Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

Лите ра тура: И. Невистић, · Уддетрико Донадини (1925); А. Б. Шимић, Донадини (Савременик, 1923, 957). i

ДОНЕГАНИ ВАТРОСЛАВ, вајар (28/7 1836, · Река — 3/7 1899, Осек). Свршио је уметничку академију у Венецији, где је 1855 и 1856 добио награде за своја дела. Дуже. је времена живео у Италији и Русији. 1867—1882 запослио га је бискуп Штросмајер · при градњи столне цркве Ђаковачке, за коју је израдио 25 олтар'GKHX кипова и 4 медаљона. У Штроесмајеровој галерији налазе се његове портретне бисте Штросмајера (мраморна) и фра Грге Мартића (бронзана).

1. JJ.

ДОЊА ДЕБРЦА. БВ. Дебрца.

ДОЊА ЛЕНДАВА, град у СОловеначкој (Прекомурје), испод винородне торице; иза мочарне, а сада канализоване, равнице, на речици Лендави. Има 3.009 становника (1921), од којих је 1.303 СХС и 1.555 Мађара. Д. Л. има локалну трговину и мању фабрику амрела, окружни суд, грађанску школу и пограничну железничку станицу: А. ОМ.

ДОЊА МОРАВА. В. Морава Бинча.

ДОЊА СЕЛА, СКОПСКА. Б. Скопска доња села. : ДОЊА СТУБИЦА. ВБ. Стубица.

ДОЊА ТУЗЛА, варош. Има извор јако слане воде 277" (О, садржи и брома, Купатило је у средини вароши. Лечи: скрофулозу, женске болести, туберкулозу костију, невралгије, кожне болести. (Овојина је рударског отсека. Има железничку стаНицу. 7 U.

ДОЊИ ВАКУФ, варош у Босни, на Врбасу. Има 1.819 становника. Знатно Je. раскршће путева и железница. Испостава је бугојанског среза. ИМ. 'Ф.

ДОЊИ ДЕБАР. РВ. Дебарско поље.

ДОЊИ КОЛАШИН, област између река Лима и Таре. Централни му део чини долина реке Вранеша. Богат је густим TIyмама, између којих су пољица, ливаде и сенокоси. У нижим деловима су многи извори и потоци. Место је згодно за сточарство, особито за овце и говеда. Већа, су села: Вранштица, Вранеш, Коврен, Лиса, Куњак, Коморан, Стожер, Maoge, Козица, Кула, Мојковац, Потпеће, Обод.

У споменицима се име К. јавља, тек у 17 веку, и то најпре као град (тврђава) Колашиновићи, по коме је вероватно доцније цела област добила име К. Предање каже, да се К. некад звао Кричак, а Колашинци Кричковићи, од којих су били војводе у К. На простору Д. К. постојале су у старо време жупе ЈЉубовиђска, у сливу ЈЉубовиђе, ЂБрсковска, око некад важног трговачког центра Брскова, и жупа Вранеша, која је била

„ДОПИСНЕ КАРТЕ

источно од прве две. — У Д. Х. се често убраја и област Кричак, која се простире

· између Вевичнице, Ћотине, Таре и пла-

нине Стожера. Кричак се помиње у хри-“ совуљи краља, Уроша, 1, којом је утврдио баштину манастиру Ов. Шетра и Павла на, Лиму. На Тари у Д. К. је манастир Довоља. | :

"Становништво Д. К. је мешовито. Старинада, је мало, јер се становништво овог краја много кретало последња три века. Од потурчених Срба у Д.'К. и Кричку су три знатна племена, Каљићи, Мицани и Ђурђевићи. Има досељеника из“ брђанских племена преко Таре, највише Дробњака. Много има муслиманског станов- . ништва, исељеног онамо из Горњег К., кад је овај, по ратовима 1876—78, припао Црној Гори. Од окупације досељавали су се мухаџири из Босне и Херцеговине. Раније је К., по старом племенском обичају, · имао племенског поглавара, обично од куће Мушовића, као најстарије у оном крају. IJ. Шобајић.

ДОЊИ ЛАПАЦ, село у Хрватској, жупанија – Лика-Крбава, насред Лапачкога

поља (582 M), близу босанске међе, где се с кордунском цестом везује цеста из Удбине (Госпића). Има 943 становника, пошту и телеграф, општинско поглаварство, котарску област, котарски суд, православну шарохију, пучку школу. Од JI. Л. 2 км јужно диже се самачки Облај (661 м), с траговима старога града и римских старина (Жаре и дукати Цара Константина). — Л. је главно место старе хрватске жупе лапачке. Међу жупанима, који су 1102 преговарали с угароким краљем Коломаном, био је и жупан Мартин »de genere Carinensium et Lapcanorum«, 1996 спомиње GC6 »Suppanus de Lapach«, 1431 заложио Je mpajb OHTMOMyHJIL castrum Laab кнезу Николи Франкопану. При деоби 1449 припао је Л. Ђурђу Франкопану. J. M-n.

ДОЊИ МИХОЉАЦ, трговиште у (Славонији, жушанија Вировитица (Осек), у Подравини, 5 км од Драве, где прелази железница у Мађарску (Печуј); станица славонске вициналне железнице (ОсекВочин. Има 38.651 становника, пошту, телеграф и телефон, општинско поглаварство, котарску област, котарски суд, римокатоличку жупу, две пучке школе, шумску управу властеоства грофа, Мајлата (15.650 ха), парну пилану, млин на ваљке, две циглане, средоточну шепару жесте. ЈИ.

ДОЊИ СВЕТ, БВ. Онај свет.

ДОЊО-ТУЗЛАНСКА ~ ЕПАРХИЈА, B. Зворничко-тузланска. епархија.

ДОПИСНЕ КАРТЕ (ДОПИСНИЦЕ) заведене су у Орбији указом од 23/10 1871, али су пуштене у саобраћај тек 1/7 1873, прво само за унутрашњост земље, просте и са плаћеним одговором, са натпи-

_— 6238 —