Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДИМИЋ

је Д., са својом одличном трупом, чувао и појачавао својим родољубним трепертоаром народни дух и љубав према, неослобођеној браћи. — Тога. ради он је написао врло радо гледану драму Зулејку, топкињу Босанку. Поред ње он је давао и Крвав Јаглук и комедију Рамиду, коју је написао шрема Молиерову Силом болеснику. Као врло добар глумац Д. је приказивао највећи број насловних улога, између којих се нарочито истиче Кир Јања, који је био ненадмашан све до креације П. Добриновића. и И. Станојевића. У тој улози Д. је и гостовао у Београдском Џозоришту. Главне су My улоге биле: Ђурађ Бранковић, Милош Обреновић, Каргаш, Лезирк и Дибоско (Лионски улак). У крајњој беди, али ипак неразо-

чаран, умро је у Београдској O

ДИМИЋ ПАВЛЕ, mapox (GaiaXHVIOKJI, проповедник и национални радник (1846 — 18/1 1892, Башахид). Прво је био консисторијални бележник. Истицао се ca својим проповедничким способностима. и товорничким даром. Биран је за народног посланика на народно-црквеним саборима, 1579—1886. Радио је и на црквеном књижевном шољу по разним часописима, 8, нарочито у Беседи и Гласу Истине. Међу првима је дизао глас против O

ДИМИЋ ПАПИЛА ПАВАО (Ошисћ), подмаршал (1731, Арад — 28/8 1802, Темишвар). 1749 ступио је У војску код славонских граничара. За време рата око наслеђа постао је капетан, 1756 мајор, 1757 био је код руског марлаша кнеза Апраксина. 30/8, на челу руских гренадира, одлучио је успех битке Gross-Jagerndori, 1785 постао је потпуковник, 23/6 1760 учествовао је у битци код Landshut, 1762 NOбио је витешки ред Марије Терезије, 1765 баронство. 1773 постао је пуковник и Baповедник Ђродске пешачке пуковније, 1783 генералмајор. 1788 учествовао је у рату против Турака. 8. ЈИ,

ДИМИЦ АУГУСТ (Dimitz), историчар (16/8 1897, Љубљана — 11/12 1886, Љубљана). Д. је свршио: 1845 средње школе у Љубљани, а 1850 правне науке у Бечу. Затим је ступио у државну службу, служио је код финансиске дирекције у ЈЉБубљани и умро је као њен директор. Д. се, осим своје струке, бавио и историјом. Писао је чланке историског садржаја, У разним листовима, највише y Mittheilungen des historischen Vereins fiir Krain, JI. mmaBно дело је Geschichte Krains von der šltesten Zeit bis auf das Jahr 1813 (1874 до 1876, 4 књ.), за које је употребио Beлику архивску грађу. У том делу налази се много података, особито за културну историју Крањске. Премда његово дело није у свима партијама једнако добро и поуздано, ипак је још и данас најопширнија историја Крањске. Д. гледиште при

приказивању историских догађаја је шпровинцијално-крањско и сувише немачко. Литература: Левец у Љубљанском SBOHy, 1887, 58; Schumi, Archiv fur Нег matskunde, II, 288, ИМ. Кос.

ДИМЛЕР ЕРНЕСТ ДР. (Оатшијег), историк (2/1 1830, Берлин — 11/9 1902, Ђерлин). Историју је студирао на Университетима у. Бону и Берлину, под Лебелом, Ранкеом и Ватенбахом. 1852 био је шпромовисан. за доктора философије, са расправом Де Агпио Егапсогит герде, Хабилитирао се у Хале 1855 са Де Воћеmiae conditione Carolis imperantibus., 1858 постао је ванредан, а 1866 редован професор историје. 1888 је изабран за претседника централне о дирекције · Мопишепка Germaniae historica y Берлину. — За јужнословенску историју важни су неколики Д. радови: Ueber die sidostlichen Marken des frankischen Reiches unter den Karolingern 755—907 {1854), Ueber die šlteste Geschichte der Slaven in Dalmatien (SitzungSsberichte der phil, hist. Classe der kais, Akademie der Wiss, in Wien, 20, Bd., Jahrg. 1856), Geschichte des Ostirankischen Reiches, Berlin, 1862—1865 (1.—3. Bd., Jahrs. 1887—1888), [У

ДИМОВИЋ ДАНИЛО, јавни бележник и адвокат (29/11 1875, Брод на Сави). Учио је гимназију у Осеку, а права у 94гребу. На Университету у Загребу био је један од вођа уједињене српскохрватске омладине, уз (Светозара Прибићевића и Ивана Лорковића, и учествовао је у издавању политичког листа Народне Мисли (1898) и алманаха истога имена, који је уједињена српскохрватска омладина издала. Посветио се најпре судској служби у Босни, а затим је био адвокат у Сарајеву. 1918 основао је опортунистичку српску странку у Оарајеву, био је ватим биран у босанско-херцеговачки сабор 88 посланика, и именован за прегседника, сабора. За време рата стекао је“ нарочитих заслуга као бранилац прогоњених Cpoa. После слома Аустро-Угарске био је члан Привремене Народне Скупштине, а затим се повукао с политичког шоља. Сада је јавни бележник и адвокат у Загребу. — Д. је публиковао много чланака из актуелне политике у Србобрану, Орпској Ријечи, Џокрету и Ријечи. У алманаху Народна Мисао написао је студију о историском државном праву. После Оветског Рата написао је историске успомене о грофу Буријану, Тиси, Фрањи Фердинанду и цару Карлу. Писао је и чланке из политичке економије и финансија, нарочито о валутном проблему. M. H-z.

ДИМОВИЋ ЂУРО ДР., драмски писац (1873, Јасеновац, СОлавонија). Овршивши медицину у Будимпешти, Паризу и Лондону, радио је као лекар неко време у родном месту, затим се преселио у Загреб, где и сада живи као зубни лекар.

= 1598]