Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДОБРОВИЋ

живо заинтересован политичким догађа“ јима своје земље. У (Орбију није прешао ни после устанка кнеза Милоша, иако је био један од његових главних повереника у Русији, и као такав препоручен цару Александру 1. Међутим, од 1817 односи између Милоша и Добрњца су охладнели, нарочито после буне Шетрова брата, Стевана, против кнеза Милоша (Абдулина буна, 1821). Изгледа, да је Петар имао јачег учешћа у влашком устанку 1821. Деловодни протокол Д. писама објавио је М. Вукићевић у СОпоменику, 37 (1900).

В. Ћоровић.

ДОБРОВИЋ ПЕТАР, сликар (1890, Шечуј, мађарска Барања). Основну школу и гимназију свршио је у тродном месту. После испита зрелости постао је ђак у академији за ликовне уметности у Ђудим"пешти, потпомогнут стипендијом из српских | народно-црквених фондова. – Први професори били су му Едмунд Бало и Земплењи Тивадар. Шрви пут је учествовао јавно на службеној изложби 1911 У пештанскоме Мичарнок-у (МИсвагпок), затим на изложбама будимпештанског Друштва за ликовне уметности, 1911—1912, као и на јубиларној истог удружења, и на свима изложбама млађих угарских уметника. Све до нашег уједињења сматран је и повољно цењен у угарској престоници, као један од вођа најмлађег сликарског нараштаја, који се одвојио од званичног импресионизма. 1918 Д. је ухапшен због револуционарне агитације. Ослобођен приликом аустро-угарске капитулације, вратио се кући и дочекао српску војску. На југословенској изложби у Паризу 1919, изложио је највише од млађих уметника. за време наше окупације у Печују вршио је пропаганду за анексију, због чега је морао да напусти родно место после евакуације наше војске. ПШреселивши се у Београд постављен је за наставника у уметничкој школи. За ово време приредио је своју колективну изложбу у Новом Саду (1920) и изложбу с Ј. Бјелићем и (О. Миличићем у Београду (1922). Учествовао је на петој југословенској изложби, а 1924 у јесен“ приредио је. са Бранком Поповићем, изложбу у Прагу, лепо примљен од публике и стручних кругова у Чешкој.

Литература: Пебауер, Изложба слика Петра Добровића (Пешти Напло, 29/9 1912); Алманах Немзети Салона. у Будимпешти (1919), 161; Пешти Напло, 7/6 1914 (Успех печујског сликара); Вељко Шетровић, Увод у каталог колективне изложбе у Новом Саду (1920). В. Петровић.

ДОБРОВЉЕ, висораван (у Словеначкој, источни огранак Менине, између реке Савиње и Вољске, 5 км југоисточно од места, Побрежец (на СОавињи). Највећи висови су: Чрет 996 м, кота 1.055 M, Толсти врх 1.017. M. IJ

ДОБРОВОЉАЧКА БАНКА Д. Д. Основана је 19922. Централа Загреб. Капитал

5.000.000,. улози | 1,112.899, — повериоци · 5,194.707, готовина, 379.439, менице 554.566, вредећи палири 186.285, дужници 9,359.879. Добитак. 9.758 дин. НС.

ДОБРОВОЉАЧКО ПИТАЊЕ. Крфеком декларацијом обећано је свима онима, који ступе добровољно у српску војску и боре се за ослобођење и уједињење, да ће после уједињења. добити земљу у својину. По завршетку: рата у (Онушштини (је, 30/12 1991, изгласан закон о добровољцима. По чл. 1. тога закона »за добровољца се сматра сваки држављанин Краљевине CXQG,

"који је као редов или подофицир добро-

вољно ступио у српску војску, и то закључно до 18/11 1918 године, и у њој остао JO демобилизације« По другоме ставу тога законскога члана могу се за добровољце огласити »решењем министра Војске, а по одобрењу Министарскога. (Савета, и друга лица, за која буде утврђено да су својим радом и пожртвовањем помогла остварењу народнога ослобођења и уједињења«.

(Са. обзиром на оба става чл. 1. закона. о добровољцима, до сада се за добровољачка уверења јавило преко 70.000 лица. Од тих је већ 40.000 добило добровољачка. уверења, а земљу је већ примило преко 30.000 добровољаца. Позитивно се међутим зна, да у нашој земљи нема више од 25.000 правих добровољаца.

Ради регулисања аграрних односа установљено је Министарство за Аграрну Реформу и изгласан је закон аграрне реформе, али је министарство доведено у незавидан положај, јер данас нема толико расподоживе земље, колико је у ствари треба.

То је суштина Д. П., а оно се комплицира још и тиме, што су и »Усташама« дата права свих осталих добровољаца. Њих се међутим јавио велики број (више од 10.000). Наређено је да се њихова уверења редуцирају, а да се задрже само људи са преко 65 година старости.

Једно од нерешених тачака Д. П. чини и питање добровољаца из Добруџе, који нису дошли на Солунски фронт, као и питање оних данашњих суграђана, који су били добровољци у савезничким војскама. П. Лазаревић.

ДОБРОВОЉЦИ (8. Усташе и Четници). Грађани, наши држављани, који, било по своме добу старости или по своме физичкоме стању, нису били обвезни да служе у војсци, као и страни држављани, који немају војничку обавезу према нашој држави, али су се за време рата сами добровољно јавили, те ступили у редове наше војске, зову се Д. — У нашој држави има данас добровољаца, почев са онима из устанка 1875 год. па закључно са онима из Светскога Рата 1914—1918. Они из 1875 називају се Усташе.

(Сем наших (Д. из разних крајева у нашим ратовима за ослобођење 1876—77—78 учествовали су још као Д. и Руси, Фран-

= 610