Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ких заслуга. Д. је у јесен 1915 погинуо у своме селу од бугарских a у M.

ДОЛГО БРДО, планина у Оловеначкој, између ЈЛитијске Реке и (Оаве, 85 км источно од места ЈЛитије (на Сави), висока 801 M. Северним · подножјем пролази железничка шруга Зидани Мост Љубљана, југозападним друм ЛитијаМирна, а северним и источним крајем друм Литија—Полшњик—Доле. 0

ДОЛЕНЕЦ. ХИНКО ДР. судски тајник (1/5 1838, Раздрто, Јулијска Крајина 10/12 1908, Раздрто). Д. је учио основну школу и гимназију у Горици, у Трету, Новом Месту, код Беча и на Реци, матуру је положио у (Сењу, университетске науке слушао је у Грацу и. у Бечу, где их је и свршио. — Д. је писао у почетку шаљиве цртице из маловарошког живота Fi donc, maman, le baron! (Љубљански OBOH, 1881), Спомини HO матуро (Љубљански Звон, 1883). Особито се одликовао својим ловачким успоменама и белетристичким географским сликама са Краса: Опомини о ШПиркнишкем Језеру (Љубљански Звон, 1881), Из младих лет (ЈБубљански Звон, 1882), О гозду ин некатерих његових људех (Љубљански Звон, 1903), Чртице о бурји (Љубљански Звон, 1906). О Д. писао је. Иван Зорец у ЈЉубљанском Звону (1921). 2 ИД

ДОЛЕЊСНКЕ ТОПЛИЦЕ, село и лечилиште у Словеначкој, у близини Новог Места (железничка станица СОтража). Има 405 становника (1921). 0 А

. 1. су радиоактивна ~ ажратотерма, 36—38 (О, садржи (СО; лековито блато. Купање је у басену и кадама. Има електротерапију, масажу, два лекара, апотеку. · Лечи: ревматизам, – контрактуре, женске болести, неуралгије, шарезе, неурозе, малокрвност, реконвалесценте, хроничке кожне болести. ОРЛ,

ДОЛЕЊСКО, источни, нижи део СОловеноких Горица, између Муре и Драве. Висина је до 350 M. 777,

ДОЛИН, уско, стеновито острво на северном делу Јадранског Мора, око 0'5 км западно од југозападне обале острва Раба, са KOJOM има упоредан правац пружања. Острво је дугачко 8% км, широко до 1 км, висине се повећавају од северозапада ка југоистоку. Највећи су висови: Опрта 115 M, Вели врх 114 м, ОСамоторац 117 M. На југоисточној је половини пошумљено. Површина, је 5'3 кмг. Нема насеља. JI. B

ДОЛИНАР_ JIOJ3E, вајар (19/4 1893, Љубљана). Овршио је занатску школу у Љубљани, академију у Ђечу и Минхену. Ради и живи стално у Љубљани, а био је кратко време у Америци. — Д. ради статуе. у камену, бронзи, дрвету, гипсу и глини. Главна су му дела: Аутопортрет,

ДОМАВИЈА.

портрет сликара Р. Јакопича (галерија у Народном Мувеју у Љубљани), фрагменти. за споменик Матије Гупца, Креков сноменик на. гробљу у ЈБубљани, Два рељефа за дом Осигуравајућег Радничког Друштва у Љубљани, фрис палате Јадранско-Подунавске Банке у Београду. 1923 приредио је своју колективну изложбу у ЈБубљани. : Na

ДОМ, политички лист. Хрватске Пучке: Сељачке Отранке. Покренуо га је претседник XIIOC СОтјепан Радић у Загребу 1906. Излазио је једанпут недељно, у редакцији Ст. Радића. 1991 измењен је на-

·зив у Олободни Дом, као гласило Хрват

ске Републиканске Сељачке Странке, до

забране 19925, кад је Обзнаном распу-

штена ХРСС. У априлу 1925 покренут је

лист поново, под именом Дом, као главни орган хрватске сељачке политике. | DJE

ДОМ Д. Д. ЗА ДРВЕНЕ ГРАДЊЕ, За-

треб. Друштво је основано 1919 од Д. JI.

за Индустрију Дрва Кроација. Капитал је био 9,000.000 круна, а сада је 4,000.000динара. Друштво има фабрику у Черномерцу. Запослено је 300' радника. Израђује· грађевинску столарију, паркете, дрвене куће и т. д. СОЛ

ДОМ И СВИЈЕТ, илустровани хрватски лист за забаву, поуку и вести о дневним догађајима, јавном и друштвеном животу, о уметности и науци, трговини и обрту. Покренут је у Загребу, у издању књижаре Лавослава Хартмана (Кугли и Дајч), 1888.. а престао је крајем 1923. Излазио је двапут месечно. Ивзашло је 38 годишњака:.:

· IP. IH.

BOM MH CBET, coBeHadKH MHJIyCTDOвани месечни лист. Основао га је 1888. у Љубљани Фр. Лампе, најпре као омладиноки лист и као орган против либералног Љубљанског Звона, а у исто доба и против културне њускогрудности А. Махнича и његовог круга. Доцније се Д. ин (О. развио, под различитим редакторима (М. Опека, E. Лампе, А. Мерхар, Јос. Дебевел), у породични лист, постао је орган словеначке католичке модерне, и постигао је свој врхунац као строго уметнички лист под редакцијом Ив. Цанкара. Данас излази Д. ин (О. сваког другог месеца у редакцији Фр. Коблара и Фр. СОтелеа. У

ДОМАВИЈА (Оотамчја), један од најзнатнијих рудника у нашој земљи У римско доба и рударска варош код њега. Налази се код СОребрнице, у Босни, на месту Градини. Ђадило ce сребро m олово. Вероватно је рудник радио већ пре Римљана. Џод Римљанима, Д. је била: и муниципијум и, после, колонија. Још с крајем 3 века по Хр. радило се врло живо у руднику. Д. се помиње на многобројним натписима (помиње се и једно, јавно купатило). Д. је било седиште ру-

— 619) —