Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДОМЈАНИЋ

што су лежали на подручју дубровачке републике, па оснују 1484 посебну конгретацију, којом је управљао један викар. T. 18935 дубровачка се конгрегација опет ујединила са далматинском тредодржавом. — Д. су и код нас врло много деловали на корист и цраве и црквене просвете. Народ их је у Хрватској обично називао

продекаторима. Међутим су током времена у нашим јужнославенским | краје-

вима јако опали. Данас далматинска Deдодржава броји само 9 самостана (Дубровник, Оплит, Трогир, Шибеник, Чиово, Груж, Бол, Корчула, Стариград), 58 чланова и 12 кандидата. Литература: Hergenrother-Kirsch,

Tandbuch der aligemeinen Кшсћепвезећисће, %, П; Цувај, Грађа за шовијест . школства 2, Т (1910); Заниновић, Џоглед

на апостолеко-знанствени рад доминиканаца у хрв. земљама (прештампано #8 5. С. 1917). J. Јеленић.

ДОМЈАНИЋ ДРАГУТИН ДР.,, песник (19/9 1875, Крчи, крај Св. Ивана Зелине, Хрватска). Основну школу, гимназију и Университет свршио је у Загребу, где је промовисан 1899 за доктора права. 1898 ступио је у државну службу. Служио је код судбенога стола у Загребу, као прислушник, после пристав, док није шремештен загребачком котарском суду, У цивилну трефераду (1908). Као истражитељ био је познат са благости, као судац ca праведности. Живи у Загребу као већник судбенога стола MW Матице Хрватске. Домјанићи су старо хрватско племство. У 17 веку подигли су с нижим племством против вишега KDваву буну. Адам Сигисмунд Домјанић, који се пријатељски дописивао с Шавлом Ритером Витезовићем, певао је латинске песме. Како је Ђалски приповедач, тако je JI. песник ових старих хрватских племићеких курија. Шроводећи као ђак празнике у (Ов. Ивану Зелини, код деде по оцу, и у Крчима, код деде по мајци, развијао је у себи мисао ва лепоту старине и осећаје за природу, и ту су постале прве његове песме. Прва му је песма штампана (у дечјем листу Бршљану (1892, под псеудонимом Миливој Сељан). Ка Равћасео, прва је песма, саопштена с пуним његовим. именом (Вијенац, 1895). После се јављао у различитим хрватским и српским часописима. Шисао је и цртице. Волео је словеначку поезију. Књижевне су му симпатије Хајне, Верлен, Метерлинк, Гогољ, Достојевски, ЈБермон'тов. Друштво Хрватских књижевника из„дало је две његове књиге песама: Шјесме (1 изд. 1909, 9 изд. 1917) и Кипци и попевке (1917). Последња збирка садржи његову поезију на кајкавском наречју, а издана је посебице и у дивот-издању (1922). Матица Хрватска издала је њетове Изабране пјесме с предговором Вл. „Луначека (19924). Б. Водник.

претседник“

RA

ДОМНИН ГЕРАСИМ, митрополит IIaбачки (1916—1830). Био је Грк и послат је из Цариграда за митрополита у Шабац после убиства Мелентија Никшића. Био је суров према свештенству и пријатељ Турака. Кнезу Милошу требало је много времена да га савије. 1830, када је проглашена аутономија православне цркве у Орбији, Д. је отишао за митрополита у Кесарију Каподокиску, где је 1833 умро насилном смрћу.

Литература: П. Швабић, Герасим Домнин, митрополит шабачки (Гласник Православне цркве, 1906).

: PP.

ДОМОВИНСКА БАННА Д. Д. Основана је 1921. Централа Осек. Капитал 1,250.000. Фондови 12.500, улози 1,581.620, = повериоци 3,358.919, готовина 616.876, потраживање код новчаних завода 290.911, менице 1,712.036, дужници и консорциски послови 3,241.711, добит 15.571 ДИН. ПШретседник Јурај Етингер, директор Антон ОСмољан. |I. (.

ДОМОВИНСКА ИНДУСТРИЈА МЛИНА Д. Д. у Великом Бечкереку. Основана је 1918. Капитал је 3,000.000 динара. Капацитет је млина 10 вагона пшенице дневно. Има и сушницу кукуруза за 15 вагона дневно. Запослено је 250 радника.

ДОМОВИНСКА · ПРОИЗВОДЊА | ДРВА Д. Д., Загреб. Основана је 1920, ради национализације делова истоименог друштва у Будимпешти, који су припали нашој држави. Капитал је 5,000.000 дин. Друштво има у Чаковцу стругару са 5 гатера и 200 радника, које прерађује око 12.000 MŠ* храстовине. Има и своју шумску железницу. О JI.

ДОНАДИНИ | УЛДЕРИНКО, књижевник (8/4 1894, Шлашки, Хрватска — 10/5 1993, Загреб). У Загребу је свршио гимназију (1912) и философију. Мобилисан за време Светског Рата, провлачио се по гарнизонима и болницама, и најзад се решио војничке дужности глумећи лудака. Као суплент без испита служио је у Загребу, Шетрињи, Винковцима, па опет у Загребу, свуда кратко време. Живот му је био пун ексцеса, који су бивали све тежи, па је све теже страдао. Коначно је дошао у завод за умоболне у Стењевцу. Уз параноју развила се туберкулоза, од које је и умро. — Д. је сарађивао у часописима. и новинама, а сам је издавао часопис Кокот (1916—1917). ШПосебице је издао ове своје књиге: збирку новела Луде приче (1915), роман Сабласти (1916), роман ДВијавице (1917), збирку фељтона и есеја. Камена с рамена (1917), драму 'Beaдан (1919), драму Играчка олује (1991), роман Кроз шибе (1921) и роман Баук (1922). Драма Бездан приказивана је у Народном Казалишту у Загребу (1919). У оставштини сачувана је потпуно израђена драма у 3 чина Отраст.

= 022 —