., правник и политичар (24/9 1838, Река — 8/2 1908, Залреб). Учио је гимназију у Загребу и на Реци, правне науже у Бечу, 1860 постао је доктор шрава. 1861 био је шодбележних речке жупаније, 1863 краљевски јавни бележник на Реци, 1876—1883 оделни претстојник за правосуђе, после адвокат у Загребу. 1865 шрви шут је биран у хрватски сабор, коме је, уз прекид 1892—1897, припадао до 1906 као члан народне, после независне народне странке. Израдио је много законских основа, нарочито о устројству месних судова и поступку пред њима, о багателном шостуш'Ky, O експропријацији непокретнина за Загреб, о промени цивилног процеса, 0с0бито основу казненог закона (1879), која.

није постала закон, али је наишла ma

повољне оцене у литератури (основа, са.

критикама: ТапНег, СезаштеЊе “Уоћ!meinungen iber den kroatischen StrafВезетлелуиту, 1882), Увео је у казнионице прогресивни (ирски) систем. Као народни застушник поднео је сабору основу о ограничењу овршног права на сељачке поседе (1898) и изборну реформу (1899). Нашисао је три овећа правничка дела: Тумач закона о маличном поступку, Овршни поступак (оцена од Брешћенскога у Mjeсечнику, 1877). Тумач к опћем аустриском грађанском зажону (само две књиге; оцена од Косте Војновића и Мјесечнику,

1879). Писао је много политичких, др-

· жавно-правних и економских чланака ту

Обзору, више правних расправа у Мјесечнику, коме је неко време био и сауредНик. 1881—1886 био је претседник Шравничког друштва, 1889 постао је члан до писник Југославенске Академије. Д. је био одличан парламентарадц, сјајан говорник, најбољи хрватски жриминалиста. Много се заузимао ва казалиште и музику. Био је од 1880 неколико година, претседник казалишног одбора, основао је пенсиони фонд за казалишно особље, оситурао законом од 1881 традњу новог казалишта, и повео је успешно акцију за сабирање шрилога за градњу. Радио је и Ha књижевном пољу, као сатирик и коме-

ДЕРОКО

диограф. Нашисао. је 6 драма: Три брата, Примадона, (Олијепчева жена, Ладањеска. опозиција, Задруга Маловић, Иван или Јован. Прве 4 биле су приказиване, нарочито четврта о добрим. успехом. Литература: Некролог од Јосипа Шиловића у Мјесечнику = Шравничког Друштва, 1908, и од Франа Врбанића у Љетопису – Југославенске. Академије, 93, 140—168; у Подлиску (Обзора од 15 и 16/2. 1908: Др. Марјан Деренчин (Споменслике), Л. Полић.

ДЕРМОТА АНТОН, адвокат (1/1 1876, Железники, Крањска — 3/5 1914, Горица. Јулиска Крајина). Д. је свршио основну школу у месту рођења, учио је затим (1888—1896) гимназију у Љубљани, 1897 до 1902 учио је на Университету у Прагу право. После свршене једногодишње судске · праксе у Љубљани постао је адвокатски конципијент у Љубљани, затим у Горици, где је 1913 отворио своју IKO/Hцеларију. — Д. је већ у гимназији писао песме, био је члан ђачке Литерарне Задруге, преводио је као ђак у Прагу чешке белетристичке ствари, почео је затим свој публицистички рад најпре у прашкој хрватско-словеначкој ревији Ново Доба. После' повратка у Љубљану стушио je 1909 међу сараднике социјалистичко-реалистичких Наших Зашисака, које је 1904—1907 и 1909—1913 и уређивао. Као присталица Масарика, кандидовао се 1907 први пут за државни сабор, а 1911 други пут, већ као организован социјалдемократа, али оба пута без успеха. — Међу његовим фрадовима важни су преводи приповедака Ржехакове (1897) и Габријеле Шрајсове (1889), Махарове песме Магдалена (1903) m Лајхтеровог романа За ресницо (1914). Од важности су његови реферати о словеначком културном и политичком животу у че-

шком Зоуапзкет Ртећједи (1899—1914).

Информативни су његови прикази чешких белетристичких градова штампани у ЈЉубљанском бвону и Оловану. Најважнији су његови многобројни ~ публицистички чланци у Нашшим Записцима, Рдечем Шрапору и Зарји. О Д. најбоља обавештења, даје сепаратни број Наших Записака, 1914. | И. Пријатељ.

ДЕРОКО – ДРАГУТИН, професор (7/4 1877, Београд). Основну школу, гимназију и историско-географски отеек на Великој Школи свршио је у Београду, затим се у Бечу, Берлину, Лајпцигу, Готи, Дрездену и Берну усавршавао у картографији и графичкој репродукцији. 1905 ступио је као суплент у београдску реалку. Олужио је као професор гимназије до 1991, када је пенсионисан. — JI. је до сада, штампао око 70 својих географских карата, знатан део за париску жконференцију мира. Главнији су му радови: Карта, Старе Орбије и Македоније, Сатђе бе la Serbie et du Montćnćgro (1916/17), службена – Железничко-Бродарска – карта. Кра-

= ба