Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

пи

наивна а:

ДИМИТОР, планина у Босни, источно од горњег тока (Сане, 13'5 км западно од Варцар-Вакуфа. Највећи висови су: Јаворац 1.332 м, Димитор 1.483 м, Црни врх 1.259 ом. Северним и североисточним подножјем иде колеки пут: ЏШриједор и Бања Лука—Варцар-Вакуф—јајце. А

ДИМИТРИЈЕ СВ. 1. ВБ. Звечан, Призрен, Сирмијум. 2. Цркве и манастири: а) Ниже Тавора (код Велеса). Спомиње се 1300. 6) У Кочанима. Подигао је деспот Оливер за владе Душанове. в) Манастир Бобошевски (код Душпнице). Спомиње се 1488 и 1716. г) Дивљански манастир (код Беле Паланке). Опомиње се 1573—78. д) Црква у селу Буштрињи (врањски). Сазидана ·је 1591. Ђ) Црква у Оногошту (Никшићу). Спомиње се 1667. е) Црква у Будиму. Понова је сазидана 1749. :

В. Џ-Ћ.

ДИМИТРИЈЕ ХВАРСНКИ. Најпре је био војвода илирске краљице Теуте, која га је поставила 229 шре Христа за команданта Крфа. Кад су Римљани, који су Теути те године објавили рат, дошли пред Крф, Д. изневери краљицу и преда непријатељу острво. Пошто су Римљани победили Теуту, они даду Д. власт над највећим делом краљичине државе. 295, кад се Рим налазио у тешким спољним приликама, почне се Д. све више од њих удаљавати. Он начини с Македонцима савез, и у чувеном боју код (Селазије, где се Македонија борила с Грцима, (222), учествовао је и Д. са 1.600 људи. Шротивно обавези коју је дао Римљанима да са својом флотом неће пловити јужно од Љеша, он пође с лађама око Шелопонева, и опљачка и попали нека кикладска острва. Кикладима пођу у помоћ Рођани, а Д. побегне испред њих. У том Риму загрови велика опасност од Ханибала. Онда JI.

отпадне отворено од Римљана и придружи ·

се Македонији. Али римски консул заузме Хвар и другу једну варош, два главна места у његовој држави, и зароби му породицу. Д. онда побегне македонском краљу Филипу Ш, Краљ га лепо дочека, и од тога доба му је Д. био главни саветник. Д. је имао на Филипа велики утицај и млади краљ учинио је много што-шта непромишљено на његов савет. На глас о римском поразу на Тразименском Јеверу (217) JL наговори Филиша ода нападне Рим у Илирији. У уговору, који је Ханибал начинио с Филипом 9215, изреком се каже да ће Рим морати пустити у слободу Д. рођаке у случају победе. Нешто доцније, у споразуму с македонским краљем, Д. је предузео напад на варош Meсену. При том нападу он је и погинуо. Тако је завршио живот овај авантуриста, који је био без морала и скрупула. НИ. Вулић,

ДИМИТРИЈЕ ХОМАТИЈАН, архиепископ

охридски (око 19217—1234). 'У време Д. Х.

ДИМИТРИЈЕ ХОМАТИЈАН

српски краљ Отефан Првовенчани и CB. Сава оцепели су од охридске дијецезе

| православно Орпство, и основали су авто"кефалну српску архиепископију, којој је

сам (СОв. Сава постао први архиепископ (1219). Византија, чији су пареви имали право да деле православним народима самостално цркве, није више постојала, да би се од ње за то добило одобрење. Срби су за своју новоустановљену архиепископију добили пристанак никејског грчког царства, које су Грци образовали по паду Цариграда, и благослов никејске патријаршије, која се сматрала за продужење цариградске. Св. Сава. је био рукоположен у Никеји. Никејска је царевина и овим |. начином хтела изигравати улогу Византије, коју се трудила да обнови, ослобађајући грчко-вивантиске земље од Латина. Али се сад, у питању стварања српске архиепископије, испречила охридска 4AD-. хиепискошија, чијој су дијецези Орби припадали још од старине. Оем тога, шротивила се томе и епирска грчка деспотовина. на чијој се територији сад налазио Охрид. И та је грчка држава постала. још у време латинског заузећа – Цариграда. Она je хтела, као и никејско царство, да истера Латине из твизантиских земаља, да од њих ослободи Грке, и да поново васкрене Византију. Према томе, епирској деспотовини није било мило што никејски цар узима прерогативе византиских самодржаца, и даје Србима црквену самосталност. У име охридске цркве, и у име епитрске деспотовине борио се у овом спору Д. Х. Као учен византиски каноничар, он је пренео борбу на канонско земљиште. Заједно са својим синодом, Д. је пре свега, протестовао код 'Ов. Саве, коме је ради тога упутио једну посланицу, титулишући та у њој још увек »монахом« (1220). Он ту кори Ов. Саву и лично, пребацујући му, што сад тражи црквено кнежевство, мада је некад побегао у монахе од световног кнежевства. Уједно Х. ту проглашава. оснивање српске ерхиепископије за неканонско. Јер, нити је тобож Сава правилно рукоположен за архиепископа, пошто није најпре био епископ, нити је тобож српска архиепископска, · столица правилно уста– новљена, пошто не постоји византиски цар, да о томе изда хрисовуљу, него у бившој Византији сад царују једни на једном комаду земље, а други на другом. Затим је Х. у једном свом одговору, уложио шротест 'и код никејске патријаршије, жа– лећи се, како је она могла у његовој дијецези рукополатали архијереје, без њетова садејства. Међутим, при свем овом отпору Х., а и еширске деспотовине која: се иза Х. крила, свршени је чин остао (# даље у снази.

Сачуване списе Д. Х. издао је кардинал Рига 1, В., Апајесја засга ек сјазчнса зр1сЏедо зојевтела рагађа, ош, УМ], 1891, О Х. ш тим описима в. М. Дринов, О не-

— 598 — 38