Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

e НТ ya ба

Резултати: заузеће целокупног утврђеног система на нападном делу фронта, разбивена и натерана на отступање 2 и 3 бугарска · дивизија, добивена победа, која, енергично експлоатисана после два дана, даје дефинитивни пробој фронта, пресецање отеступнице осталим бугарским армијама, што повлачи као последицу отетупање целе бугарско-немачке војске, а. доцније и капитулацију бугарске војске у отвореном пољу и са овим и почетак свршетка Великог Рата.

Литература: Ђенерал П. Пешић, ( пробоју Солунског фронта (Ратник, 1922/М); Ђенерал П. Пешић, Солунски фронт (РатНик, 1921/1); Г. Фотијадес, Шробој Немачкобугарског фронта (Превод ђенерала М. Николајевића, 1921): Ђенерал Д. Калафатовић, Лудендорф и савезничка офансива у Македонији (Ратник, 1923/1Х): Хунцигер (помоћник начелника штаба главне команде савезничке војске), Офансива. савезничке источне војске у 1918 год. (Превео пуковник M. Ђорђевић, Ратник, 1921/1М); Потпуковник Лепетит, Постанак Македонске офансиве (Превод Ђ. Ћирића, Ратник, 1929/М1Ш); Пуковник 'Ћ. Даскаловић, O пробоју солунског фронта (Ратник, 1923/Х): Пуковник B. Томић, Улога, значај и рад Шумадиске дививије при пробоју Солдунског фронта 1 и 2 септембра (Ратник, 1925/IX и Х). Мајор Јанков, Добро поље (Софија, 1921); Ото Ландфрид, Завршна битка у Македонији (Ратник, 19251, шревод капетана Влад. Ваухника).

; В. Белић.

ДОБРОТА, село у Далмацији, сада у Области Зетској, котар Котор, надалеко се пружа дуж источнога приморја Которескога. затона подно црногорских планина; паробродарска станица бокељске обалне пловидбе. Има 839 становника, понајвише католика, који су се поморетвом докопали знатнога блатостања, општинско поглавалрство, римокатоличку жупу. самостан сестара. Св. Крста, склониште бокељских сиромаха. J. M-u.

ДОБРОТВОРНЕ ЗАДРУГЕ СРПКИЊА, хумана и просветна удружења српских жена у Аустро-Угарској пре 1914. Прва Д. 8. О. основана је у Новом Саду 1867, као опште добротворно друштво, али је српски елеменат био потиснут од мађагрских жена. 1870 основана је Д. 3. С. у Сремској Митровици, 1873 у В. Кикинди и Орпеком Бечеју, 1874 у Сегедину, 1875 у Суботици. После тога стално су се оснивале такве задруге и по другим местима. Свима им је био заједнички задатак: организовање жена за рад на општем добру, оснивање српских виших девојачких школа и културно-популаризаторски рад преко органа Женски (Овет. Д. 3. С. радиле су на одржавању основаних женских школа (прва је основана 1874. у Новом Саду), помаганих и од народно-црквених сабора. Лист Женски (Овет излазио je

– ДОВЕЗЕНСКИ

једанпут месечно (1886—1914. Нови Сад), и био је удешаван шрема духовним шо- требама мање образованих чланица. 1914 било је 86. Д. 3. 0. у Угарској 29, у Хрватској и Славонији 927, у Аустрији и Далмацији 4, у Босни и Херцеговини 22, у Америци 4. Већа друштва. имала су по 200—250 чланица, а мања 20 до 80. Овега чланица Д. 3. О. било је око 5.000. — Како је њихов рад увек био и патриотски, за време рата 1914—1918 рад им је био много отежаван. После pama пришле су Д. 93. СО. Народном Женском Савезу,; где су заступљене са 50 дру-

"штава. Б. Миљковић.

ДОБРУН. 1. Место у Босни, на Рзаву, код Вишеграда. У средњем веку имао је трад подграђе, у коме је било дубровачких трговаца. Лежао је на путу из Брхбосне у Србију. Рушевине града стоје и. сада, а садања православна црква је преправљена стара манастирска црква. Литература: Трифковић, Вишеградски Стари Влах (Насеља, 2); Ђ. Отратимировић, Добрун (Гласник Земаљског Музеја, 1891). : ЈИ. Ф.

2. Манастир код Вишеграда (Благовештење), који је подигао жупан Прибило, а припрату на његовој цркви дозидао је Прибилов син, велики жупан Петар 1388. Спомиње се често у 16 веку, а тако исто и 17 и 18 веку. Око 1890 црква је обновљена (додат је звоник). 8. И-Ћ.

ДОБРУШКА ПЛАНИНА, каресна површ у Босни, 7 км источно- југоисточно од Горњег Вакуфа. Највећи висови су: Лисинска 1.826 м, кота 1.824 м, кота 1.890 м, Медведак 1.965 м, Гред 1.861 м. JL B.

ДОБРЧА, планина у Оловеначкој, између река Тржичке Бистрице и ФЗгоше, 19 км источно-североисточно од Бледског Јевера, односно 3'8 км северозападно од места Тржича. Висока је 1.634 м. 1. .B.

ДОВЕЗЕНСКИ (ЈОВАН СТАНОЈКОВИЋ), организатор чета и четнички војвода, секретар Министарства Социјалне Политике (8/4 1873, село Довезенци, округ кумановски). Основну школу учио је у селу Мурташу па у Градишком манастиру, где се учило још старословенски; ту је шровео POдину дана; трећу годину учио је у селу Страцину. У време српско-бугарског рата. Д. је довршио све науке, до којих се У

'то време могло доћи у његовом родном

крају. У своме селу остао је после тога још три године, па је 1888 прешао у СОрбију, да продужи школу. Пошто је због сиромаштине морао напустити гимназију, уписао се у светосавску богословско-учитељску школу за младиће из Отаре Србије и Македоније. Свршио. ју је у лето 1897, и 1/9 исте тодине постао је учитељ у свом родном крају. У тој служби остао је од 1/9 1897 до 3/3 1904. Tora дана ступио је у комитет српске четничке организације и на. томе послу остао је све док Отара Србија.

ОШ