Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z
било је просечно 80—100. метара). И ови су положаји били веома солидно утврђени за одбрану а у перијоду пред сам пробој извршена је припрема за офансивно Ддејство у потпуности.
Целокупна савезничка снага на Солунском фронту састојала се је из: Француске војске, 8 дивизија и 1 коњичке бригаде од 3 пука, свега око :180.000 људи (на лицу); енглеске војске, 4 (добре) дивизије и великог броја“ тешке артилерије, свега око 120.000 људи; српске војске, 6 дивизија, 1 коњичке дивизије, свега око 140.000 људи; експедиционог кора талијанске војске, 4 пешадиске бригаде, свега око 42.000 људи, и грчке војске, 8—10 дивизија, свега око 135.000 људи. Укупно око 600.000 људи, са 71 батеријом тешких топова (105, 120 M, 155 д, 155 к. ф.) — Немачко-бугарска. војска састојала се из: 19 аустро-угарског корпуса од 2 дивизије, 11 немачке армије, од 6 бугарских дивизија, 1, 2 и 4 бугарске армије од 7 дивизија. Укупно око 600.000 људи, добро снабдевена тешком артилеријом. 'На самом месту пробоја, однос сната био је оважав: савезници “ су имали 75 батаљона пешадије (ефективних пушака 36.500), 756 митраљеза, 2.610 пушкомитраљеза, 580 топова (тешких, роBOBCEHX и лаких), 74 топа 37 M/M, 18 ескадрона и 81 аероплан. Немачко-бугарска, војска имала је: 26 батаљона (ефективних пушака 11.600), 245 митраљеза, 146 топова, 5 ескадрона и 24 аероплана, т. ј. однос 3 : 1 у пешадији, а нешто више од тог у артилерији и авијатици.
Распоред снага пред битку био је: 1 српска армија са две дививије (Дринска, и Дунавска) у првом и једном (Моравска) у другом реду према фронту ЛешницаСокол, П српска армија са три дивизије (Шумадиска, 17 колонијална и 199 Француска) у првом и две (Југословенска и Тимочка) у другом реду према фронту Сокол—Оушица. Западно на битољском делу – фронта ~ француско-италијанска | а источно на вардарском делу“ фронта енглеско-трчка армија. Између енглеске и П српске армије, прва група пешадиских дивизија (5 грчке дивизије и француски делови). — Шрема овим биле су немачкобугарске трупе и то 11 немачка армија, према 1 и П врпској и групи пешадиских дивизија, 1 бугарска на вардарском делу фронта, а П m ТУ бугарска армија према ентлеско-грчкој војеци. На месту шробоја била је П српска армија, а према њој 8 бугарских пукова (10, 99, 30, 32, 80, део 28 и 48 и 3 батаљон 43 пука) и један аустриски батаљон. У току битке учествовали су још 4 пука (18, 49, 81 и 83).
План немачко-бугарске војске за битку вероватно није постојао, пошто се држало дефансиве, а део, где је пробој извршен, сматран је за непробојан. Основна идеја плана савезника била је: извршити смео напад, са циљем заузимања масива између Црне Реке и Вардара, да се затим
· лонијална,
ДОБРОПОЉСКА. БИТКА
развије тлавним правцем 'на Градско. План за сам напад био је: пробити немачко-бугарски фронт на делу фронта (О0-· кол—Добро поље—Ветреник. Главни напад да изведе српска војска (ојачана двема, француским дивизијама), да тразбије 9 и 3 пешадиску бугарску дивизију, и маршује што пре на предео Неготин—Кавадар, тако да се бугарска војска пресече Ha двоје. Кад овај централни напад буде успео, и кад се запрети комуникациској линији Вардара, енглеско-француско-грчка, војска напашће источно од. Вардара бугарску армију, да би је спречила“ да се опорави и ослободи комуникациску линију Вардара. Кад централни напад буде и даље напредовао, предузеће се напад и француском војском у правцу Прилепа, и тажо исто продужиће се и према западу и северу до предела Скопља. Према овом општем плану, пробој фронта имала је да · изведе српска војска, а тлавни напад П српска армија. — За извршење овога Т српска армија добила је фронт Лешница—Сокол, с тим да напад предузме, пошто П армија заузме први положај. П агрмија добила је фронт Сокол—Добро поље—Ветреник с тим, да шрво изврши пробој. -
Шлан за сам пробој био је: главни напад да изврше 17 колонијална и 122 француска дивизија и то: 122 дивизија на фронт Сокол—кота, 1894—западна ивица 'Тестерастог камена са задатком, да заузме линију ОСокол—Добро поље—кота 1763; 17 кодивизија на фронт западна. ивица 'Тестерастог камена—Обла 'ЧукаКамен, са задатком, да заузме линију Кравица—Кравички камен—Борова Чука. Опоредан напад да изврши Шумадиска дивизија на фронту Камен—СОушица, са задатком, да овлада западним и источним Ветреником 'и да се утврди на линији Олоново уво—гребен источног Ветреника до потока Оушице. Југословенска и Тимочка, дивизија да буду у почетку у другој линији и по успешном нападу француских дивизија да се употребе за гоњење и овлађивање гребена Козјак—Катунац.
Према плану артилериска – припрема имала, је почети 1/9 у 8 часова, и трајати цео дан и ноћ, а пешадиски напад имао се предузети 9/9 у 5:30 часова. По том плану отворена је 1/9 у 8:30 (због јаког ветра % сата доцније) артилериска ватра из свих топова на целом фронту, и на фронту пробоја постепено је појачавана тако, да је у појединим моментима била необично јака. Немачко-бугарска артилерија брзо је одговорила на савезничку ватру, поглавито баражирајући – испред своје прве линије ровова, а затим је одговарала. повремено, и то већином пред осетљивим деловима фронта. У 10:30 часова, упућене су прве патроле да осмотре дејство, и биле су дочекане ватром митраљеза и ручним бомбама. У подне је констатовано, ода je резултат артилјериске
. — 048 —