Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

1 | i +

и а А a i aa ay aerobne

o ziza ia

Ry почели су се с околних чифлика, хришћани јаче досељавати, а највише од средине 19 века. Тако су пред крај турске владавине били у већини над муслиманима. У другој половини 19 века становништво Д. се удвојило: од 3500 становника, (1859) попело се на 5900 (1893), затим на 6700 (1900), а пред ослобођење (1919) је у Д. било око 8.000 становника. Исељавањем Турака и гркомана JI. je после тога спао на половину становништва.

Д. је био најтипшичнија рибарска, варош, а, дојрански рибари најепособнији | риболовци Балканског Полуострва. Рибари су Срби православни и то старинци, који су сачували традиције о Д. из старих времена. Турско се становништво бавило другим занатима и трговином; неки. су држали чифлике богате околине. · Око 250 кућа хришћана бавило се само риболовом, а било је око 50 кућа. рибарских трговаца, који су куповали рибу, и пресну или усољену, разносили по трговима. Дојрански рибари ишли су свакога лета по 100—150 душа, у печалбу по другим македонским језерима, носећи (0бом сав рибарски алат. Дојранско Језеро је најбогатије рибом од свих македонских; има, десетак важнијих врста (сом, краш, дрвеноперка, костреци, белавица, летница, линиш, пласкуни, клен, јангуља), од којих крупније теже 50—100—150 кг. Главна сезона рибарења настаје зими, а с пролећа, је споредна. Рибљи трг у Д. био је стога зими необично жив и много се риба, продавало. Дојранско рибарење је јединствен начин лова на Балканском ШПолуострву, врло стари занат, сасвим сличан начинима, старих ШЏеонаша, које је Херодот описао. То је зимско сатеривање риба у ловишта, ограђена, лесом, крај колиба на

кољу поред обале, којих је пре ратова“

имало око 50. Зимеки риболов почиње од "Митров-дана, најживљи је око Божића, а, "заврши се у фебруару. У току од неколико деценија језеро се неке зиме цело замрзне, и тада масе леда кваре ловишта, (као 1900). Поред ловишта, тима, и десетак других справа и начина риболова, који ге обавља у летњем полгођу. Ради свиле ва, плетење рибарских мрежа, хришћани

су гајили свилене бубе. То је био посао

женскиња. Годишње се хвалало на језеру око 1,000.000 кг рибе, а у турско време закупнина, аренде од рибара, износила, је 1200. турских лира. Тако је о риболову и рибарској трговини живела скоро половина варошког становништва, а. риба, је била главна храна у вароши. Иначе је трговина. била, локалног значаја, нарочито од како је желевничка, станица, на, прузи "Солун—Серез—Царитград остала, под Грчком, заједно са југоисточном страном јеepa, m котлине. Граница, је недалеко од Д. на југу. После расељавања и уништења, Д. 1916, његови су се становници раселили по разним варошима Јужне Србије, нешто и у северну. Највише је дојранских трго-

ДОЈРАНОКО ЈЕЗЕРО

вапа у Струмици, залим у Валандову. Орачи су се растурили по околним светима. Дојрански рибари биљи су се 1916 населили код Катлановског Језера у Окопеком. пољу, а 1918 вратили су се на Дојранско Језеро, и на развалинама старијег Д., од пре 15 века, на ушћу 'Топлеца, подигли најновији Д., за, сада. само рибарско село. Литература: Иван Иванић, Маћедонија и Маћедонци, 1 (1906), 131—144; Ј. Цвијић, Основе за географију и геологију Македоније и Старе · Србије, 3 (1911), 915—995; Ј. Цвијић, Балканско Полуострво и јужнословенске земље, 1 (1999), 229—300; Др. Ј. Дедијер, Нова Србија (1918), 151—157; К. Костић, Наши нови. градови на Југу (1922), 99; Јеремија М. Џавловић, |Дојран и Дојранско Језеро (1995). : В. Радовановић.

ДОЈРАНСНО, котлина Дојранског Језера у граничном пределу Јужне Орбије према Грчкој, у ЂБитољској Области. Котлина је на северу уоквирена планином Беласицом, на истоку и западу ниским ридовима Карадага и Мечка, а на југу је отворена према (Солунском пољу. ШПовршина језера је у апсолутној висини 145 м. Предео се зове и Поленинско, према старијем имену вароши Дојрана, а турски је назив котлине Ђолбаши (Глава, Јевера). Југоисточна страна језера и котлине потпада под Грчку. Котлина је насељена СОрбима, православним и муслиманима, и Турцима. Под Беласицом се гаје овце и козе, у нижим деловима котлине ' успешна је земљорадња, где успевају и. биљке топлијег поднебља (смоква, калинка-нар, бубаћ-памук, афион-мак), и за виноградарство и гајење свилених буба има пуно услова, а на ливадама крај језера напасају се говеда и биволи. Рибарство на језеру најважнија је шривредна грана целога краја. После уништења Дојрана привредно средиште за овај крај постало је Валандово у Бојмији, такође Фурка у Ђевђелиском шољу.

Литература: Ј. Цвијић, Основе за географију и геолопију Македоније и Старе Србије, 2 (1906), 405—419: 3 (1911), 913—916; Др. Ј. Дедијер, Нова (Србија (1913), 151—157. 7. O

ДОЈРАНСКО ЈЕЗЕРО, у Македонији, источно од доњег тока Вардара, на граници наше државе са Грчком. Котлина, у којој лежи, тектонског је порекла, оивичена – планинама · Беласицом, огранцима, руше и Карадага, са запада Лубом. Површина целог језера је 42:6 км, дубина OKO 10 M, апсолутна висина 148 м. Hamoj држави припада 3849 км“ језерске површине. Д. Ј. има неколико малих притока, од којих је најважнија Ђреска Река; оток му је Ђол Ајак, који носи воду у Ржанско Језеро.

Литература: Ј. Цвијић, Основе за географију и геологију Мажедоније и СОтаpe 'Орбије, 9. 1. Dp.

== 617 —