Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДЕТЕЛА

Босанско Д. Д. за искоришћавање дрвета, које је добило широке концесије од државе. Данашње друштво. нема никакве концесије. — Фабрика има парне машине од 760 коњских снага, гасни мотор од 280 коњских снага, 3 тенератора од mo 230 киловата, 70 пећи за карбонизацију, потребан број котлова за дестилацију, кречане и т. д. Запослено је у самој фабрици до 2.000 радника. Друштво има 120 километара шруге и 20 километара у самом фабричком кругу, 8 локомотива и 170 ватона. За раднике су подигнути лепи отанови, у којима радници станују | бесплатно. — Друштво издржава шегртеку и стручну школу, основну школу. Основан је потпорни фонд за раднике и болнице. — Фабрика прерађује годишње 20.000 кубних метара буковог дрвета и израђује 27.000 тона буковог угља, 270 тона чистог метила, 540 тона метил-алкохола, 760 тона, ацетона, 3.500 тона катрана, 100 тона дрвеног угља, и 1.800 тона других производа. С. JI.

ДЕТЕЛА ФРАН ДР., директор гимназије, библиотекар француског института у Љубљани (3/12 1950, Моравче, Крањска). Д. је свршио гимназију у Љубљани (1871), учио је класичку филологију у Ђечу, где је 1876 ступио на дужност, као гимназиски учитељ у Херналсу. Из Ђеча је дошао као професор у Бечко Ново Место. 1890 вратио се у домовину као директор гимназије у Новом Месту у Крањској, и био је директор све до шенсионисања. (1906). — Д. је написао цео низ романа, приповедака, хумореска и шаљивих позо0ришних комада из сеоског, малограђанског и радничког, највише савременог, а и историског“ живота словеначког народа: Мало живљење (1882), Кисло гроздје (1883), Шрихајач (1888), Пегам ин Ламбергар (1891), Худи 'часи (1894), Господ Лисец (1894), Тројка (1897), Такшни со (1900), Учењак (1902), Ново живљење (1908), Добродушни људје (1908), Родољубје на дежели (1908), Jlemo mw денар (1910), Сошолци (1911), Жртва размер (1912), Тујски шромет (1919), ОСпоминска плошча (1914), Оветлоба ин сенца. (1916), |Доброделност (1919), Вампир (1921), Капиталист Рак (1923). — Његове скупљене списе почела је 1921 издавати Дружба Ов. Мохорја.

Литература: Др. Јосип „Дебевец у Дому ин Овету (1920); Фр. Бевк у Младики (1999), 57 7].

ДЕЧАН МИРНО, књижевник (5/11 1876, Загреб). Прекинувши средњу школу, коју је учио у Загребу, посветио се штампарству. Као штампар Д. је један од осниpada загребачких Новости. После је пошао у свет и даље учио. Био је редактор осечког Хрватског Јиста. Живи у Загребу као сарадник | Вечери. – Псеудоним му је Бисјеп Менуек. Издао је збирку цртица Наше душе (1905). Народно Казалиште у Загребу приказивало је ње-

гове актовке: Грбавац (1906), Пјесма (1906), Понос (1908) и Црвени жимоно (1913). 5. BP.

ДЕЧАНИ, манастир код ШЏећи, на реци Бистрици (Св. Спас). Подигао ra је краљ Стеван Урош. Ш (Дечански). Зидан је од 1397 'до 1335, а живописан је 1348. Архитекте су били фра Вид, Фрањевац из Котора, и шротомајстор Ђорђе са браћом Доброславом и Николом. Кнегиња Милица је ,Д. указивала нарочиту пажњу. 1725 био је манастир јако осиротео. Уживао је заштиту турских царева и тако се одржао у средини Арнаута. У Д. се налазе мошти оснивача и његове сестре. — Црква је чувена са своје висине и са своје пластичне декорације у камену (на порталима и око прозора). Она претставља тробродну василику са два параклиса (јужни параклис Св. Николе, северни је Св. Димитрија). На средини је кубе. Шластична декорација је романска. Живопис је добро сачуван и показује у неким композицијама велики на-· предак. В. И-Ћ.

ДЕЧАНСКА БИСТРИЦА, река у Јужној Србији, десна притока Белог Дрима. Извире из Копривника и Маја Рукша (1.700 м), а улива се 2 км источно од села Зебела, (Зенк). Дужина (јој је 40'2 км, а. површина слива 299:4 куг. 77 B.

ДЕЧАНСКА ЕПАРХИЈА звана је неко време, у почетку 19 века, удружена пећека и призренска епископија, када јој је био на челу митрополит Хаџи Захарија Дечанац (1818—1830), који је често становао и у самом манастиру Дечанима.

PpP. JJ:

ДЕЧАНСКИ СТЕВАН (УРОШ Ш), краљ српски 1321—1331 (око 1985 — 11/11 1381, Звечан). Син је краља Милутина и краљице Ане, кћери бугарског цара "Ђорђа Тертерија. Као млада дечка отац та је с неком властелом послао за таоца татарском хану Ногају, где је остао све до 1999. 1309—1314 помиње се као очев намесник у Зети. Оженио се први пут 'Peoдором, ћерком бугарског mapa Омилца, која му је родила синове Душана и Душицу. Кад се 1299 његов отац хтео оженити четврти пут, проглашен је његов брак са краљицом Аном као незаконит. Услед тога (О. је изгубио легитимитет и био је од извесних кругова читаво време оглашаван за бастарда. 1314 дошло је до борбе између Милутина и (СОтевана, не зна се тачно из којих разлога. Кад се (О. предао оцу, овај га је дао ослепити, и са децом га је послао 'у заточење у Цариград. Срећом, крвник није лишио (О. потпуно вида. Око 1320 Милутин се, на молбу свештенства, смиловао на сина, вратио Ta у Србију и дао му жупу Будимље. По о0чеnoj смрти (С. је имао највећи део Срба уза се, те је савладао и старијег брата Константина, који није хтео споразума, и Драгутиновог сина, Владислава, кога су

= 984 —