Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДОМАЋЕ. ТВОРНИЦЕ ПРЕДЕЊА M ТКАЊА ПАМУКА, ДИОНИЧАРСКО ДРУШтТвВО у Дугој Реси. 1884 основана је мала предионица и ткаоница на реци Мрежници, 11 км јужно од Карловца, као својина трофа М. Кулмера, Јосефа Јерусалема и још двојице. 1896 претворено је предузеће у акционарско друштво, с капиталом од 3,000.000 круна, с формалним средиштем у Будимпешти. После рата је друштво национализирано (Прва Хрватска Штедионица и Југославенска Банка), с капиталом од 9,000.000 динара. — Покретна снага фабрике је водена, укупна 1.015 коњских снага, парна 1.024 коњске снаге и електрична од 450 коњских снага од карловачке централе у Озљу. Вретена има 45.000, а раз-

боја 1.250. Запослено је 9.000 радника. Фабрика има 317 радничких станова. Сваки стан има земљиште за обрађи-

вање. Болница има 70 кревета и један павиљон за заразне болести. СИ

ДОМАЋИЦА, орган женског друштва. Издавало је Женско Друштво у Београду 1879—1914. Шрви уредник је био С. Бајаловић. Као месечно-поучни лист Д. је била најчитанији лист у женским круговима. 7

ДОМЕНТИЈАН, светогорски калуђер из 13 века, кога један преписивач из 1263 хвали као љубитеља књиге. Живео је у карејској ћелији и Хиландару. За краља Уроша написао је 1253 биографију CB. Саве, а 1264 биографију Немањину. Ова друга је добрим делом испис из биограdje Немањине од (Отевана 'Шрвовенчаног и ранијег Д. дела o OB. Оави. Обе је издао 'Ђ. Даничић (Живот СОв. Симеуна и (CB. Саве, 1865). Д. биографије су реторска житија, тешка склопа, с много ученог и побожног елемента, али и са доста података, којима смета само то, што им често недостаје ближе датирање и тачна локализација. В. Ћ.

ДОМЖАЛЕ, место у Оловеначкој, у Камничкој равници (као општина 1920). Има, 2.156 | становника. Недавно су Д. биле још обично село, а у последње доба су постале важно. индустриско место. Д. су средиште врло развијене индустрије фабриката од сламе, и заузимају са својих 10 фабрика у томе погледу прво место у држави. Ова индустрија развила се у Д. и суседним селима (особито у Ихану) нешто пре 1790, најпре као домаћи занат. Кад су око 1867 почели радити машинама, развила се и индустрија сламом. Сада има у фабрикама, у Д. запослених око 252 мушких и 600 женских, а осим тога ради код куће за фабрике више хи-

љада људи. Више фабрика је у поседу

тиролских Немаца, који су у почетку до-'

лазили у Д. и овде куповали сламне шешире, па их затим распродавали по свету. Средином 19 века, особито после 1866,

ДОМИНИКОВЦИ

почели су се они насељавати у Д. и оснивати фабричка предузећа. — У шпослед-“ њим годинама основана су у Д. и нека друга мања фабричка предузећа: фабрика, картонаже, металних артикала, мањи па/рни млин, електрична централа. — Д. леже на локалној железници ЈБубљана—Кам-

Ник (саграђена, 1890) и на старом великом

путу ЈЉБубљана—Цеље. Литература: Франц Берник, OTO-

довина фаре Д. (1923). . 4. M. ДОМИН ЈОСИП, физичар (28/1 1754, Загреб. — 1819, Загреб). Био је најпре

исусовац, а кад је тај ред укинут, учитељ физике у Ђуру, Печују и Пешти, од 1797 каноник најпре чазмански, затим загребачки. Бавио се електрицитетом, и написао је о томе више расправа, којих је највише штампао у Будимпешти, но једна (Соштепфано de electricitate meса) изашла је и у Загребу код 'Гратнера 1788. Био је члан многих учених друштава. o. JU.

ДОМИНИНКОВЦИ cy се прозвали JO своме утемељачу Ов. Доминику, потомку племените шпанске обитељи Гузмана. Доминик се родио у кастилскоме селу Калеруези (Сајегиева) 1170, а умро је у Болоњи 1991. Испочетка је био каноник у Осми, где је каптол реформисао у духу правила Св. Аугустина. Ред је установио 1215, када је у јужној Француској проповедао против албинтенских заблуда, а паша, му га Хонорије Ш потврдио 1216. Д. следе правила (Ов. Аугустина, умножена с неким премонстратским ~ установама. | На челу читавога реда стоји општи мештар (magister вепегаће) са 4 већника. Главна је задаћа реда проповедати, особито кривоверницима, па се зато и прозвао Deдом браће проповедника {ordo Tratrum praedicatorum), На првој општој скупштини у Ђолоњи 1220 ред се одрекао поседа, те се прибројио просјачким редовима. Д. су се брзо проширили и добили велике заслуге за ширење и утврђивање католичке пркве, за развој црквених знаности, уметности и т. д.

На подручју наше државе Д. се налазе већ у првој половини 13 века на више места: у Загребу, Оплиту, Дубровнику, Чазми, Вировитици, Босни и т. д. Испочетка су потпадали под угарску тредодржаву. Међутим се у Далмацији, због превелике удаљености, већ од 1395 налазио посебни намесник (ујсатјиз), 1378 скупштина у Каркасони (Сагсаззопа) одлучи, да се Далмација претвори у посебну редодржаву, што и папа Урбан МТ шотврди 1380. Нова се редодржава caстојала од 17 пристаништа: 14 отцепљених од угарске редодржаве (Оплит, Дубровник, Драч, Окадар, Дулцињ, Котор, Хвар, Трогир, Шибеник, Задар, Крк, Нин, Сењ, Раб), и 3 од доњо-ломбардиске (Копар, Чедад, Видин). Касније се од далматинске редодржаве – отцепе самостани,

— 621 —