Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

· цузи, Енглези, Италијани и Немци. Многи

од страних Д. нису се после свршенога рата ни враћали у своју отаџбину, већ су остали код нас. Сем Руса, којих је остао приличан број, било је и Француза. Од Енглеза остали су и после рата у Београду Макензи, по коме се некада цео крај око хотела (Олавије звао »Енглезовац«, а по чијем се имену и данас једна београдска улица зове »Макензијева«. Од италијанских Д. »Гарибалдијеваца« у Београду је шре више од две деценије завршио живот, Београђанима познати и сим-

патични старац Ићилијо Делабона. У ра-

товима за наше ослобођење учествовао је и приличан број Немаца. Они су нарочито настрадали при заузећу Врање, у јануару 1878. Њихове жртве су дпопуниле тамо читаво једно »Немачко гробље«. Међу Д. из наших ратова за ослобођење има и жена, које су врло активно и врло одушевљено сарађивале на општој ствари. Међу њима се нарочито истакла Ђеограђанка Наталија Мунк, затим Шанчевка Марина Величковић (жива још и

· данас) и Шапчанка Мара Ковачевић.

У балканским ратовима 1912—18 било је нешто Д. Срба из крајева под Аустријом и Срба ma Старе Орбије и Македоније, који су били четници. И у овим ратовима било је женских Д. Са четницима, су учествовали Софија Јовановић и Милунка Савић.

У Светском Рату 1914—1918 у почетку није било Д. Доцније су од наших људи, заробљених 'у Русији. образоване две добровољачке дивизије. Те дивизије cy се сјајно бориле у Добруџи, а кад је настало расуло у Русији, 1917, онда је један део THX JL. пребачен на Солунски фронт, ушао је у састав дотадање Вардарске дивизије, која је од тада добила назив »Југословенска«. У састав те дивизије ушао је и извесан број наших људи Д. из Америке.

Иако нема сигурних статистичких шодатака, ипак је шриближно утврђено да тих Д. у последњем рату укупно није било више од 25.000.

IJ. Лазаревић.

ДОБРОВСКИ ЈОСИФ | (17—18/8 1753, Ђермет — 6/1 1829, Брно). Родитељи су му били Чеси. Отац. му је био у Горњем Месту у војној служби. 1772 JL je ступио у језуитски ред. 1787 шостао ije вицеректор богословије у Градишту, у Моравској, 1789 ректор. — Д. је! отац славистике. Проучавао је, са подједнаком љубављу, све словенске језике и књижевности, а нарочито све оно, што се тиче Чеха. Тако је он један од твораца чешког националног препорођаја крајем 18 и почетком 19 века. — За нас су важна његова · дела: Олавистичке збирке Slavin (1806, 1808), УЈоуапка (1814, 1815) и монументалне у своје време Јао шНоћез п#иае з5ачмтеае (1822). Покренуо је, необично силно, сва славистичка шитања свога вре-

—ДОБРОПОЉСКА БИСТРИЦА.

мена, особито питање. о раду 'Ћирила и. Методија, словенским азбукама и пореклу . и домовини старословенског језика. Литература: Јагић, Историја словенске филологије, 100—137. а ИДИ ДОБРОНИЋ АНТУН, композитор (9/4 1878, Јелса, на Хвару). Овршио је учитељску школу у Арбанасима (код Задра), композициско - капелничку – школу ~ (под проф. Стекером и Опилком) и мајстореко

"одељење композициске школе (под проф.

В. Новаком) на прашком жконсерваторијуму. Био. је учитељ основних школа у Ддињу, ВБриснику 'и Вису, надучитељ У Дрнишу, у Далмацији, учитељ за музику у средњим школама у Сплиту, у учитељ ској школи у Арбанасима и Загребу. Сада је професор за историју музике и композицију у вишој школи Музичке Академије у Загребу. — Компоновао је следећа, дела: Т, Зборови: 1. за дечје гласове: Југославенске пучке полијевке (циклус); 2. ва мушке гласове: Југославенске пучке попијевке (циклус, Два мушка збора, Ментињата (циклус) и Јогуница (циклус); 3. за женске гласове и клавир: Југославенске пучке попијевке (циклус); 4. за мешовит збор: Југославенске пучке попијевке (циклус), Чобани и (Оојчица, циклусе: Шјесме додолске, Шјесме остварене љубави, Пјесме неостварене љубави и (Оватовање. — |, Песме за ситно грло и клавир: Југославенске пучке попијевке, циклусе: Оновиђаји дјевојачки, Дилберке, ПШримавера и . Са села. — IHIL Коморна музика: 1. за клавир: Серената мога живота, Наша Леља, Наша, Рајка и Земља и сунце (из Међимурја и из Херцеговине); 2. за саму виолину: У доконици; 3. за флауту, обоу, кларинет, фагот, корно и клавир: Моја песма; 4. ва гудачки квартет: Пјесма сродних душа и Пјесма, снаге и бола. — ТУ, Симфониска дела: Дозивање у коло, Карневал, Пјесма, месеца маја, Кеуетје, Овита из музике за Гундулићеву Дубравку, Сгођеваце и Краљевић Марко. — У, За збор и оркестар: Овита пасторале, Шеалам, Химне наше домовине (Лијепа наша домовино и Боже правде). — VI Мувзичко-драмска ~ дела: Музика sa Гундулићеву пастирску игру Дубравка и оперу Дубровачки диптихон. — Педагтошко дело: ПШјесмарица за основне школе. — Естетско-теоретски радови: Наше глазбене прилике и неприлике, Шредавања, из повијести и естетике музике, Ојкаљње, Музички есеји и много расправа и критика по ревијама и дневним листовима. У својим радовима спаја Д. наш национални музички садржај с принципима савремене европске музичке уметности. 4. Добронић.

ДОБРОПОЉСКА БИСТРИЦА, река у Босни, лева притока Дрине. Извире са Трескавице планине (Кобиљача 1783 M), а улива се преко пута села Брода. Дужина тока је око 45 км, а површина слива, 399. кмг. 7. DB.

= 611. >