Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

| i

и пошаље их на дар Народној Библио-

теци у Београд. Знатне прилоге у разним ·

“објектима из Јужне Србије послао је и Етнографском Музеју и Музеју (Српске Земље у Београду. — Шисао је више чланака и расправа из. катихетике и других прана богословља. по разним (60гословоким часописима (Хришћанском Beснику, 1887, Црквеном Гласнику, 1889, Веснику Српске Цркве и Гласнику Православне Српске Цркве). Од 1924 је уредник Весника, Орпске Цркве, који је и раније неко време уређивао. — Главни рад Д. је на историографији Орпске Цркве. Из. те области штампао је: Одношаји пећеких шпатријараха с Русијом у 17 веку (Глас, 58 и 59). Василије Бркић-Јовановић, по-

следњи Србин на престолу пећеком (Хриш-

ћански Весник, 25), Грађа за српску историју из руских архива и (библиотека, (Споменик, 53), Грађа из хиландарске агрхиве (Споменик), Кратки преглед историје пећеке патријаршије у Споменици устоличења патријарха Димитрија у Шећи 1924. · : Р. Грујић.

ДИМИТРИЈЕВИЋИ, зографи из Рисна. Д. су једна од најзнатнијих старих сликарских породица, у којима се иконографски занат наслеђивао с оца на сина. Досада се зна за деветорицу Д. од којих се потоња тројица зову и Рафаиловићи. Д. су живели сви у Боки Которској, у Рисну. — 1. Најстарији је био 'Ћорђе, који се помиње већ 1694 као зограф-иконописац. По свој прилици он се доселио из Македоније и овде постао родоначелник чувених живописаца. — 9. Димитрије, звани Димитрије Даскал, радио је 1713 у манастиру Морачи, а 1718 исписао је фрескама стене у цркви Св. Николе у Пелинову, на пелинској Рудини, у Грбљу. — 3. Ђорђе, други, насликао је 1740 једну икону за цркву манастира (Савине, у Боки Которској, а 1748 довршио је иконостас · цркве Ов. Спаса у манастиру Ластви, у Грбљу. — 4. Данило, насликао је фреске по зидовима (Ов. Николе у Главатима, у Грбљу, 1757. — 5. Петар, израдио је 4 престоне иконе у цркви Св. Лазара села Мркове, у Луштици, у Боки Которској, 1771. — 6. Рафајло, звани ДаскалРафајло, »пети словенски зограф после трчких«, како сам за себе каже, насликао је неке иконе у цркви Св. Георгија у Лешевићима, у Грбљу, у Боки Которској (1752—1770). Од његових радова, затим, познат је један насликан крот у цркви Рождества CB. Богородице у Забрђу, у Луштици, из 1754, и једна икона УспеHuja» OB. Богородице. из 1750, у малој цркви манастира Оавине. По Кукуљевићу, он се родио око 1700 у Рисну, а радио је и цркву Ов. Петке у. Подмајнама, у Далмацији 1747. 1745 израдио је једну икону која се налази у Добричеву, 1752 Антимине за манастир Бјелашницу у Махињу, 1756 довршио је иконостас у Његушима,

– ДИМИЋ

и, напослетку, на једној икони на иконостасу СОв. Архистрига Михаила у Клинцима, у Лушници, има зашис »рука Рафајла писара« — 7. »Даскало« Рафаинловић-Димитријевић, »народни зограф из Рисна«, без сумње син или унук пређаш“њега. Насликао је 1820 једну икону у цркви Ов. Јована у Кртолима. — 8. 'Bopbije, трећи, Рафанловић - Димитријевић, насликао је, с братом Ристом једну икону, о мноштвом светитеља, за цеклинску саборну цркву, у Црној Гори. После је та икона пренесена у цркву (Ов. Текле У истоме месту.

Литература: Кукуљевић, (Оловник. умјетниках југославенских; Просвјета, 1898, Св. 2, 131, св. 3, 2227 cB: 5, 548 и св. 10, 568; Годишњак, 17, 226 и 927: Српски (Сион, 1901, 643; Записи, бр. 2805, 2813, 2989, 3014, 3058, 3100, 3117, 3013, у књ. 2 Отарих записа и натписа од Љубе Отојановића (1903). В. Петровић.

ДИМИТРОВИЋ ЂУРО, подмаршал (6/4 1842, Блатуша). Овршио је 1861 војну академију у МУЛепег-Меизја а -у и ступио је као поручник у 10 граничарски пук. 1878 постао је капетан и 1889 мајор..Суделовао је у рату 1866, 1878 при окупацији Босне и Херцеговине, 1882 у јужној Далмацији. 1892 именован је за потпуковника, 1895 за пуковника и заповедника пешачке пуковније. Доцније је постао генерал и најзад подмаршал. а JJ.

ДИМИТРОВИЋ НИКОЛА, песник (око 1510, Дубровник — 15532, Кандија, острво Крета). Због трговине путовао је по Италији и Истоку, где та је и смрт изненада, затекла. Од његових песама, слабих и развучених побожних сачувало се нешто. Њетов превод шокајничких псалама шрво је штампано дубровачко дело на народном језику (1549 или 1550, Млеци), али се није сачувао ни један примерак. Много су боље његове Причице, увете из СОветога, Шисма, и философа, збирка моралних сентенција у дванаестерачким дистисима, међу којима, су парафразиране и неке наше народне пословице. Али најбоље су његове Књиге (Посланице) пријатељу и другу Николи Наљешковићу. У њима на врло реалистичан и шаљив начин описује 8емљу и народ где живи.

Литераттут а: Стари писци хрватски, књ. 5. М. Р.

ДИМИЋ МИХАИЛО, управник путничког позоришта (око 1840, Неготин — око 1880, Београд). Ступио је врло млад у Јокићеву трушу, а 1870 отворио је своју трупу, кроз коју је шрошао велики број одличних орпских глумаца. Д. је са својом трупом путовао искључиво по Србији. Његова жена Пина (кћи Јоксима, Новића Оточанина) и њена сестра Ленка биле су изврсне чланице Димићеве трупе. Докле је трупа Ф. Иличића одлично вршила, своју дужност по неослобођеном Орпсетву, дотле

== 597