Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z
_
збирку народних пословица, речи и изpasa, :
Веома живу делатност развио је и на овом пољу Хрватски педатошко-књижевни збор, основан од Филиповића и другова 1871. Већ идуће године почео је издавати Омиље (покушај ћирилином није успео), и сав му је рад био у правцу диференцоване. књижевности (главну је улогу играо у њему K. Шмид, прештампаван све до скора, од кога се ослободио тек у последње доба), али је рано почео обраћати пажњу и на народна предања, као и на народну (и словенску) историју и теографију. -
Ако се поред учитеља јављају с дечјом песмом и многи књижевници, ако се и много учи од Омаја, на овој страни. не јавља се ниједан прави дечји песник. Од књижевника су се огледали на стиху 3а децу Јосип НВуген Томић, Венцеслав Новак (чика Вена), Јосип Козарац, Аугуст Харамбашић, Силвије Крањчевић, Владимир Назор, Рихард Каталинић-Јеретов, Ивана Ђрлић-Мажуранић, ша и Аугуст Шеноа има једну дечју пригодницу, а од учитеља Милка ШПогачић, Иван Лешушић, Јосип Милаковић (без икаква основа шоређен са чика-Јовом), Богумил Тони, Габријел Шинтер, Јосип Цвртила и многи други. : |
Много је већи напредак учињен у Ba= падним крајевима на приповетки, и ова, увелике претеже све оно што је. у тој области извршено на источној страни, и то не само квантитативно него и квалитативно. Кроз слепо и наивно наследовање долази се овде дотле, да се посматра, самостално и износи нешто из себе, ако се и осећа још зависност у мотивима, на многим местима. Нарочито се истичу приповетке Иване Брлића-Мажуранића, вешто компоноване и живим хумором и дубоким чуством успоредо преливене. Међу њима, су задобиле одушевљено признање Чудновате згоде шегрта Хлашића (1913 и 1921) и Приче из давнине (1916 и 1920). И у ње има симболике, као # у одличнога песеника, и приповедача Владимира, Навора, који је давао изврено штиво за, децу- У многим својим песмама, и приповеткама, и то како у оним, које је непосредно њој наменио тако и у другим (Медвјед Брундо, Утва, златокрила, Крвава, кошуља, Аркун, Фаун, Легенда о Ов. Христофору, Истарске· приче, Три приче за дјецу, Џриче из дјетињства). У истом реду ваља споменути националним животом прожетога Динка. Шимуновића (Мркодол). У ближем су или даљем растојању од ових најбољих хрватских приповедача за децу, од старијих и млађих, Даворин Третењах, Антонија Касовиц-Цвијић, Милка Погачић (приредила, је и врло добру књигу Дарови нашим дјевојкама, 1905), |Јелица, БеловићБернађиковска, Јурај 'Турић, Вјекослав Кошчевић, Јалода Трухелка, Јосипа Радошевић, Јосип Цвртила, Људевит Крајачић
ДЕЧЈА КЊИЖЕВНОСТ
о Иван Лепушић са својим баснама. Наро-
чито хрватски учитељи показују у по-
следње доба, да им је много стало до добре дечје књиге, и у њиховим списима се јасно види, да су много учиди, и да су заиста и постигли, што се да научити. · Дечја глума, у којој је врло лако доћи до тренутнога успеха (у свечаним школским приликама), а, до трајнога врло тешко, није се уздигла ни код Хрвата као ни код Срба. Од књижевника, огледао се и на овом пољу Виктор Цар: Емин (Невидљиви Јурић), који је и: иначе показао. јак интерес за, дечју књигу (Млади Истранин), Као писци дечјих драма јављају се ЈЉу-. девит Варјачић, Отјепан Широла, Зденка, Омрекар, Златко Шпољар и др. Шреводна дечја књижевност веома je обилна, нарочито лепа, али је и: ту показано веома мало преводничке савесности. Тако“ на, пр. и поред многих робинсонијада, ни данас немамо шравога, Дифо-ова, Робинеона, с оригинала, преведена. У ери спедифичне књижевности веома су много превођени Шмид, Хофман, НШириц, али се у последње доба обраћа пажња на класичне и: добре ствари, ако се оне већином и не дају у облику, који би одговарао строжим литерарним захтевима, него већином у прерадама, у којима много губе (Сервантес, Свифт, Жил Рерн, Купер, де Амичис и др.). Хрвати су много шреводили словенске писце и словенске Haродне приповетке, док су Орби у последње доба обраћали више пажње француским и енглеским писцима — све то као устук на дугу потчињеност немачкој књизи. И док поједине књижарнице плаве дечји књижевни трг списима, без икакве вредности, или и директно штетним, које састављају поједини | учитељски фабриканти (понекада и учитељски синдикати), дотле друге, или и удружења или појединци, показују више плана, нарочито у одабирању превода, тако књижарница (О. Б. Цвијановића (Београд), која је издала Селму ~ Лагерлеф, Киплинга, ~ Колодија, Франса, књижарница Време (Београд) издајући Чарлса Лама Приповетке од Шекспира, Пушкина и новије енглеске шришповедаче у врло слободним прерадама CG. Винавера, књижарница 9. # B. Васића, (Загреб), ~ објављујући преводе чувених романа (досада су угледали свет (Сенкјевићев: У пустињи и прашуми и. Вернов Царев гласник), књижарница Мирка Брајера (Загреб), која је у своја издања, увела Андерсена, Бичер-Сто · Хариету, Браћу Грим, Вајлда. Врло су неједнаке вредности издања (От. Куглија (Загреб), међу којима су и Киплинг, Лафонтен, Конопницка и друте добре књиге. Тако. је исто Мала библиотека за народ и младеж (Пахер и Кисић, Мостар) обухватила и дела, која се не би могла одобрити. Матипа Хрватска, издала је и неколико изврсних и лепо опремљених књига, ва децу (Народне приповетке и Толстојеве Шрипо-
= 87% __