Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДОВИР

и Македонија нису ослобођене, у јесен 1919.

Први организатор наших комитских чета, Д. је био учитељ и првих наших четничких војвода и четовођа. Војводе Ђорђе Скопљанче, Коста Пећанац, Крста, Ковачевић-Трговишки, Риста Стефановић-Старачки, чика Павле Младеновић, Опаса Гарда, Ванђел Скопљанче, Никола Окадарац, Темељко ~ Барјактаревић. ~ Јован Пешић, Петко Илић, Ђура Иванишевић и Милан Ковинић његови су ђаци. Д. је ударио прве темеље нашој сеоској четничкој организацији на левој страни Вардара. Учествовао је у сва три рата, а после ослобођења и уједињења добио је службу у Министарству Социјалне Политике.

М. Миленовић.

ДОВИР. B. Дојран.

ДОВОЉА, манастир (Успења Богородице) на реци Тари. Шо свој прилици са“ зидан је у 15 веку. Опомиње се 1513 и 1544. 1799 покривен је клисом. 1809 похарали су га Турци Колашинци, и остао је пуст до 1814. 1833 обновљене су ћелије. 1850 опустео је (у манастир се уселила турска војска). 1853 је обновљен. 1857 Турци су обешчастили у самој цркви једну девојку, и тада је кнез Данило наредио да се црква запали (тада је изгорео и велики број рукописа). В. П-ћ.

ДОГАН НИКОЛА, новинар (11/8 1865, Удбина — 96/6 1911, Оремска Митровица). “ Д. је изучио типографски занат у Загребу и ту је радио, са прекидима, до 1895. Оремској Митровици је био управник Хрватске Дионичке Тискаре, где је уређивао политички лист Хрватски Браник. ШД. је узимао учешћа у народним покретима и радио у културно-просветним TO

ДОГАНИЦА ПЛАНИНА, у Јужној Орбији, дуж раније границе са Бугарском, 17 км североисточно од Трговишта. (на реци Шчињи). Највећи висови су: Големи Ђис 1.896 м, кота 1.715 м, Жути Камик 1.899 м, Близник 1.694 м, ШЏатарица 1.705 м.

ПТ. BD.

ДОДОЛЕ су девојке, које, кад је суша, иду по селу, од куће до куће и моле Бога за кишу. Једна од њих (Д. у ужем смислу, или, у источној Србији, »додолаш«) нема хаљина, већ се увеже у разне траве и веће. Д. пред сваком кућом играју И певају нарочите магичне песме (»ми идемо преко села — а. облаци преко неба« и др.), са рефреном »>ој додо, ој додоле«. После mora, Ha JI. ce излије вода, и даду јој се поклони. Д. врачају и на реци: постављају крстове, купају се, бацају венце са JL. у воду. Обичај Д. био је познат и Германцима; за њ знају и Румуни и модерни Грци (словенски утицај“).

дозон Огист [(Louis-Auguste-Henri Do700), француски дипломат и књижевник,

професор · у Школи источних језика, ДОписни члан Института (1822 — 31/12 1890). Био је 30 година консул по балканским земљама: прво као канцелар у Београду (пре 1853), затим као вицеконсул у Мостару (1863), у Пловдиву (1865), у Јањини (1966), поново у Мостару (1875), консул Т класе у Солуну. Био је професор руског језика у Школи за источне језике у ПЏаризу. Проучавао је са успехом поезију балканских народа, и преводио је на француски. Дао је најпотпунији и највернији превод наших народних песама (прво из-

·дање Робзјез роријаџгез зегђез 1859, друго,

увећано издање 1.' Ерорее зегђе, сћапе роpulaires hćroiques, 1888, које је његово најбоље дело). Издао је поред тога: Chants роршагез Бијватез (1874 и 1875), Карроге sur une mission littćraire en Macećdoine (1874), Le Chevalier Jean, comte madyar, par A, Petoefi (i877], Manuel de la langue chkipe ou albanaise [1878], Contes albanais (1881), Писао је о настави у Србији (Кеупе сопјешр, 1887) и превео Милићевићеву расправу о Задрузи (Кеупе orientale et amćricaine, 1866), М. И.

ДОЈРАН, доскорашња, варош у Јужној Србији, на југозашадној обали Дојранског Језера, у Битољској Области. Барош je била амфитеатралног положаја и. особито лепог изгледа са језера. За, време Оветског Рата Бугари су, крајем октобра 1915, заузели варош, а 1916 заједно с Немцима је раселили. Пре расељавања варош је имала. око 4.000 становника (1914), сада свега sog (1924). Горњи крај вароши био је турски, а на обали српски, ту је била чаршија с великим тргом, а на самој обали рибљи трг.

Д. је рибарско насеље још из преисториског доба. Оредином 5 века пре Хр. помиње Херодот на језеру Празијас (Дојранско Језеро) Пеонце у сојеницама. (куће на кољу). Свакако је Д. у римско доба. био ,једно од главних насеља, Мигдоније. И у византиско, као и у српско средњевековно доба, било је овде једно од Baжнијих насеља, јер се у цркви Св. Илије налазила, плоча са натписом из 1369 Ha гробу кћери неког Михаила од старог царског рода. — Но овај старији Д. био је северније од доскорашњег, Ha реци Топлецу, где се налазе развале старога града, и где је откопан стари грчки храм. Одатле је, по предању, варош српског средњевековног доба. и старија, измештена. на граници 15 и 16 века. Премештање је наступило услед најезде и досељавања, Турака. — Под именом Д. варош се први пут помиње у 17 веку. Имала. је малу чаршију, 'а поред Турака и нешто хришћана. Име Д. је новије, од Турака, а. старо српоко име вароши је Довир. Ово се име скоро изгубило, а српско становништво околине назива варош Поленин или Полин; такође старо име, још грчког порекла. Уз оно мало хришћана из 17 века, у 18 ве-

— 616