Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДИМИТРИЈЕВИЋ

которјех трудах Д. Х., Визант. Временник, 1 (1894), 2 (1895). : Д. Анастасијевић. ДИМИТРИЈЕВИЋ БРАНКО ДР., професор Университета (28/1 1876, Перлез, Банат). Д. је свршио гимназију у Сремским Карловцима, а правне науке у Бечу и Загребу, где је 1904 промовисан за доктора. права sub auspiciis regis, Преко 12 година био је у судској каријери. 1913 наименован је за ванредног, а 1916 за редовног професора народне економије на правном факултету загребачког Университета. Осим

хабилитационог рада (Основни проблем · светлости модерне знаности, '

гредности у 1909) остали већи радови шрипадају колико економији бар толико и правној науци: ЂБрисовне тужбе трунтовног реда према принципу публицитета (у Мјесечнику · Правничког Друштва, 1904), СОтајалиште законодавства према радничким и послодавачким коалицијама (Архив за Правне и Друштвене Науке, 1924), Опособност жене да буде сведоком опоруке (Мјесечник, 1994) и др. Много је радио У разним економно- и финансиско-шОлитичким комисијама и ужива глас савесног и темељног раденика. М. К-Ћ.

ДИМИТРИЈЕВИЋ ДРАГУТИН, генерални директор Министарства Пошта и 'Телеграфа, (11/8 1869, Параћин). Овршио је Ecole Supćrieure y Паризу. Од 1888 прошао је кроз сва звања и положаје своје струке. 1899—1919 био је помоћник генералног директора, а 1990 постао је генерални директор. У балканском рату учествовао је жао деловођа телеграфа Врховне Команде. Био је експерт на конференцији мира (1918—19).

А 77.

ДИМИТРИЈЕВИЋ ДРАГУТИН, »АПИС«, ђенералштабни пуковник (10/8 1877, Београд — 14/6 1917, Солун). Необичном сугтестивном моћи на све, са којима је долазио у додир, Д. је још као ђак имао силног утицаја на своје другове. Овршио је 26 класу Војне Академије у Београду, и већ као потпоручник почео је ковати планове о промени режима, који је био несносан и опасан за будућност земље. Као један од оснивача и најактивнијих чланова официрске вавере против краља, Александра и краљице Драге, Д. је у ноћи 29/5 повео заверенике из Официреског Дома у двор, где је, ва време тражења. краља и краљице, тешко рањен са три пушчана. метка у груди. Захваљујући својој снажној природи JI. je преболео те ране и његов утицај на официре и OTOслове у војсци стално је растао. Ни његово привремено службовање у Ваљеву HH његово ~ једногодишње ~ отеуство – из земље, на војним студијама у Берлину, где је отишао пошто је раније свршио. виши курс Војне Академије у Београду, нису могли умањити тај утицај.

1911 Д. је са својим друговима основао тајно удружење Уједињење или Смрт познато под именом Црна Рука. За време саме мобилизације у септембру 1912 тешко је оболео од тровања крви и враћен у Београд тако да није могао учествовати у балканском трату. Као шеф обавештајног одељења Министарства Бојног Д. је стекао веза са националним радницима из свих крајева нашег народа.

У СОветскоме Рату као помоћник начелника штаба Ш армије, Д. је у децембру 1916 ухапшен на солунскоме фронту као члан тајне организације Уједињење или

'Омрт, за коју је тужба тврдила, да је

превратничка са политичким циљем у самој земљи. Поред тога у тужби се навоmamo, да је Д. прикривао Рада Малобабића и Мухамеда Мехмедбашића, који су били истом тужбом оптужени да су 29/8 1916 извршили атентат на престолонаследника | Регента Александра када се аутомобилом возио из Острова за свој лоTop. Процес је вођен у Солуну шред вој--· ним судом за официре. Пресудом од 23/5 1917 Д. је осуђен на смрт а стрељан је 14/6 1917 у солунском пољу заједно са арпилериским мајором Љубом Вуловићем и Радом Малобабићем. М. Миленовић.

ДИМИТРИЈЕВИЋ ДРАГУТИН (УЧА), ђенерал, командант целокупне жандармерије (26/10 1865, Алексинац — 16/7 1991, Београд). Као Ђак виших разреда реалке, био је привремени учитељ, а као добровољац-ђак учествовао је у рату 1885. 10/2 1886 ступио је у редовну војску, а 1887 у Бојну Академију. За пешадиског потпоручника. произведен је 15/9 1890, за. капетана 1 кл. 22]ј9 1899, за. пуковника 141 1913, за ђенерала 91/10 1918. До 1595 био је водник у трупи и на курсу резервних официра, 1896 био је класни старешина питомаца Војне Академије, 1896 до 1898 слушалац више школе Војне Академије, 1898 и 1899 командир чете, 1899 и 1900 командант батаљона, 1900—1908 командант пешадиске подофициреке школе, 1903—1904 командант батаљона, 1905 до 1907 командант пуковске окружне команде, а од 1908 командант пешадиског пука, 1913—1914 помоћник команданта дивизиске области, Од 22/19 1918 до емрти био је командант целокушне жандармерије. У рату 1855 био је добровољац у пешадији, у рату 1912/13 био је командант пука, у рату 1914/18 био је помоћник и заступник команданта дивизије (Дринске o и 1), командант Крајинског одреда (од 3/10 1915 до 926/9 1916), помоћник команданта дивизије (Тимочке), командант 2 српске добровољачке дивизије у Русији и Шумадиске дивизије 1918. [ЕЈ

ДИМИТРИЈЕВИЋ ДУШАН (ВОЈВОДА ДУЛЕ), адвокат (9/12 1882, Раброво, срез рамски, округ пожаревачки). Основну школу свршио је у своме родном месту, а.

— 594 —