Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДЕЧЈА КЊИЖЕВНОСТ

Чика-Јова је најзначајнија појава у нашој књижевности за децу; сарадник је био многих дечјих књига и листова, а 1580 покренуо је свој лист, Невен, који је, с прекидима, уређивао све до смрти, и испуњавао та обилном оставином и после смрти. И критика, која је покушавала, да, скине са, Змаја песничку ауреолу, признала, је шуну песничку вредност чика Јовиним песмама (Недић). У својим песмама, чика-Јова се показао као изврстан посматрач деце, обухватио је у њима читав дечји живот, и приказао га је лако и природно, с неусиљеним | хумором. Обиље је тих песама толико, да ће бити јединствено у читавој светској књижевности. Од засебних збирака и данас су приступачне: Чика-Јова Српској деци (треће издање у 2 књиге, 1921), Што нам прича чика-Јова (латиницом, 1928) и ЧикаЈова Малој Србадији (друго издање, 1995). Осим песама од велике су вредности и његови прозни радови (приповетке, описи, овејана, зрнца и др.), који су још фрастуреши у Невену и дечјим књижицама.

Под утицајем Натошевићевим почео је да пише за децу и Отеван 8. Џоповић, чика-Стева. Био је приповедач и дао је лепе приповетке и слике у својим многим књижицама и листу Радовану. Али je упао у методску погрешку, што није уносио јединства у своје књиге, и с таквим је свајим књигама створио типеку дечју књигу (са разноликим и разбацаним чланцима), коју учитељи у нас још и данас одржавају. Поповићева. је заслуга, што је увео у дечју књижевност Јована ГрчићаМиленка, који је простим сретствима. умео да, слика природу и дао много погођених слика, из сеоског живота. (Издање његових песама за децу, учитељска књижара у Београду, 1923).

Змај и Поповић створили су читав круг.

писаца, ва децу, међу којима су најзначајнији: Јован Максимовић (браца-Јова), најмилији сарадник Змајеву Невену (збирка приповедака СНевенче, 1888), Милутин Јакшић, Никола, Манојловић-Рајко, Радован Кошутић, Милета Јакшић, Младен Симоновић,

Други правац, потетакнут такође Налошевићем, · учитељски, показао HaM je, каква не треба да буде дечја књига, (Мита. Нешковић, Петар Деспотовић, Јован Миодратовић и многи други учитељи). У својим радовима. они су обухватали и забаву и поуку, али та забава није била 3абавна, а поука није била, поучна. Шисци њихови нису били ни уметници ни научници. Као њихове књите били су и њихови листови. Најбоље је било у њима. што су приложили књижевници Милован Глишић (лепа приповетка Шрва бразда), Отеванш Сремац, Јанко Веселиновић, Војислав Ј. Илијћ (који се нарочито одликовао кратким описима, из природе и дивним сликама из географије и историје), Радоје Домановић и др. Истим правцем су ишли

и Милан 'B. Милићевић и Милорад П. Шапчанин, приређујући, као чиновници Министарства Просвете, књиге за децу. Они би, без сумње, дали и у овој области добре ствари, да су били боље упућени.

· Средину између уметничког и учитељског

рада одржавао је, од Министарства Шросвете покренути, Наш ЈЛист, под уредништвом Стевана Бешевића, али ако је спочетка и располагао обилним сретствима.. висину Радована и Невена није достигао. Да, сва ова књижевна радња, којом је дечја књижевност управо престала бити књижевност и постала индустрија, није била без вредности стога, што је била учитељска, но што је потицала од људи без талента или заведених »педатошком« струјом, најбоље доказују ~ талентовани учитељи. Међу њима прво место заузима Даница Бандић, наш »чика-Јова у прози« (Тетка-Данина књига, 1908, "Тера баба козлиће, 1923, Шта ласта приповеда, 1994). Неједнаке су вредности приповетке Мчилице Јанковића (Истините приче о деци и за децу, 1922, Природа и деца, 1929), али има међу њима врло добрих, као што има погоднога штива за децу и у осталим њеним списима. Неколико добрих пришповедака или песама имамо и од Михаила Јовића, Отевана Окановића, Милорада М. Петровића и других. . Шрва драма за децу јавила се већ 1789, када је Емануил Јанковић штампао Злога оца и неваљалота сина од Ф. К. Штарка. Оригиналне дечје драме јављају се много касније, и ова се литерарна врста развија. тек, када су отворене више женске школе. Стеван Ј. Јевтић саставио је ва своје ученице једну добру глуму (Љубица, 1884). Највреднија је радница на том пољу Милева, Симић (Другарице, Полаженик, Добровољни прилози, Црно на бело, Опротица, Гордана). И Даница Бандић је саставила, неколико успелих монолога, И дијалога, за децу, % Јован Живојновић много драмских сцена (Дилетантке, Орпске забаве). Под уредништвом Мих. Оретеновића, излази Библиотека. малог по0з0ришта (од 1905), која је објавила многе тлуме за децу (међу њима и Растка Неманића, од B. B. Нушића), већином с добрим мотивима, а са слабом обрадом. Ако је Филиповићев Босиљак и био литерарнији (излазио је својом садржином и изван дечјега круга), од Пријатеља српске младежи, ипак се Филиповићев и од њега потетакнути рад у овој области кретао искључиво правцем специфичне дечје литературе, као и рад Кола. младих родољуба (издавало је од 1846 Описе за младеж, до 1856 шест свезака приповедака, сентименталне и моралне тенденције). Најбоља. је и најоритиналнија књига из mora доба Олике из домаћега живота, славонског народа и из природе, с додатком: славонске пучке игре од Мијата Стојановића, (1857), који. је издао и једну лепу збирку пучких приповедака и песама и

= 5аб