Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z
помагали Мађари. — Д. је: краљевао од 29/10 18321 до августа 1381. ·: борби око престола иза Милутинове смрти, које су трајале до пролећа 1324, узели су Босанци хумеку област. Један, успех (Стеванове војске шротив (босанског бана из 1329 није могао да измени ситуацију 'и поврати тубитак. После смрти своје прве жене, (О. се 1324 оженио Маријом Шалеологовом, братаницом жраљице (Симониде, чији је отац, Јован Палеолог, намесник солунски, желео да се српском помоћу одржи као самосталан тосподар. У византиским борбама између царева. А'ндроника Пи Андроника Ш, (О. је држао страну старог. цара, Андроника П. Ради тога је победник Андроник Ш постао његов непријатељ, и ушао је у савез с Бутарима против 'Орба. Бугарски цар Михаило, за којим је била (О. сестра Ана, поче офансиву против Срба. У тешком положају, против два јака противника, 'О0. се решио да понуди мир, а кад је тај био одбијен, он нападе ФБугаре пре него што су се ујединили с Грцима. У огорченој битци на Велбужду, 28/7 1330, где се нарочито истакао млади краљевић Душан, Бугари су били страховито потучени. Сам цар Михаило погинуо је у бегетву. Та шобеда, обезбедила, је Србији Македонију, дала јој је шрво место на Балкану, и појачала српски утицај у Бугарској. Краљева сестра Ана вратила се поново на бугарски престо. Обавештени о бугарском поразу, Грци су нашустили српско подручје, а Орби су без велика напора прочистили јужну границу. — Али стари краљ није дуго 'уживао плодове победе. Убрзо је дошло до борбе између њега и Душана. Повод су дале дворске сплетке и (О. жеља, шотицана, од његове жене, да обезбеди престо млађем сину, Симеону, рођену од Гркиње. Борба се спремала већ у јесен 1330, а, избила је 1331. Стари краљ био је лоше "среће. Њега је победничка страна потиснула с власти и заточила у Звечану, где је и умро. Душан се крунисао за краља већ 8/9 1331.
Задужбина (О. је красни, код Срба нај„лепши, манастир Дечани, на коме се ра„дило 8 година (1328 до 1335). По том манастиру он је добио назив Дечански. Ради те пажње према цркви и ради њетова мученичког живота српска црква га је шризнала, за свеца. — Њелова жена Марија преудала се после за деспота Јована Оливера. — O (Отевану имају две старе биографије, једна из средине 14 века, коју је писао настављач архиепископа Данила и једна спочетка 15 века (око 1408), коју је писао Григорије Цамблак. Литература: М. Зечевић, Живот и владавина, Стевана, Дечанског (1903); Ј. Радонић, О деспоту Оливеру (Глас, 94, 1914).
Ћоровић.
За време
ДЕЧЈА КЊИЖЕВНОСТ
ДЕЧЈА – (ОМЛАДИНСКА) ~ КЊИЖЕВHOCT. 1 Орпска и хрватска. У доба, када се почела развијати наша сувремена књижевност, настало је на западу одељивање Д. К. од опште, и у ову диференцовану књижевност улазила, су постепено и дела, која нису била, првобитно за децу наштисана. Како су та дела била веома погодна за, народну књижевност, која се управо стварала, то су TOтово сва најзначајнија, убрзо преведена, на наш језик. Џрви је превео Езопове и друге басне и наменио их »јуности« Доситеј Обрадовић (1788), затим Рељковић »за словинску у школу ходећу деду« (1804), па Дубровчанин Ферић | (1813). Аврам Мразовић штампао је прву част Поучителнога Магазина Марије Ле Шренс де Бомон већ 1787, затим га, је довршио и приредио више издања. Николај ЈЛазаревић, учитељ будимски, превео је Робинсона 1799, а Антун Вранић, свештеник бискупије загребачке (Кампеова) Робинсона. млајшега, већ 1796. Телемак је утледао свет 1814, у преводу Отефана Живковића. Ако је у то доба и настало диференцовање на западу, у нас га још није могло бити, те су све те књиге биле заједничка, читанка, и старих и младих (као што се за дуго још писало >»за старо и младо«). Али се врло рано јављају у тој књижевности и. национални | елементи, прва песма о косовском боју већ 1769, први увод у народну историју (од Јулинца) 1765. |
Ажо су почетци новије књижевности У нас и били под утицајем диференцоване књижевности, диференцована књижевност дечја могла је постати тек, када се већ развила књижевност за старије. "Творци су наше диференцоване · књижевности Ђорђе Натошевић, Иван Филиповић и
Мијат (Отојановић. Они први шреводе и
састављају књиге искључиво 89, децу, имајући у виду нарочито школску децу, али сва тројица уносе у дечју књижевност и народне“ умотворине и живот народни. Истина, Јован Берић се јавио већ 1815 перијодичким списом (Месечна и тримесечна сочиненија за вовздјеланије ума, и облагорожденије сердца премиле и прељубезне јуности серпске), али шраве листове за децу и систематски рад у TOM. правцу изводе Филиповић (Босиљах, лист за младеж, 1864) и Натошевић (Пријатељ српске младежи, 1866). Натошевић већ у Школски ист (од 1858) уноси лектиру за, деду, а од 1865 шрилаже му додатак за децу. (В. Дечји листови.)
Натошевић је задобио за дечју књиту и песника Јована Јовановића, који се као дечји песник јавља већ прве године Школскога, Листа. Шре њега јављају се поједине песмице за младеж у Орфелина, Луке Милованова, Суботића и Сундечића, а Љуб. П. Ненадовић , почео је певати деци без сумње под утицајем чика-ЈоЂИНИМ. — 585 ——