Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДЕЧЈИ ЛИСТОВИ

ветке са сликама Љ. Бабића и др) а и Друштво Хрватских ОСредњошколеких Професора приредило је неколико добрих књига за средњошколску омладину, које већином, треба да послуже проширењу школекога, знања, Народна књижница у Загребу основала је Дечју књижницу, у којој су досада угледали свет Чика-Јова, Ле 'Саж, 8. Назор (Вели Јоже, од писца приређен за децу). Одлична су Одабрана, дјела за школу, која је уређивао Др. Бранко Водник, и садржином, и опремом. И у осталих се издавача находе добри списи (неки су напред већ поменути или “ће бити касније). Све се овде, у једном кратком прегледу, не може изнети, а до многих се дела, из разних узрока, није могло ни доћи. Али да добра књига, 38. децу има јакота противника у књижевничко-књижарским индустријалцима. види се и по томе, што Удружење за унапређивање дечје књижевности (Загреб), које је издало неколико добрих књига, и то у врло лепој опреми, не може, због слабога, одзива, да развије живљу делатност.

Шоучна књижевност за децу јако је заостала за забавном, што је уосталом и: шриродно, јер деца траже више забаве него поуке и у шриватној лектири ослобођење од школскота рада и од уџбеника. Опочетка се јављају моралне (Доситејева Бужица, и други слични списи његови и других) и религиске ствари, да би уступиле место све више прво историји, затим теографији, па природним и другим наукама. Само се у Хрвата одржавају у већој мери релитиске поуке (па и на конфесионалној основи, ретки су који шишу онако као Иван Фиамин), чега у Орба више нема.

Национална историја, као што смо видели јавља се веома рано и за јачање националпога чуства доста је градива, које се узима и из »велике« књижевности. У последње доба нарочито се обрађују дотађаји из великих ратова (Мих. Оретеновић, Оветли дани, Забелешке једног четвртака (1913); Ж. О. Дачић, С Брегалнице и Вардара (друго издање, 1914), Причања сержана Јерка, без тодине, Милостислав Бартулица, Распеће (Србије, :1920, Дане Ј. Храниловић, Из зашисака јутословенскога, добровољца, 1922, и др.). Из ранијега, доба, иде у најпогодније штиво из ове области Из књига староставних од Стевана. Оремца. Има и прилично биографија и монографија. (Петар Деспотовић о Доситеју, о Карађорђу, о Милошу Обреновићу: Петар Куничић, Хрвати на леденом мору :и т. д.). Из етнографије ije шајбоље оно, што су обрадили књижевници, на пр. Симо Матавуљ, Ђока и Бокељи.

Из географије и природних наука добре су књиге Приче о небу и земљи (1873, превод) Дамјана Шавловића, Земља на којој живимо (1866) и многобројни популарни описи из природе Мије Кишпатића. Затим преводи добрих дела из Масе-а,

Џонстона, Хекслиз и К. Старога (у врло вештој преради Гаје М. Матића). У најковије доба врло много чини за ширење природних наука Хрватско Природословно Друштво, и његова Популарна библиотека даје одличне књиге и за децу (од Томпсона, Евалда, Фабра, Метерлинка, Фламариона и других). Брло је добру књигу дао и Иван Ђаја, Приче малога Здравка, (1923), док је књига американске мисије у Србији, Дечја књига о здрављу (1929) богато опремљена, пропраћена лошим сти-

'ховима. Брло су добри већином и поучни

чланци у Омладини и у Младости (за средњешколске ученике).

Од списа за јачање воље имамо Чед. Мијатовића, О условима успеха (за трговачку | омладину), затим ema _ Цезара, Сапка-а (у преводу Ивана Фиамина), Франклина, Грехема, (СОмајлса, Карнегије и др. Шире моралне поуке даје класичка. књига Николе Томазеа Искрице. Његове је Моралне мисли »посрбио« Стеван ШПетрановић (Нови Сад, 1864), а Савјете младежи превео Божо Корлает (Загреб, 1880).

Борба против специфичне књижевности јавила се у нас доста рано, али ни касније појачана, не одолева навали рђавих књига. Већ је Ђ. Рајковић, учитељ и књижевник, писао против »учитељскога, начина«, којим се пишу приповетке за децу. И Војислав Ј. Илијћ писао је против дечјих књига »са наказним стихом и педантно-усиљеним моралом«. Јаша ШПродановић је кроз дуги низ година пратио Д. К. (у Просветном Гласнику и иначе) и заступао добре принципе, као и Јелица Беловић-Бернађиковска у својој расправи Наша омладинска књижевност (Сарајево, 1897, Школски · Вјесник и засебно). На истом су становишту били и Вјекослав Кошчевић, Драгутин Прохаска, Иван Крниц и др. Критички и историски преглед дечје књижевности у нас 8. у Литератури.

Литература: едесетотодишњица Хрватскога ~ Педатошко - Књижевнога · Збора, (1923); М. Шевић, Дечја књижевност сршпска, оглед историскога прегледа (1911. Летопис, 274 и 975 и засебно); М. Шевић, Образовање и просвећивање, 1—Ш (1908

до 1994). М. Шевић. 2. Словеначка, 8. у додатку. ДЕЧЈИ ~ (ОМЛАДИНСКИ) _— ЛИСТОВИ.

1. Орпески и хрватски. Џрви су наши листови за децу Филиповићев Босиљак (Загреб, 1864—1868) и Натошевићев Пријатељ Српске Младежи (излазио је под номиналним уредништвом Николе Вукићевића, у Оомбору, 1867 и 1868). Пријатељ Српске Младежи развио се из додатка за децу, који је излазио уз Натошевићев Школски Лист, од 1865, а Школски Лист је од свог почетка (18958) доносио штиво за децу, и већ у првом свом броју познату песму о Гаши у преводу Змајеву. — Иза Босиљка јављају се Златни Ораси (Карловац, 1870—1871), под уред-

— 999 —