Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z
ништвом Људевита Томшића, и затим Омиље (Загреб, 1872), као орган Хрватскога Педатошко-Књижевнога Збора, који излази до данас, и најстарији je Ham дечји лист, Уредници су му били "Томислав Ивканец, Јосип Шкавић, Габро ПЦинтер, а сада га уређује Људевит Крајачић. Исте године јавља се и Бршљан (Загреб, 1872—1908, с прекидом), под уредништвом Љ. Томшића, а после смрти овога Марије
Томшића, Хрватска Омладина (Загреб, 1885—1886), уредник Јосип Милаковић, Љиљан ~ (Карловап, 1895—1898, (СОтјепан
Широла), Мали Добротвор (Загреб, 1895, излазио је с разним натписима 17 година, до 1910, Фрањо Бартуш), Млади Истранин (Пуљ, од 1906, Јосип Краљић), затим Млади Хрват (Опатија, 1909—1914, уредник Виктор Цар-Емин, после и Рикард Каталинић-Јеретов). НЕ За децу изван основних и средњих школа излазио је Вјерни. Друг, забавни и поучни лист за трговачку, обртну и опетовничку омладину (Загреб, 1 течај 1898, 25 течај 1922, уредник, први Јулије Варжичка, затим Фрањо Бартуш, Стјепан Широла). Уз ове листове излазили су и листови са католичкога становишта, па и ca полиличко-партискога ~ (старчевићанског), који се нису уздигли до вредности напред истакнутих. Осим тога су и сами ученици средњих, па и основних школа уређивали многе листове. За средњо-школску омладину покренуо је Јосип Витановић и убрзо предао Петру Марковићу лист Побратим (Загреб, 1891 до јуна 1916). Касније су га уређивали Гавро Манојловић и Фердо Ж. Милер. После Смиља, овај се лист најдуже одржао, и имао је и одличних прилога од песника и књижевника, сарадник му је био и Силвије Крањчевић. 1909—1923. излазио је (с прекидом) Кријес, омладински лист 3а поуку и забаву (касније: лист за одраслу мушку и женску омладину те породицу) под уредништвом Велимира Дежелића. — После Пријатеља Српске Младежи јавља се Дечији Пријатељ (Земун, 1878, под уредништвом Александра Кузмановића и Мите Нешковића) па Стевана 'B. Поповића (чика Стеве) одлично уређивани Радован (Нови Сад, 1876), затим Голуб (Сомбор, од 1879 па све до Оветског Рата, Јован Блалгојевић, после Коста Стојачић), а 1880 јавио се чика-Јовин Невен (Нови (Сад, Београд, Загреб), који је најзначајнија појава у нашем дечјем новинарству. 1881—1886 о излазило је у Београду Српче, под уредништвом Димитрија Јовића, па · Јована. Миодраговића, а затим су покретали учитељи у разним местима многе листове, у којима су чланци само изузетно имали литерарне вредности, а век им је обично био кратак. Најдуже су. се одржали листови, којима је власник било Учитељско удружење, а уређивали их Михаило Јовић, Михаило Оретеновић и други (Мала Србадија, први пут Београд, 1890, затим
ДИБАРОКИ
Београд, 1904, и Зорица, Београд, 1897 до 1904), и лист Ивана Мартиновића Споме-
_нак (Панчево, 1893—1914).
У Босни је 1903 покренут Илустровани“: Мали Овијет (Оарајево), под уредништвом Шшира · Боцарића. Sa | средњешколску омладину први су лист покренули професори у Нишу Врсаловић, Витковић, Кандић (Књижица, Ниш, 1893). Затим су излазили: Збирка (Београд, 1896, Жив. O. Дачић), Подмладак (Београд, 1897, Момчило Иванић), Узданица (Београд, 1900,
· Алекса М. Станојевић), "Вачки Шријатељ,
(Оремски Карловци, 1917, Иван Маширевић), Венац (Београд, 1910, Јеремија Ли вановић). |
Сада излазе ови дечји и омладински листови, од којих су неки продужили свој век од рата или су излазили пре. рата: Омиље, Дечје Новине (Нови (Сад, Зорка Лукин Лавић), Гласник Подмлатка, Црвенога Крста (Београд, Петар М. Илић), Зорица (Београд, Милан Поповић), Зраци (Београд, Влад. К. Шетровић), Наша Деца, (Београд, Јелена Зрнић), Завичај (Око-
·шље, Свет. Милосављевић), Будућност (за,
пролетарску децу, Београд, | Др. Драг. Владисављевић) и Младост, Гласило хрхватске католичке омладине, издаје Хрватски Католички Народни (Савет у Загребу (од 1/5 1921), садашњи је уредник Др. Велимир Дежелић син (ранији уредници су били: Емерик Чунко, Шавао Јесих, Др. Авелин Чепулић, Јеролим Млинар, Др. Јосип Андрић), а за средњешколске ученике Венац, Омладина (За-. греб, издаје Друштво Хрватских Средњешколских Шрофесора, уређује одбор; раније су је уређивали Јоза Ивакић, Владимир Назор, Отјепан Матичевић, Милован Гаваци, Фердо Николић), Младост. (Загреб, уредници: Бранко Ткалчић, затим Зденко Вернић и Павао Сердар; издаје Професорско |Друштво, (Секција Зал. греб). — После рата покренуло је Министарство Шросвете Наш Лист (Београд, уредник (От. Бешевић), али се лист није.
могао одржати. М. Шевић.
2. Оловеначки. В. у додатку.
ДЕШЕАТ, планина у Македонији, између река: Белог Дрима-Радике, на граници наше државе са Атрбанијом, северно, од Дебра. Највиши висови су: Дели (Сежица 2.255 M, Плоча 2.238 M, Велибар, 2.384 M, (Вел. Крчин 2.353 м. Јужним и источним – подножјем пролази друм Де-. бар— Тетово. 1. B.
ДЕШКОВИЋ BPAHMCJIAB. B. У ДО датку.
ДИАДОРА. ВБ. Задар.
ДИБАРСКИ ЈОВАН, ахриепископ охридски у првој половини 9 века. Дошао је. на престоље после последњег охридског. шатријарха Филипа. Био је последњи СОловенин на том престолу за време византиске власти (1037). Стекао је много за
= 589: -—