Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДИМИТРИЈЕВИЋ

свршетку 6 разреда гимназије У Београду, ступио је у Војну Академију 1/9 1895. За артилериског потпоручника произведен је 2/8 1898, за жкалетана, 1908, за пуковника 1/10 1915, за бригадног артилериског ђенерала 21/10 1923, за ДИВИзиског ђенерала 20/1 1925. До 1901 био је водник артилериског пука, 1901—1908 био је слушалац више школе Војне Академије, коју је те године свршио. До 1905 био је водник пољског артилериског пука, до 1907 командир. батерије, 1907—-1908 у Француској (на отсуству), 1908—1910 ађутант Инспектора Артилерије, 1910—1911 био је у комисији за шријем пушака у Немачкој (Оберндорфу), до јуна 1912 командир батерије и на служби у војног техничком заводу у Крагујевцу, од јуна до децембра 1912 на служби при Министарству Војном, од децембра, 1912 до маја 1913 на служби у штабу дивизије (Tiмочке 1). После рата 1913 командант дивизиона (Дринског). 15/3—23/9 1919 био је командант пуковске окружне команде (Бјеловарске), 28/9 1919—1921 командант артилериског пука (4 хаубичког), од 21/11 1991 помоћник команданта – дививиске области (Потиске), од 1928 командант артилериске бригаде (Савске), од 1994 помоћник команданта дивизиске области (Савске), од 923/12 1924 командант дивизиске области (Осечке). У рату 1912—1913 био је на служби (у штабу Тимочке 1. У рату 1914—18 командант дивизиона IIOJbског артилериског пука (Дринског). Од 1917 год. начелник штаба команданта 87-

тилерије армије (1). В. Белић.

ДИМИТРИЈЕВИЋ МИЛОШ, политичар (10/5 1894, От. Кањижа — 3/3 1896, Нови Сад). Гимназију је учио у Карловцима и Пешти, а права у Еперјешу. 1846 отворио је адвокатску канцеларију. | 1849—1865 био је срески начелник. 1865 и 1872 био је изабран sa посланика на земаљском сабору. Био је потпретседник и претседник Матице Српске. Написао је Успомене из мога живота (1896). vl. II.

ДИМИТРИЈЕВИЋ МИША (9/2 1846, Нови Сад — 928/12 1889, Нови Сад). Гимназију је учио у Новом Оаду и Карловцима, 8, правне науке свршио је у Пешти. Био је власник и главни уредник Браника, органа, српске либералне странке у Угарској (Српске Народне (Олободоумне. Странке). Радио је и на књижевним листовима. Сем новинарских чланака писао је и литерарне критике, већином као оцењивач појединих књижевних дела послалих Матици Орпској sa награду или за штампање У њеном – Летопису. Налисао je брошуру, Мало више светлости (1886), у којој је бранио свој политички рад, и расправу о поезији Ј. Ј. Змаја у Опоменици о шро'GnaBH Змајеве – двадесетпетогодишњице. Био је један од најактивнијих радника 'на, црквеним саборима. Матица Српска у Но-

BOM Саду бирала га је више година 58. члана и потпретседника књижевног одељења. Због новинарске полемике, која је. увела лични карактер, убио та је уредник Заставе Јаша Томић. 4. 77.

ДИМИТРИЈЕВИЋ МИША, глумац (26/10 1854, Шабац — 4/1 1909, Загреб). Д. је био уметник великих квалитета, изабрани борац за нове ставе у нашој глуми. Д. је, као глумац, био велики реалист. Као такав он је најрадије, а код нас и најбоље, тумачио типове и карактере из: руске драме. Ипак му ово није ни најмање сметало, да буде исто тако одличан тумач и великих улога класичног репертоара. Д. је свршио у Београду основну школу и 4 разреда гимназије. Затим је био почео учити »молерски« занат, али га је врло брзо оставио, и већ је 1870 изашао први пут на позорницу неке путничке дружине на Убу (Орбија). После три године глумачког путовања, дошао је на београдску позорницу, са које је поново отишао у путничка друштва, која су · радила по Банату и Бачкој. 1881 ангажован је за члана Српског Народног Позоришта у Новом Саду. 1885—1887 био је члан Хрватскога Казалишта у Загребу, али га је тада напустио, да се шоново врати 1892 и да у њему остане до своје смрти. 20/11 1900 прославио је у Загребу двадесетпетогодишњицу свога глумачкога рада у улози Фалстафа (Хенрих 1М). Д. је написао ова драмска дела: ЈБубав их измирила, Кобан спомен (наградила Српска Матица), Јадац, Пијаница и пас (монолог), Домаћи пријатељ, У добар час (са А. Фијаном) и Домаћи производ (награmama Управа Хрватског Казалишта). Написао је и неколико приповедака, од којих једну из глумачког живота (Чика 90ран, у Отражилову, 1890). — Главне су ' му улоге биле: Фалстаф (Хенрих ТУ), Кочкарев (Женидба), Кусовкин (Ha туђем хлебу), Јаго (Отело), Дерблеј (Ливничар), Зет г. Поариера, Ноел (Страх од радости), Мизардиер (Ни око шта), Лука (На дну), Аким (Царство мрака). Р. Одавић.

ДИМИТРИЈЕВИЋ СТЕВАН, – протопресвитер ставрофор, професор Университета, и црквени историограф (10/1 1866, Алексинац). Овршио је београдску богословију и био седам година учитељ и чиновник Духовног Суда. Затим је у Кијеву свршио Духовну Академију (1899) са степеном кандидата богословља. По повратку Ha Русије постао је ректор призренске богословије, те је као наставник провео у Призрену, Скопљу и Солуну, 1899—19920, када је изабран за редовног професора, историје српске цркве на богословеком факултету у Београду. Д. је био први декан богословског факултета и извео његову ортанизацију. За време свога националнога и просветног рада у Јужној Србији Д. је успео да прикупи преко 600 старих рукописних и штампаних књига Орбуља

- 596 —