Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

»Устројеније централне Државне Управе, у Књажеветву Орбије«. Министар Иностраних Дела био је тада Илија Гарашанин. Закон овај у главним потезима обележава. делокруг рада свакот министарства. — Чл. 25 вели: Задатак је Министарства. Иностраних Дела: 1. да руководи одношења Орбије са страним властима, и одржава званична сношења са страним агентима код књажевског правитељства; 2. да, преговара о конвенцијама, које би књажевеко шравитељство са странима могло закључити, и да се стара о тачном испуњавању већ вакључених; 3. да пази да се права Књажевства споља не нарушавају; 4. да заштићава српске поданике и њихове интересе у страним земљама и да им из даје пасоше за стране земље. — Чл. 26 ставља у дужност Министарству Иностраних Дела, да прима и књазу на, решење подноси молбе српских држављана за ношење страних ордена и медаља. Чл. 8 и 9 имају ове одредбе о чиновницима: »дЗа, потпомагање у отправљању послова имају министри потребан број потчињених WHновника, који као помоћници и начелници спремају решавања послова у министарствима, или као секретари, столоначелници, протоколисте и т. д. старају се о формалним· канцелариским · пословима. ~ Начелници су управитељи канцеларија; они се имају бринути за израђивање послова, 3% ред и тачност у пословима. Њима је шпотчињен сав канцелариски персонал, и они се имају бринути за одржавање дисциплине у канцеларијама« (чл. 8). Чл. 9 допуњује »да помоћници и начелници имају советујући глас, но министар решава, све самостално а њихово га мњеније не веже«. На, бази закона од 1862 донето је, под Јованом Ристићем, тадашњим министром Иностраних Дела, једно зажонско решење 28/10 1878 са цигло два члана по коме се дипломатски заступници Књажевине Србије деле на три врсте: 1. Изванредни посланици и опуномоћени министри (Епуоуе Extraordinaire et Ministre Plčnipotentiaire) 2. Министри резиденти (Ministre Resident); 3. Отправници послова (Сћагве а' А агез), Један исти заступник, вели чл. 2, може бити акредитован код више дворова. Три месеца касније донет је у Шишу, 17/1 1879, опет под Ристићем, закон о дипломатским заступништвима и консулатима српским у иностранству. У чл. 1, поред дипломатских заступништва, у Бечу, Букурешту и Цариграду, заводе се још и у Атини, Берлину, Лондону, Паризу, Петрограду, Риму, Цетињу и у Бугарској. Овај број наших посланстава остао је све до 1914. И по овом закону задржана је подела. из решења од 1878 о подели диИпломатских заступника, на три врсте. Дииломатска ваступништва, имају према потреби једног или више секретара или једног званичника. Тумаче (дратомане), који могу носити и титулу секретара, могу

1

ДИПЛОМАТСКА СЛУЖБА

имати само дипломатска заступништва на Истоку (чл. 4). i | Први. модеран закон о дипломатској служби код нас донет је за време владе краља Милана, под Драгутином Франасовићем, пуковником, · тадањим министром Иностраних Дела. То је закон о устројству Министарства Иностраних Дела, дипло-· 'матских заступништва и консулата. Орбије у иностранству од 1/11 1886. Закон се дели на три дела. Шрви део говори о организацији централе Министарства Иностраних Дела, (чл. 1—10); други део о дипломатским заступништвима и. консулатима, (ЧЛ. 11—25); а, трећи део има општа, наређења. (чл. 26—28). Шо овом закону Министарство Иностраних Дела дели се први пут на два одељења, на челу којих стоји начелник Министарства. — Та два одељења су: политичко и административно. — (Оваким одељењем управља по један секретар, непосредно. потчињен начелнику (чл. 1). У круг рада политичког одељења. спада: лична преписка министра, поверљиви послови, преглед штампе за министра, чување и превођење шифре редакција и ревизија политичких послова, библиотека, упути и дипломатска, преписка, преговори, конвенције, декларације и друга политичка, акта, сем трговинских и пловидбењих, поштански и телеграфски односи, персонал српског дипломатског тела и упути и правила о његовој служби, политичка питања, која се тичу Срба на страни и пасоши, пуномоћја, ратификације, дипломатска саопштења, ахредитивна, и опозивна, писма, аудијенције страних посланика, предлози о одликовању странаца, поверљива архива; експедиција. шоверљивих писама, церемонијал (чл. 2). У круг рада административног ~ одељења, спада: званична преписка – неполитичке природе са страним посланствима у Беотраду, српским заступништвима. на страни и свима земаљским властима, превођење и оверавање званичних и приватних докумената, српеко консулеко тело на страни и упути и правила о његовој служби, штампање · консулских – извештаја, – шримање и постављање консула, пасопти, рачуноводетво, спровођење и превод судских аката, достављање разних аката на, захтев страних | власти, званичне – рекламације; приватна, потраживања, саошптавања из- | вода умрлих и рођених, посредовање код страних и српских власти за наплату болничких трошкова, екстрадиција, извршење уговора и конвенција, акта о трговини и пловидби, службена и званична, саоп-“ штења, експедиција, званичне поште, зваљ нична архива министарства, (чл. 3). Овако од ових одељења дели се на отсеке. Старешине отсека. зову се шефови. Њих поставља министар наредбом, а они Cy непосредно потчињени начелнику, под чијим надзором раде (чл. 4). Политичко одељење има, два отсека: политички и 8а, пресу (чл. 5). Административно одељење

= 1608! ==

/