Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДОБРОПОЉОКА БИТКА

ватре пред Шумадиском дивизијом био врло добар, пред 122 добар, а, пред 17 колонијалном незадовољавајући. Артилериска ватра продужена је интенсивно до 19 часова. Ови извештаји су тада тврдили, да је бугарска артилерија на целом фронту ућуткана, и да су утврђења највећим делом порушена. Бомбардовање, лако слабије, продужено је и преко целе воћи с циљем, да се доврши рушење фортификација, да се не допусти Бугарима да порушено оправљају, а поглавито је тучена позадина, да се омете довођење резерви, мобилске колоне на путу за Полчиште. Бугари су слабо одговарали на ватру, они су били на опрези и све патроле дочекивали пешадиском ватром и бомбама. У току ноћи нападне трупе су дошле на своје полазне положаје и 2/9 у 5:30 часова три дивизије прве линије кренуле су у напад. На левом крилу 122 пешалиска франзуска дивизија нашала je Coкол и Добро поље. После очајне борбе на Соколу, где су поједини делови морали носити лествице ради савлађивања вертикалних стрмени, делови ове дивизије моментано су били задржати, а око 22 часа избили су на Оокол. На Добром пољу, после тешке борбе, делови ове дивизије успели су да око 16 часова избију на врх положаја и очисте та од Бугара, но даље, ка коти 1765, моментано нису могли Haпредовати. У центру 17 колонијална пешадиска дивизија, одлучно је пошла у Hama по пошумљеном земљишту на Кравицу, коју је успела, после жестоке борбе, и да освоји. Бугари су успели да зауставе даље напредовање ове дивизије, и кад су им пристигле резерве предузели су снажне контрнападе. За одбијање ових (пет) контрнашада, 17 колонијална дивизија утрошила је све резерве и није имала. више снаге да продужи наступање, већ је моpama да напусти неке освојене тачке. Tek око 15 часова, кад се успех Шумадиске дивизије проширио и на Голу Рудину и Борове Чуке, ова је дивизија успела, да се коначно одржи на Кравици, и око 15:30 часова да заузме Кравички камен. Ha десном крилу Шумадиска је дивизија снажним узастопним нападима, у којима је долазило до борбе прса у шрса, успела да освоји цео западни Вегреник и избила је на Олоново уво, по чијем је ваувећу, а под очајном борбом, ова „JIUHIBHзија успела да освоји источни Ветреник Ши 16 часова и Голу Рудину и Борове Туке. Тиме је принудила Бугаре да напусте и Кравицу пред 17 колонијалном дивизијом и омогућила овој покрет У напред.

За време док су се водиле ове очајне и решавајуће борбе на фронту П српске армије, и код 1 српске армије развиле су се крваве борбе. У тим је борбама Дринска дивизија успела у прво време да освоји део Сокола, али је, због задржавања 192

јер је пред вече авијатика осмотрила ауто-.

француске дивизије, с којом је имала. заједнички да дејствује, и сама морала напустити заузети део. Дунавска дивизија успела је да освоји коту 1338, али је у даљем нападу на Рововску Косу, наишла на тако јак отпор Бугара, да се пешадиски нашад морао обуставити и продужити артилериска припрема. Пред мрак је командант 1 армије издао заповест за ноћни нашад, и обе дивизије извршиле су га у току ноћи. Напад је потпуно успео и 3/9 у 5 часова савезничка је војска била господар свих линија ровова целог првог бугарског шоложаја.

3/9 код П армије Шумадиска, 17 колонијална и 122 француска пешадиска дивизија остале су на освојеним положајима. Тимочка и Југословенска дивизија су још пред ноћ 2/9 привучене испред претстража предњих дивизија. Зором 3/9 упућена је Тимочка дивизија преко врлетног, веома тешко пролазног и беспутног земљишта, ка Тополцу. Југословенска дивизија, која је имала задатак да освоји Козјак, највишу тачку на бугарском другом положају, још у току ноћи 2/3 септембра приближила се Козјаку, и једним снажним налетом успела је до подне да, после очајних борби, левим крилом овлада котом 1810, а десним крилом котом 1825, највишим тачкама Козјака. Бугарско-немачка Команда (apмиска група Фон Шолц) схватајући од колике је важности губитак Козјака, хитно је слала појачања (81 бугарски, делове 53 бугарског пука и 13 немачки стрељачки батаљон) и извршила је неколико KOHтрнапада, у циљу повратка Козјака. Најогорченији је извршен око подне и успео да преотме коту 1810. Но Југословенска дивизија новим нападом, још жешћим од дотадашњих, успе да потпуно разбије бугарско-немачке трупе и да дефиниџивно заузме Козјак, чиме је пробој фронта био потпуно извршен на томе месту.

У току овог дана и дивизије 1 армије. продужиле су напредовање. Дринска дивизија прешла је Градешничку реку и снажним нападом успела је да заузме око 10 часова Градешничну косу, и натера Ђугаре у бегство у нереду. Дунавска дивизија, савлађавајући очајан отпор Бугара, наступала је Разимбеју, а Моравска дивизија, после великих напора и жестоких борби, дошла је до положаја Кучковог камена, и ухватила је везу са Југословенском дивизијом.

Следећег дана већ је предузето гоњење, пошто је пробој на целом нападном делу фронта био извршен. Губитци савезника за ова два дана борбе били су укупно око 3.300 људи избачених из строја (Шумадиска 500, 17 колонијална 1.200, 122 дивизија 700, Дринска 200, Дунавска 100, Југословенска, 400, Тимочка 200). Бугарско-немачки број избачених из строја непознат | је. Било је више од 4.000 заробљених, преко 18 топова и огроман материјал заплењен. — бди — +