Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДЕРОКО

љевине СХО (1929). У штампи је Балнеоmomka m Климатска Карта Краљевине OXC, а у раду Велика Карта Краљевине и Географски Атлас. Осим тога је Д. сарађивао на Цвијићевом Атласу Мажедонских Језера, а као студију је израдио шластичан рељеф планине Риле (1900). Написао је: Отудију о претставци терена на картама (1911), Фонетичку транскрипцију географских имена (1912), већи број стручних реферата о картама (Преглед теографске литературе о Балканском Полуострву). Од лингвистичних радова Д. је нашисао: Практични разговори и речник. за Орбе на италијанском и француском језику (1916), Француско-српони речник 0

ДЕРОКО ЕВЖЕН, помоћник генералног директора државних железница у пенсији (7/8 1860, Београд). Гимназију и две тодине философског факултета спршио је у Београду, затим је, као државни шпитомап, био код аустриских и белгиских државних железница, ради студије железничке експлоатационе службе. На српским „државним железницама служио је као шеф контроле прихода, шеф општег одељења, начелник саобраћаја, начелник комерцијалног одељења, а пенсионисан је као помоћник генералног директора. Учествовао је у многим железничким међународним конференцијама и преговори,

ДЕСА, велики жупан. Јавио се као велики жупан у Рашкој око 1154, као шротивник жупана Уроша, са којим је водио спор пред византиским царем. Византиски цар, под чијом је врховном влашћу била тада Србија, решио је спор у корист Утрошеву, а Д. је постао управник непознате области Дендре. Али већ око 1160 Д. је поново постао велики жупан. Био је У вези с Млецима, чији дуждевић је узео његову кћер. Д. је почео главна освајања у Зети и имао је у томе успеха, придруживши Србији већи део те земље, заједно ca Требињем. Ради веза са Млецима и Мађарима шостао је сумњив Византији, и био је једно време 'уклоњен из (Орбије. Доцније, кад је Д., вративши се шоново на власт, све више показивао тенденције да води самосталну политику, био је од Византинаца, прогнан из земље. Оваки траг изгубио му се после 1167. И

ДЕСЕТАН (ДЕСЕТИНА) је скупни mWaзив Ba разне врсте даћа у нашој историји, које су се тим именом називале вбог тога, што је њихов износ био десети део 'опорезаног предмета. — У Србији плаћао се у Немањићској држави Д. у природи, од жита, вина, оваца, прасаца, меда и воска. Неко је време био такође уведен и Д. од сеченог дрвета, па и од копања руда. — У католичким је крајевима, Д. био нарочито она 'даћа, која је по црквеном праву ишла цркви, а које право су и светске власти цркви признавале.

То је био најзнатнији доходак цркве, и само она је имала право на Д., а световњаци су га могли убирати само на основи пристанка од стране цркве. Право на црквени Д. имали су првобитно само бискупи, а тек доцније је то шраво признато и жупницима, али је онда опет стегнуто, те су се они морали на крају задовољити

. са 16 делом од самог Д. Начелно су Д.

морали шлаћати сви хришћани, али су ишак племићи били од њега ослобођени. Много се спорило о томе, јесу ли хришћани некатолици, нарочито православни, дужни плаћати Д. Царским патентом од 92ј3 1853 укинут је црквени Д., без отштете. И. E. Када су се у 15 веку многи Орби шпреселили у јужну Угарску, будимски сабор 1481 ослободио их је од плаћања Д. римокатоличком свештенству, што је поновљено 1495 и доцније. Када су крајем 17 века изведене нове велике сеобе Срба под аустриску власт, цар Леополд 1 дозволио је 10/11 1695 шатријарху Арсенију Ш Црнојевићу, да, по примеру римокатоличког свештенства, може побирати Д. од Срба mo Славонији, ФБанату и крају између Драве и Дунава. Ну већ 19/6 1696 држава је од патријарха силом откупила Де области између Будима и Драве за 3.000 форинти годишње. 1/4 1724 наређено је, да београдски митрополит, као врховни црквени старешина у Банату, не може више купити Д. у природним плодовима, већ му у име Д. има сваки кнез давати годишње по 1, а сваки обркнез по 2 дуnana, а 3/4 1798 откушила је држава од београдског митрополита сав Д. у северној Србији за 6.000 форинти · годишње. Доцније је то учинила царица Марија Тетезија и са осталим Д. карловачких митрополита. Она је, наиме, о/8 1749 забранила митрополиту да купи славонски Д. и банатске кнежевске дукате, одредивши за све то откуп од 6.000 форинти годишње. Народно-црквени сабори протестовали су против такве наредбе готово кроз цео 18 век, и тражили су, да се ДУ по гласу привилегија, даје народној каси за издржавање епископа, народне милиције и разне друге народне иногитуције. Али су сви ти протести остали без успеха. Од тога доба ша све до ослобођења. 1918, карловачки митрополити и патријарси добивали су у име откупљеног Д. 9.000 форинти годишње из угарске државне касе. Р. Грујић. ДЕСИВОЈКА, речица у Отарој Србији, лева притока Лесковице. Извире са Пољанице планине (1.060 м), а улива се испод свела Мориновца. Дужина јој је 23'2 км, а површина 29294 км“. JI B.

ДЕСИНИЋ, село у Хрватској, жупанија Вараждин, котар Шреграда; (у Хрватском Загорју северозашадно, у долини Хорвацкога потока, од Шреграде 7 км к западу. Има 983 становника, пошту и телеграф,

= 582 —