Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

општинско поглаварство, · римокатоличку жупу, пучку школу. Д. се прочуо с трагичне љубави Веронике Десинићке »8aгорске руже« с Фридрихом Цељским. Она је као вештица задављена. 1428.

- : Ј. М-н.

ДЕСИСЛАВИЋ ОБРАД, из Котора. Радио је сребрни олтар, који је краљ МилуTHH 1319 поклонио цркви Ов. Николе у

Барију (Италија). В. П-ћ.

ДЕСКАШЕВ СТЕВАН, оперски певач (3/10 1855, Арад — 13/1 1991, Загреб). Пореклом је из Деске, откуда му и презиме. На позорницу је ступио први пут у Ђеограду 1875, као Милоје Гуслар (Хајдук Вељко). Учитељ за певање био му је JI. Јенко. Развијању његова певачког дара много је помогао и његов заштитник Ј. Бошковић, некадашњи члан позоришног одбора. За време ратова за независност био је борац, а када се позориште затворило, прешао је у Пелешеву трупу. Бративши (се опет у Београд, остао је у њему до 1881, када је, на позив управе из Загреба, отишао у Хрватско Казалиште. Џегао је у операма: Марта, Фауст, Циганка, и др. Гостовао је у Сарајеву, Новом Саду, Цетињу, Пешти, где му је био понуђен и ангажман. Превео је Сеоског лолу, Радничку побуну, Две невесте, Царичин сужник и Бој код Гривице. Напустивши 1080риште, шрешао је био у чиновничку каријеру. После (Оветског Рата провео је своје шоследње дане у великој беди.

Р. 0.

ДЕСНО ЈЕЗЕРО, у Далмацији, 7 км североисточно од ушћа Неретве, везано са овом уским каналом. Воду добија из неколиких извора на северној страни. Површина језера мења се са количинама кише; у кишном добу се повећа до 2:6 кмг, а на специјалној карти је тек 0'66 км. Дубина је 2'5 м, а апсолутна висина 0 м, али се мења са плимом и осеком. Вода је бочата;. ЛИ ЕУ,

ДЕСОВА (ТРЕСКА), река у Македонији, лева притока Блато Реке. Извире под Овиничком Главом (1.200 м) и котом 1.458 м, а улива се преко пута села Коренице. Дужина јој је 25 км а површина слива 158:6 кмг.

ДЕСОВИЋ ВИЛИМ, подмаршал (29/4 1848, Туран, код Карловца). Изашао је из војне академије 1864 и ступио у 53 пешадиски пук а, 1866 је учествовао у рату са Италијом. Оврпгио је ратну школу и био је унашређен за капетана у генералштабу 1876. Приликом операција у Херцеговини 1878 био је одликован за своју храброст. 1886 био је војни аташе у Београду, а после тога шеф штаба УП вбора у Темишвару. 1892 био је постављен за заповедника 1 пешачке бригаде у Пљевљу. 1893 унапређен је за генерала, 1896 постављен је ва заповедника дивизије и 1897 унашређен за подмаршала. Био је прет-

_ ДЕСТИЛАЦИЈА ДРВА Д. Д.

седник врховног војног суда у чину генерала артилерије. ~ IP. JI.

ДЕСПОТ, један од дворских наслова,

· уветих из Византије у царско време у

Србији, који су додељивали српски цареви намесницима у некадашњим византиским покрајинама. Доцније се тим насловом зову и самостални владари појединих држава. Од 1402 носио је назив Д. владар српске државе. M. E.

ДЕСПОТ ИВАН, песник (19/8 1851, Заострог, Далмација — 19/2 1886, СОплит). Овршивши фрањевачку тимназију у Сињу (1871), ступио је у ред фрањеграца, и учио је богословију у Шибенику иу Макарској. Заређен, постао је учитељем философије у манастиру у Заострогу, а затим суплент гимназије у Оињу. Последње године живота провео је као жупник у Брачу. Умро је од туберкулозе у Оплиту, а сахрањен је у Заострогу. — Сарађивао је у Народном Листу, Искри и Вијенцу. Д. је пучки песник и пучки писац. Своје песме · издао је под насловом Прве искре (1881), а сабране чланке под именом Мало зрња (1885). Матица Хрватска штампала је његову књигу, израђену по Сапа -у, Здрав разум 'и поштено срце (1881), а. Ма-

тица Далматинска књигу Значај (1889), израђену по (О. Смајлсу. i · Литература: М. Грловић, Албум

знаменитих Хрвата (1898—1900).

ДЕСПОТОВИЋ ПЕТАР (9/10 1847, Сом“ бор — 1/7 1917, Крушевац). Основну је школу похађао у. месту рођења, где је свршио и учитељску школу и постао учитељем основне школе. Кад је 1871 основана учитељска школа у Џакрацу, прешао је тамо. 1876 био је оптужен ради националног политичког држања, затворен, ша пуштен. Онда, је пошао у Ђеч на науке, те је 1885 прешао у Србију, где је служио у Крагујевцу, Ужицу, Великом Градишту. Неко. је време био управитељ учитељске школе у Алексинцу, затим школски надзорник Md напослетку професор у женској учитељ ској школи у Београду. За време рата живео је у Крушевцу. Бавио се нарочито историјом српских школа у Угарској и Хрватској. Налгисао је Иесториску педагопику за учитеље и учитељице српских народних школа (1909). А. Баз.

ДЕСПОТОВИЦА, речица у Србији, лева притока Дичине. Извире са Рудника (1.169 м), а улива, се јужно. од Брђанске Клисуре, око 75 км југо-југозападно од Горњег Милановца. Дужина. јој је 24:5 км, а површина слива 137:2 км. JJ. DB.

ДЕСТИЛАЦИЈА ДРВА Д. Д., Теслић. Основано је 1920, с капиталом од 20,000.000 дин. ради национализације фабрике 88 дестилацију дрва у Теслићу, коју је 1896 основало, а 1898 довршило друштво Казseler Trebertrocknung-A,-G,, om кога га је, по паду Лајпцишке Банке, преузело

= 583!