Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

Ва,

ком од 15 пара. После- повишења пошта-

рине 1/6, односно 1/7 1991, изишле су Д..

К. просте и са плаћеним одговором, са натписима штампаним ћирилицом и латиницом и на француском језику, а са утиснутом марком у новом цртежу, за унутрашњи саобраћај од 25 пара, а за међународни саобраћај 50 пара. · Од последњег повишења таксе од 1/10 1929 у употреби су Д. К., просте, за унутрашњи саобраћај од 50 пара и за међународни саобраћај од 1:50 динара. Е. Дероко.

BOT AJIĐOHC (Оорзећ), – историчар (14/6 1868, Ловосице, Чешка). Д. је учио историске науке у Бечу, постао је 1893 доцент, 18598 ванредан, а 1900 тредован професор на Университету у Бечу. У неким овојим радовима бави се Д: и статријом историјом Словенаца. Полипичке прилике Корушке и Крањске шри доласку Хапебурговаца у словеначке земље, у друтој половини 13 века, излаже Д. студија: Die Karnten-Krainer Frage und die Territorialpolitik der ersten Habsburgčer in Oesterreich {Archiv fir Osterr, Geschichte, 87). Сем тога, нашисао је Д. студију Die šltere Sozial- und Wirtschaltsverlassung der Alpenslaven ({1909), y mojoj je C yocHeXOM побијао теорију Ј. Пајскера и његових присталица. о стагријој колонизационој, економској, социјалној и правној историји Словенаца. М. Кос.

Д'ОРФЕР ЛЕО (Геоп 4'Огјег), француски књижевник (1861 — 1924). Један од скромних твораца симболистичког покрета, уредник многих часописа за младе. ЖоОрфер је долазио у Србију и писао о нама и нашој поезији низ чланака за BDeMe para y Patrie Serbe, Revue Yougoslavey: Grande Revue, Соштег ЕгалсоAmćricain, Petite Rćpublique, Gaulois, Lecture, Revue du clergć mw vm. m. MHanao је, према Дозоновом преводу, своју версију наших народних песама [Chants de вцегге де ја Serbie, 1916. и Та Serbie hćroique у ЕешћПе littćraire, No, 150), 13/7 1916 играна је у париском позоришту Деаих Мавзаиез његова лирска драма МИ га, После рата слао је хронику љубљанском Јутру. М.

ДОХИЈАР, часник у манастирима, коме је дужност да дочекује и части госте.

„BI ДОШЕН-БИЛАЈГРАДСКИ ЛАВОСЛАВ, генерал (1818, Госпић — Сењ). Свршио

је војну академију у ЧЛепег Меза фу 1837, служио је у 21 пешачкој пуковнији и суделовао у бојевима у Италији 1848. Одликовао се у петодневном уличном п0кољу у Милану 18—29/3 и при јуришу на Сшгтафоле 20/4. За своју храброст био је одликован и унапређен. 1849 борио се храбро у Угарској, особито у битци код Маву-5агда. 1859 добио је чин мајора, 1562 потпуковника, а 1864 пуковника и

ДРАВА.

заповедника. Ђурђевчана, са којима је суделовао у рату 1866. Генерал и бригадир постао је 1869. : И

ДОШЕН. ВИД. (1720, Трибањ у Далмацији — 6/4 1778, Дубовик). У Загребу је учио философију, а богословију у Загребу и у Грацу. Шримио је свештенички чин од нинског бискупа Томе Некића, и у почетку је служио у нинској бискупији. Прешавши у загребачку бискушију (1754) био је капелан, кратко време у Броду на Сави, затим у Пожеги, и најзад је постао администратор (1756) и жупник (1768) у Дубовику, у Славонији. Д. је био одличан свештеник, спреман теолог, нарочито у моралци, и просвећен човек. Као администратор и жупник у Дубовику сам је држао школу за децу своје жупе. После је био (1775) у Пожеги директор семеништа и професор моралке. Због слабог. здравља вратио се у своју парохију и умро је у Дубовику. — Д. се први пут јавио · књижицом Јека планине (Загреб, 1767). То је у стиховима одбрана шросветитељских идеја Рељковићева Сатира против анонимног нападача »тамбураша славонског«. Одмах после тога издао је JI. опсежно песничко дело Аждаја седмоглава (1768), где у облику алегорија У живим сликама црта 7 смртних грехова, Ha славонске друштвене средине, служећи се оштром. сатиром, да те пороке искорени из народа.

Д. је просвећени писац 18 века. Његов: је особит значај у историји просветитељства у СОлавонији у његовом одлучном ставу – противу · »одвитника ~ старинскога. свога вика«, а за Рељковића. као крчитеља нових путова. Д. је жешћи и борбенији од Рељковића, јер му је образовање веће и дубље. Неке мисли и тезе Рељковићеве Д. смело изводи до последњих консеквенција. Д, гледа на славонски друштвени и морални живот у свој ширини, износећи пороке сељака, господе и поглавара. Ако су славонска тоспода просвећенија, ипак нису боља од примитивног сељака. Богате и у танчине изведене слике славонског живота из свих друштвених слојева дају Д. делу особиту важност за нашу културну историју и за испитивање нашег фолклора. Значај · Аждаје седмоглаве је већи од · Рељковићева Сатира. Б. Води.

ДРАВА, десна притока Дунава. Већом половином свога тока протиче кроз нашу државу; у њу улази више Дравограда. До Марибора. је права алпинека. река, са великим падом (око 1:92 M/KM) и брзином; одатле тече кроз баровиту низију у широком и доста плитком кориту, са средњим падом 01 м/км. Улива се у Дунав 25 км северозашадно од села. Јабуке. На/јглавније су притоке, с леве стране Мура, с десне Дравиња, Бедња, Плитвица. Дужина њеног тока кроз нашу државу је 406 км, а површина слива је 13.570 WM”.

— 6295 — 40