Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z
а aaia2ie
ског Народног Позоришта. 1898 шрославио је двадесетпетогодишњицу, а 1920 педесетогодишњицу свога глумачког рада. 99/12 1923, на прослави педесетотодишњице Љубавног писма, напрасно је преминуо У тардероби у којој се, можда на минуту тачно, маскирао и шре :50 тодина. Главне су му улоге биле:-Јованча (Обичан човек), Максим (Ђидо), Шкиља (Врачара), Ђобриков (Чикина кућа), Чича Панта (Шаран), Целестин (Мамзел Нитуш), Крадић (Сеоски лола), Отац (Посао је посао), Алилуја, Отело, Максим Црнојевић идр. Р. Одавић.
ДОБРИЊ, село на отоку Крку, на 200 м високом брежуљку, 2% км према југу од простране Добрињске (морске) драге, у коју води од истока (насупрот Цриквеници) уско вратло, па се чини. тотово, језеро. Има 460 становника, општинско поглавагрство, римокатоличку жупу, пучку школу,
пошту и телеграф. Ј. И-н. ДОБРИЊА, село у ФОрбији (Ужичка Област, пожешки срез). У пожешком
срезу има три Д.: Горња, Средња и Доња. У Средњој Добрњи Тродио се 1780 кнез Милош Обреновић, а у Горњој је подигао цркву, поред које је сахрањен његов отац Теодор. 8 И ДОБРИЋЕВИЋ ДОБРИЋ (полатињено се је потписивао Boninus de MBoninis), штампар и књижар (пре 1450, острво Ластово, код Дубровника — 1528, Млеци). Као штампар-издавач отпочео је Д. свој
рад 1478 у Млецима. Ту је издао једно:
латинско | дело, заједно с Которанином Андријом Палташићем, па је рад наставио, од 1481, y Верони, затим, од 1483, у Бреши, и од 1491—1503, у Лиону, у Француској. Издања су му (њих 43) врло лепа, нарочито Дантеова Комедија и #зопове басне, обоје с илустрацијама 1487 у Бреши. Последњих година живота био је политички емисар млетачке републике, од које је добио разне награде, најзад 1503 био је декан каптола у Тревизу. Литература: M. Брајер, Прилози (1904). 27. 77,
ДОБРИЧ, област у подгорини планине Јастрепца, североисточно од Шрокушља. На Д. је краљ Стеван Дечански скупио војску, кад је 1330 пошао 'у рат против Бугара.
B. JI.
ДОБРИЧЕВО, угледно државно добро и коњарник у Србији (Моравска Област), у непосредној близини вароши Ћуприје.
5
страни Уне. Има 1182 становника (1910). Има велику стругару државног шумског предузећа Добрљин-Дрвар, и једну малу приватну. M. O. ДОБРНА, село, здравилиште и летовалиште у Оловеначкој, 18 км северозашадно од Цеља. Има 931 становника. Д. има
ДОБРЉИН, место у Босни, на десној
ДОБРЊАЦ,
топле изворе (3670) и уређена је као модерно купатило и здравилиште, особито за женске болести. На гласу је као најбоље женско здравилиште у Оловеначкој. Д. има здравилишкни дом и више вила У државној управи, а осим тога и више приватних хотела. Сезона траје од 1/4 до 15/10, а главна од 1/7 до 1/8. У Д. долази просечно годишње 1000—1500 гостију. Ogoлина JI. je врло лепа. Топло врело Д. спомиње се први пут 1428, као топлице уређено је после 1624, а. модерно купатило је тек од 1859, кад је постало својина штајерске области. 4. И. Извор индиферентне акратотерме 86'5" C, који садржи 00»; други. твожђевити извор. Купатило је добро уређено: два басена, 12 мраморних · када. Оунчање и ваздушна бања. Масажа. Два лекара (специјалиста. за срце и женске болести). Лечи: болести срца, артериосклерозу, женске болести (за палења, нередовну и половну менструа– цију, бесплодност), ревматизам и тгихт, живчане болести (ишијас), малокрвност, реконвалесценте. — Уређен шарк, борова. шума, ваздух без прашине. Шетње по равници и на брда. Клима је умерено топла (средња годишња температура + 99% 0, средња, летња температура –-. 16:5% (0) средње влажна (нема магле); заштићена је од ветра. Железничка станица: Цеље. Оаобра– ћај купалишним аутомобилом (18 км). Државна, је бања. ~. „1. H.
ДОБРЊАЦ ТОДОРОВИЋ ПЕТАР. (1771, Добрња, Пожаревачка Област — 6/10 1831, Јаши). Спочетка је био хајдук, после трговац. У устанку 1804 био је буљубаша код Миленка Стојковића, али је брзо избио у прве редове, ради своје вештине и храбрости. Истакао се у борби на Иванковцу (1805) и при одбрани Делиграда (1806). Једно време био је главни заповедник јужне војске око Делиграда, и имао је много успеха 1806—08. Ради тога, што је са Миленком био глава опозиције против Карађорђа, желећи што већу власт у својим нахијама за себе, он је 1809 добио, као главног заповедника у. својој војсци Милоја Шетровића. То очигледно запостављање увредило је заслужног војводу, и он је у тешким борбама те године био више пасиван, него што је, у интересу опште народне ствари, смео бити. Поеле пада, Делиграда и турског надирања у Ср- · бију Д. је 15/8, са руским заступником +. К Родофиникином побегао из земље. Ha молбу руске врховне команде у Влашкој Д. је априла 1810 добио милост Карађорђеву и постао заповедник српске војске у Крајини. Не попуштајући у опозицији, био је од Карађорђевих присталица поново гоњен. Шо Уставу од 11/1 1811 Д. је био постављен за попечитеља правде, да би био уклоњен из своје војводске области. Кад је одбио да прими нови положај, био је протеран из Орбије. Добивши пенсију
од Русије, живео је као трговац, али увек
= 1600 39