Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

“ лама

ДОМАГОЈ

дарске управе 38 Шанонију и Далмацију. Један знатан део старе вароши JI откоmag је у наше доба. #. В.

ДОМАГОЈ, кнез далматинске Хрватске (око 864—876). Попео се на престо после Трпимирове – смрти, по свој прилици отевши та Трпимировим синовима. Д. је био снажан владар, и вршио је знатан утицај на тадашњу политику на обаЈадрана. Помагао је франачкога краља Лудовика П при освојењу Барија, om Атраша (871). Док је хрватско бродовље боравило код Барија, опљачкала је византиска морнарица неретљанску и хрватску обалу. За освету Неретљани и Хрвати почеше онда гонити византиске савезнике, Млечане. Борба се водила веома, крваво и огорчено, а име Д. остаде у на-

рочито немилој успомени Млечана (ре581-

mus Sclavorum dux), У корист Млечана интервенисао је паша онда Јован VII, који се обратио Д. »елавном кжнезу«, да стане на крај гусарењу. Д. је, потстрекаван и шпомаган од Византије, дигао устанак против франачкога господства. За време тога устанка, коме је стајао на челу Домагојев син Иљко, умре Д. Ослобођење од франачкога господства довршио је његов син Иљко (878). | Литература: Шишић, Geschichte der Kroaten, M. J1-2.

ДОМАЈА значи у народу исто што звавичај, родна кућа. Но по посебном значењу се означује Д. оно кућиште и земљиште, које се законом звзаштићује од отуђивања. У (Орбији је указом кнеза Милоша од 929/5 1836 први пут изречено начело, да се има заштитити најпотребније сељачко оруђе од захвата повериоца. Ово је касније раширено законом о грађанскосудском поступку 1865 на заштиту земље од два дана орања (чл. 471), а та Заштита, након дугих расправа у GKymштини, проширена је на 6 дана орања (Закон народног благостања). Закон овај настао je као реакција против зеленаштва, које је у ФОрбији било угрозило егсистенцију сељаштва, нарочито у доба, када се. је оно налазило на прелазу са натуралног на новчано и даље на кредитно таздинство. У томе осетљивом моменту прелаза дошло је као свуда у таквим перијодама много сељачких породица до просјачког штапа, па је закон доиста олакшао народу овај прелаз, 8заштитом незадужене домаје са најнужнијим алатом и стоком. Међутим што се је српски сељак више еволуционирао У смеру новчаног и кредитног пословања, то му је све више почео сметати овај 3аштитни закон, јер му је везао кредитну способност и тиме могућност напреднога развитка. Тек взадругарски, особни кредит, спасао је сељаштво од незгодних последица законске заштите неотуђиве и незадуживе домаје, но тамо, где се задругарство још није учврстило, смета она

још увек напредним домаћинима у тазвитку њихове економије. Покушај, да се овај закон прошири и на остале покрајине (финанцијални закон за 1993/24) наишао је на једнодушни отпор свих привредних организација у свим покрајинама, које су се позвале на то, да у њиховим развијеним кредитним приликама такав закон много више смета него ли користи. Настојања Деренчина 15990 и даље, да се у Хрватској уведе закон о заштити домаје и недељивности сељачкога поседа, нису успели. Литература: М. Аврамовић, Тридесет година задругарскога рада, 1894 до 1994. 0. Франгеш.

ДОМАНОВИЋ | РАДОЈЕ, – књижевникприповедач-сатиричар (4/2 1873, село Овсиште, округ жрагујевачки — 4/8 1908, Ђеоград). Гимназију је свршио у Крагујевцу 1894, философски факултет 1898 у Ђеограду. Као предавач служио је у Врањи, Пироту и ЈЛесковцу. 1898 отпуштен је из службе, из политичких разлога, те је до 1900 живео од књижевности и новинарства. Тада је постављен за писара Министарства ШПросвете, а 1902 опет отпуштен, из политичких разлога. Годину дана 1903/04 провео је на OTCyCTBy У Минхену. 1905 постављен је за шефа коректора Државне Штампарије. У то доба издавао је Страдију, сатиричко-политички лист. 1899 штампао је у Пожаревцу две књиге Приповедака, а 1902 Чича Миту, приповетку из српског живота, 1903 Три приче за омладину. 1895 изашла је његова политичка брошура Напомена радикалној омладини. 1905 Орпска Књижевна Задруга дала је избор његових Приповедака, где су његове најаче сатире: Вођ, Данга, Краљевић Марко по други пут међу Србима, које су 1920 штампане и латиницом у Загребу. Најпознатија му је СОградија, изишла 1902 у Београду, којом се утврдио за најоригиналнијег и најоштријег српског сатиричког писца.

Литература: Б. Поповић, Три приче Радоја М. Домановића (Српски Књижевни Гласник, 1902, књ. 6—7); Ј. Окерлић, Некролог, Радоје Домановић (Орпски Књижевни Гласник, 21, 1908). |

В. Петровић.

ДОМАЋА ЗАЈЕДНИЦА. 8. Задруга.

ДОМАЋА ТВОРНИЦА РУБЉА Д. Д. Загреб. Фабрика је основана 1910, као приватно предузеће, а 1919 претворена је у акционарско друштво с капиталом од 1,500.000 круна, који је 1920 повишен на 10,000.000 дин. Фабрика има најмодерније машине, а у њој је запослено преко 350 радника и чиновника. Дневни је капацитет 6.000 кошуља и до 20.000 огрлица (крагнова).

С. IL

ДОМАЋЕ О РУКОТВОРИНЕ. B. Кућна индустрија.

— 690;