Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДОПИСНЕ КАРТЕ

сом Саобраћајна карта, и утиснутим обележјем вредности од (10 шара (чаршиских), са ликом кнеза Милана. 1/4 1884 изишле су нове поштанске карте, просте и са плаћеним одговором, сада већ са натписом Дописна карта, и утиснутом марком од 5 пара у динарском течају. Ускоро затим, 24/5 исте године, пуштене су у саобраћај и Д. К. за међународни саобраћај (»светски поштански савез«) просте и са плаћеним одговором, (a CDI ским и француским натписима и утиснутом марком од 10 пара. — „После шромене на престолу, изишле су 85 1890 ОД. К. са марком са ликом краља А лександра Обреновића. Јула 1893, уведене су и затворене Д. К. са одговарајућим натписом и марком, за месни (локални) саобраћај и за унутрашњост земље. Идуће нове емисије Д. К., отворених и затворених, изишле су маја 1895 и 1903.

По убиству Александра Обреновића, повучене су из течаја све поштанске вредности са његовим ликом, а пуштено је у саобраћај 25/6 1908 једно – привремено издање шростих отворених и затворених Д. К. Узете су карте припремљеног новог издања, израђене у Шариву, па је на маркама преко лика бившег краља утиснут државни грб. Кад су ове карте утрошене, оштампане су у Београду отворене и затворене Д. К. са истим клишејима, али је лик краља Александра замењен државним грбом. У јануару 1905 пуштене су у промет отворене просте и затворене Д. К. дефинитивног издања са марком, на којој је лик краља Петра. 1/9 1909 изишле су и Д. К. са плаћеним одгово: ром. Идуће ново издање простих отворених и затворених Д. К. за унутрашњи саобраћај изишло је 1911.

За време Оветског Рата, 15/9 1915, пуштене су у промет просте Д. к. за унутрашњи саобраћај са утиснутом марком, на. којој је претстављен краљ Џетар на бојишту. :

Од Д. К. скоро свију емисија штампано је у току времена по неколико издања са већим или мањим разликама у штампи, слогу, боји, хартији и др. те је број варијетета велики.

За време окупације (1916—1918) употребљаване су у крајевима (Орбије, који су били под аустриском војном управом, Д. К. аустро-угарске војишне поште, а y крајевима под бугарском обичне бугарске поштанске карте.

Црна Гора је имала такођер своје Д. К. Тамо су 1888 уведене прво отворене Д. К. просте и са плаћеним одговором, са утиснутом марком са кнежевим ликом и означеном вредношћу у новчићима. О четиристогодишњици ободске штампарије (1893) утиснут је на Д. К. нарочити натпис за успомену на ту прославу. Исте су тодине уведене и Д. К. за међународни саобраћај. Затворене Д. К. уведене су 1894. 1897 издане су, за успомену на две-

стогодишњу прославу династије Његоша, отворене Д. К., за унутрашњи саобраћај, и затворене са утиснутом јубиларном марком. 1902 пуштене су у промет ЛЕ са новом марком, са означеном вредношћу у хелерима, а на идућем издању, од 1907, на новим маркама вредност означена је у парама. Поводом проглашења. краљевине 1910, пуштене су у промет Д. К. са маркама, израђеним за успомену на ту прилику. 1913 изишле су Д. К. отворене и затворене, са маркама нове емисије са краљевим ликом. Под аустриском окупацијом, за време Светског Рата, употребљаване су и у Црној Гори Д. К. аустро-угарске војишне поште.

Босна и Херцеговина имале су за време аустриске управе своје нарочите JU. К. уведене заједно са поштанским MaDкама 1899.

У Далмацији и СОловеначкој употребљаване су, шре уједињења, аустриске ДЕ ТЕ а у Хрватској са СОлавонијом и Сремом, као и у Војводини, Међумурју и ПШрекомурју служиле су Д. К. мађарске поште.

После ослобођења нису у Србији и Црној Гори издаване Д. К.

У Босни и Херцеговини употребљаване су тамо затечене Д. К. тих покрајина, пошто је на њима, преко марке, утиснуто у прво време: држава ОХО, Босна и Херцеговина, а касније: Краљевство Орба, Хрвата и Оловенаца. Осим тога, употребљаване су и карте аустро-угарске BOјишне поште, са утиснутим обележјем вредности одговарајућим натписом.

У Хрватској су после слома аустроугарске монархије употребљаване, за неко време, заостале Д. К. мађарске поште, на којима су пребрисани мађарски натписи и утиснуто преко марке: Хрватска СХС, латиницом. Кад су оне утрошене, употребљавани су формулари угарских војничких дописница, на које је утиснута вредност са. одговарајућим натписом.

У Бојводини, Међумурју и Прекомурју важиле су Д. К. мађарске поште.

У Словеначкој и У Далмацији употребљаване су, по уједињењу, још неко време аустриске Д. К. По њиховом утрошку употребљавани су привремено формулари аустриских војничких дописница, Ca налепљеним поштанским маркама љубљанског издања, док нису пуштене у промет Д. KR. штампане у Љубљани. Оне су биле без“ натписа, са утиснутом марком са означеном вредношћу 15 винара. 1920 изишле су Д. К. са марком од 15 пара љубљанског издања. Д. Кк. штампане у Љубљани, употребљаване су и у оста– лим крајевима Краљевине, ван Србије и Црне Горе. :

Кад је уведено опште издање поштанских марака за целу државу, пуштене су 1921 у промет JU К. прво само 88 унутрашњи саобраћај, са натписима ћирилицом и латиницом и угиснутом мар“

— 694 —