Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДОБРОПОЉСКА БИТКА.

ДОБРОПОЉСКА БИТКА. (Пробој Coлунског фронта, 1—3/9 1918). После шрекида офансивних операција у 1916, савезничка Источна Војска остала је на својим нападним положајима, а немачко-бугарска, војска држала је фронт од ушћа Отруме у Орфански залив преко Сереза—ДемирХисара—Дојрана—Мачукове—Хума—Збор- ског—Ветреника—Доброг поља — Градешничке косе—Оташева и Св. Наума до Охридског Језера. Фронт се стабилизирао, и на обема странама предувето је утврђивање. Но чим се испољила немачка велика офансива,

у Француској, у марту 1918, Савезницима.

је постало јасно, да Источна Војска са О0лунског фронта, треба да буде атресивна да бар спречи Немце, да са тог фронта превлаче снаге на западни. По тој замисли био је у марту 1918 спремљен план за офансиву долином (Вардара. Овај план није извршен, из разних узрока, већ је наређено, да се на целом фронту изводе офансивне операције, са ограниченим циљевима, ради задржавања свих немачких и бугарских снага на фронту. Но кад је крајем јуна 1918, за команданта Источне Војске дошао Ђенерал Франше д'Епере, питање о офансиви на Солунском фронту, прошавши кроз многе перипетије, најпосле је решено онако, како су га бивши командант, ђенерал Гијома, и Орпска Врховна Команда, већ давно предлатали, но и тада је одобрено, да се само припреме врше, а дефинитивно решење о офансиви имао је да донесе Међусавезнички Виши Ратни Савет (у Версаљу). Овај је у августу донео одлуку и по пристанку енглеске и талијанске владе, француска влада га је доставила команданту Источне Војске 29/8 1918, остављајући самом команданту да изабере најзгодније време за њен почетак. Ђенерал Франше д' Епере решио је, да офансива почне 2/9, пошто су до тог времена све припреме биле завршене. Просторија, на којој је бивена битка обухвата целу планинску област између Охридског и Шреспанског Јевера и Орфанског залива, али сам шробој фронта изврmer je на делу између Вардара и Црне Реке. То је огроман планински масив, чији највиши врхови достижу близу 2.000 метара. Јужна падина овог масива надвишава скоро вертикално македонску равницу, док се на северној падини спушта дугачким гребенима са благим странама, одвојеним дубоким потоцима. На делу, где је пробој извршен, налази се високи гребен Оокол—Добро поље—Кравица—Козјак —Тополец. Овај је гребен вододелница Могленице и Бошаве с једне, и Црне Реке с друге стране. Оредња висина овог гребена је око 1.800 метара, и постепено опада ка истоку. Огранци, који се спуштају Могленици, стрми су и пролазни за, возове једино по нарочито израђеним комуникацијама, а поједини већи делови Ве-

– Кравице,

треника— Камена (кота 1678) и Олонових. ушију, веома су тешко пролазни и за мања одељења пешадије и појединце, а има делова на којима се пешадија ни појединце не може кретати. Цео гребен сиромашан је путевима, и сем неколико израђених путева за снабдевање труша, само. су ставе. :

На делу гребена, где је извршен пробој, фронт положаја немачко-бугарских снага ишао је преко јужне падине Голе Рудине, источног и западног Ветреника, Камена (1678), Обле Чуке (1766), јужне падине Тестерастог камена, коте 1824 (1850) и Сокола (1825). На овом планинском гребену била су организована два положаја за одбрану. Шрви од 2—92% километра дубине, са три линије ровова, снабдевене препречним сретствима испред две, а врло често и све три линије. Прва. линија овог положаја била је на Голој Рудини, источном и западном Ветренику, Камену, Облој Чуци, јужним падинама Кравице, преко Тестерастог камена, коте 1894 (1850), Беле земље, Средњег и ПШраBor Puma на Оокол, где се везивала са првом линијом ровова на осталом делу фронта. Позади ове прве линије биле су још две линије, скоро паралелне, и као и прва линија нису биле линије једноставних ровова, већ испрекидане. Утврђивање овог положаја, како у тактичком тако и у техничком смислу, било је изведено врло добро, према последњим искуствима рата. Други положај налазио се на Ковзјаку (5 километара северно од последње линије ровова првог положаја) и Тополецу, и везивао се са Отуденом водом (10 километара северно од Ветреника) и Кучковим # Ђуровим каменом (северозападно од Козјака). Овај је положај био утврђен са две линије ровова, од којих ни прва (једноставна) није била потпуно изведена. По-

зади ових положаја, на правцу ка Демир-

Капији и Кавадарцима, има још згодних положаја за одбрану, али они нису били фортификациски уређени. На првом положају важне су тачке Ветреник, Кравица, Добро поље и (Оокол, од којих Добро поље има преимућство, што доминира свом околином, али му је приступ отворен, врло тежак и трећа линија има као препреку језеро (које при жегама пресушује). Ветреник има преимућство, што је истакнут и веома погодан да се са њега амфилирају прилази Добром пољу и Кравици, као и Голом билу. Подељен непролазним потоком Парампницом на западни и источни, Ветреник се обема тим косама стиче у Олоновом уву. Због веома стрмих падина неподесан је за сопствену ватрену одбрану, али је као истакнут врло добро: брањен са осталог дела фронта. Српека и савезничка војска поседала је положаје у непосредној близини ових, већином на падинама (јужним) истог овог гребена (удаљење од немачко-бугарске прве линије

— 612