Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДОКИЋ

ДОКИЋ ЂУРА, почасни ађутант Њ. ВБ. Краља, дивизиски ђенерал, претседник испитне комисије за чин активног мајора (21/12 1873, Ужице). После свршене пуне гимназије у Београду, ступио је у Војну Академију 1/9 1890. За пешадиског потпоручника произведен је 2/8 1893, ва

капетана 1 кл. 92/8 1901, за пуковника 13/3 1913, за Ђенерала 91/10 1918. До 1996 био је водник, 1896—1898 на вишој

школи Војне Академије, до 1905 командир чете, до 1911 командант батаљона, 1911—1912 помоћник команданта пука, 1919—1922 командант дивизиске области, 1992—1995 претседник испитне комисије за чин мајора, инспектор пешадије и понова претседник испитне комисије. У рату 1912—13 био је командант пука (6). У рату 1914—18 био је командант пука, командант Лимске здружене бригаде, командант о здруженог Неготинеског одреда, командант здруженог Књажевачког одреда, командант 1 пешадиске бриrame Тимочке дивизије. 15/9 1917—10/8 1918 био је ађутант Врховног команданта, а од 10/8 1918 до краја рата командант Тимочке дивизије. B. B.

ДОКИЋ ЛАЗАР ДР, први професор зоологије ка београдској Великој Школи (27/9 1845, Београд — 1/12 1893, Опатија). Основну школу и пимназију учио је у Београду, медицину у Бечу и Прагу. Био је окружни лекар у Ужицу 15 година, после војни лекар (у рату 1877/78 учествовао је као начелник санитета шумадиског корпуса). 1878 постао је професор анатомије, физиологије и зоологије Ha Великој Школи, после и васпитач и лекар ондашњег престолонаследника. (1883), а 1885 краљев гувернер. 1888 постао. је члан а после и претседник Државног Савета. 1/4 1893 постао је претседник. Министарског (Савета и министар Шросвете до половине 1893. Поред чланака у Вили и Отапбини истичу се чланци (по предавањима) из опште биологије (1882). Покушао je наставити рад Панчићев. Издао је: Грађу за фауну Краљевине (Орбије, 1. шкољке (1882). По Панчићу је израдио аналитички и систематски шреглед животиња у Краљевини Србији, три књижице (1 кичмењаци, П артроподи, Ш црви и протозоа, 1883). По смрти JI. пуобликовао је М. Николајевић Д. недовршени рад: Приложак за познавање гастроподске фауне у Србији. У А

ДОКЛЕА (Оос]!еа), у античко доба име вароши код Подгорице (Дукља). Илирско племе Доклеате помиње се први пут за владе римског цара Августа (30 пре Хр. до 14 по Хр.), који га је натерао да му плаћа ~ данак. Доклеате су припадале судском округу, коме је средиште била Нарона ma ушћу Неретве (данас Вид). Варош Д. се први пут помиње код географа Птолемеја (средина 92 века по Хр.). Доцније су писци доводили у везу Д.

с Диоклецијаном, али су то чинили због сличности ова два имена. Прве вести 0 рушевинама у Д. имамо из 16 века mo Хр. Први је те старине ближе описаонаучник Ковалевски 1841. Затим су многи странци долазили да виде остатке Д. Ту: су вршена неколико пута и научна -0ткопавања. 1890—92 копао је ту у четири маха Рус Ровински. После њега, 1893, копали су Енглези (Мипто, НахмегЂеја и др.). Откривено је читавих 15 зграда. Од њих су 5 храмови, 1 купатило, једна кућа за становање и форум с бавиликом. Базилика је од свих грађевина. у JI најинтересантнија и најбоље сачувана. Храмови су незнабожачки и хришћански (један је хришћанска надгробна капела). Купатило, кућа за становање и форум су велике зграде с много: одељења. Варош је била опасана зидом с кулама. Сачуван је донекле и BOJIOBOJI. У Д. и околини нађене су и многе знатне старине: један скупоцен старо-хришћански стаклени суд, архитектонских радова. с врло лепим орнаментима, остатци једног моста, натписа, рељефа, DHMCKO гробље: OT. JI. Н. Вулић.

ДОЛАНТЕНИН, кратак женски канутић, са рукавима до лаката, од црвенечоје. Крашен је ширитом. Носе га младе при венчању у Орецкој-Средачкој жупи призренске области. Н

ДОЛАНКТИЦА, аљетак од белог сукна, сличан зубуну, само је крој други као у јелека. Има долактица и са рукавима до: лаката. У пиротском округу зову Д., ако: је са капуљачом, »дреха«. Н

ДОЛАМА, мушки и женски аљетак од: разнобојне чоје или сукна, разно украшена, дуга до колена, уских рукава. У Србији и Војводини је изобичајена. Носи се по Босни, Херцеговини, Црној Гори и Отарој Србији. ВО

ДОЛГАЧ ЈОВАН, четнички | четовођа (кичевско село Долгајец — 1915). Оавршен тип побуњенога роба, у коме је натомилана сва мржња на вековне господаре Турке, и који према · муслиманима: нема другог осећаја сем неутољиве жеље за осветом. Када је настала наша четпичка акција, било му је већ шреко 45. тодина, али је одмах приступио акцији. Војвода Глигор Соколовић је једини могао да укроћује његову дивљу ћуд. Он је био једини ауторитет пред којим се: Отрико Долгач клањао. Када је у рату 1912 у Д. чету доспео један Србин муслиман из Босне, Д. то никако није могао да схвати и муке су имали да сачувају младога усташа, јер је Д. непрестано наваљивао да убије Турчина. Таква његова схватања чинила су да је: и после ослобођења имао неприлика са нашим властима, па је био чак и хапшен и осуђен, поред свих својих вели

— б18 —