Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

тимназију и правни фажултет у Београду. Као студент истакао се у омладинском покрету против династије Обреновића и ондашњег реакционарног режима. 1904 био је један од оснивача националистичког и слободоумног омладинског листа Оелобођење. Почетком 1905 био је међу шрвим студентима, који су отишли као четници у Турску. Учествовао је у чувеној борби на Челопеку (на велику суботу, 16/4 1905), и од тога доба остао је за увек везан за националне послове. У лето 1912, уочи рата са Турском, ватекао“ се на Косову, где је имао важну мисију код Арнаута и више састанака са онда свемоћним Ивом Бољетинцем. У Балканском рату JI je, тешко рањен, полузалечен устао и поново дошао у свој одред. У (Светском Рату истакао се 1914 својим четовањем у вишеградском, власеничком, сарајевском и сребрничком срезу у Босни. Поново. тешко рањен он није остао у болници ни месец дана. На Солунском фронту, и по трећи пут опасно рањен и оронуо здрављем, једва је пристао да пође на лечење у Бизерту. За своје држање и заслуге на војном пољу одликован је највећим орденима за храброст. — Служио је у Касационом Суду, још као студент, затим у првостепеним судовима и Министарству Правде. По свршетку рата био је две године шеф отсека наше делегације у међународној комисији за репарације у ШПаризу. За ово време написао је књигу: O шраву на накнаду штете. Његови стручни радови: Уговорна казна и неколико правничких чланака штампани су у Архиву за Правне и Друштвене Науке. Написао је и штампао две брошуре: Моме брату земљораднику. Изабран је за народног посланика на изборима у марту 1923, као носилад листе земљорадничке странке у бихаћеком округу у Босни. М. Миленовић.

ДИМИТРИЈЕВИЋ ЖИВОЈИН, машински инжињер (1871, Крагујевац — 1995, Београд). У Крагујевцу је учио и тимнавију, а технички факултет у Београду на Beликој Школи 8 године. Као питомац Министарства Војног учио је рударску ажадемију у Леобену, а потом технички факултет у Минхену и Берлину. На пракси је био неко време у Букеу. Вратив се у отаџбину, био је запослен у војно-техничком заводу у Крагујевцу. 1906—1908 тадио је на инсталацији маптина, у Обилићеву. Затим је радио у Министарству Војном. У војно-техничком заводу био је више година наставник занатске школе. 1913 постао је шеф артилериско-техничког отвека. Министарства . Војног. Одавде је преведен за резервног артилериско-техничког официра. Играо је видну улогу при реорганизацији српске војске на Крфу, потом је био придодат на службу француском министарству муниције, где је остао за све време рата, радећи у фабрикама у

– ДИМИТРИЈЕВИЋ.

Крезоу, на усавршавању легуре за тврди. алуминиум. По свршетку рата радио је

у Министарству Војном, управи моно-

пола и: Министарству (Оаобраћаја. Нашисао је за своје ђаке занатске школе у Крагујевцу: Машински елементи, и Опис парних машина и котлова. Сем тога написао је: Утврђивање најподеснијег пица, брода за наше реке, Рационална употреба, напштих угљена, и Теорија атома. Писао је много чланака у Техничком Листу и Неимару (Људски окови и“ техника, (Сила и материја). Радио је врло много у Удружењу Југословенских Инжињера. Шри овом удружењу основао је Фонд инжињера, Жив. Димитријевића за издавање дела из. техничке књижевности. Највеће дело Д. је, Грађа за српски технички речник, где је обрађено око 16.000 речи. Он је успео да се сав речник штампа као српски додатак чувеног Шломановог речника Ha српеко-хрватском језику. Д. је био један од најпродуктивнијих радника наше инжињерске струке. 0. Бурмазовић.

ДИМИТРИЈЕВИЋ ЈЕЛЕНА, књижевникприповедач (27/3 1862, Крушевац). Школовала се приватно, у Србији и у иностранству. Путовала је много, по Европи, (Оеверној Америци и Азији, где је залазила у хареме. Почела је писати песме 1892 у Отаџбини. Испевала је много песама и натисала низ приповедака, романа и путописа. Главни су јој радови: Нове, роман из харемског живота (издање Српске Књижевне Задруге, Фати-Султан, 'Ђул-Магрикина прикажња, Американка, Шисма из Ниша, Писма пријатељици, Шисма из (Со-

луна, У Новом Оветџу и Т. M. В. ОШ. ДИМИТРИЈЕВИЋ ЛАЗАР ДР. (1873, Бос. Шамац). Пимназију је свршио у

Винковцима, право и медицину студирао је у Бечу, где је 1902 промовисан за док Topa медицине. Као лекар у (Сарајеву водио је једно коло омладине, која је органивовала српску самосталну странку и издавала, лист Дан, 'у коме је покренуто и највише третирано аграрно питање Boсне и Херцеповине. — Д. је штампао неколико лиреких песама и приповедака у Искри и Новој Искри. Од народних песама, саставио је епопеју Косово Сора ДИМИТРИЈЕВИЋ МИЛА, глумица (9/1 1877, Крагујевад). Шрви пут је ступила на. позорницу 1891 у Протићевом друштву у Земуну. Од 1894 је у Залпребу с кратким отеуством, које је провела на београдској позорници. Она. је најбоља. загребачка, глуMima у реалистичким руским драмама. Главне су јој улоге: Маслова, у Ускренућу, Анисја у Моћи тмине, Настја у На дну лиивота, и Барја у Прешћиљњу. Готово у свим делима Пеције Петровића играла је главне јунакиње. H. 4.

ДИМИТРИЈЕВИЋ МИЛИВОЈЕ, дивизиски ђенерал (28/11 1878, Алексинац). По

= 508 +