Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДРАВА JUL JUL .

Драва је нормално пловна до Ђарча, Ha дужини од 160 км, а на даљих 69 км, до Жакања, неправилно. Хидрауличке су снаге највеће на горњем току: до Вараждина располаже са просечно 91.000 HP. одатле до Жакања са 115.000 НР, а целокупна снага која би се могла искористити je 325.900 НР. MI. B.

ДРАВА Д. Д. ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЖИЖИЦА у Осијеку. Фабрику жижица основао је 18956 Мирко Рајзнер као приватно предузеће. 1909 претворено је предузеће у акционарско друштво C капиталом од 1,500.000 круна, који је постепено повишен до 7,500.000 дин., подељених на 150.000 акција. Један део акција својина је Управе Државних Монопола. Фабрика. има парну покретну снагу од 450 коњских сната, генератор од 920 волти и 14 електричних мотора од 10 до 45 коњеких снага. Запослено је 300 радника и Чиновника. Највећа шроизводња била је 1914: 1,220.000 пажета шо 100 њузи

: IJ.

BPABMMA, peka у (Оловеначкој, десна притока Драве. Извире mo Похорјем (Рогла Гора 1.517 м, Grom 1.453 м), а утиче 3 км источно од Ов. Вида, односно 8 км југоисточно од Штуја. Дужина, је око 66 км, а површина слива 866'8 2587,

ДРАВОГРАД, варошица у (Словеначкој. Има 690 становника. Д. лежи на важној тачци у погледу промета, на месту, где се у Драву изливају Межа и Мислиња и састају три долине. Д. је и железничка раскроница. Код вароши налази се рафинерија, за петролеум. До 1918 припадао је Д. Корушкој. 1. M.

ДРАВСКО ПОЉЕ, равница у (СОловеначкој, на проширеном делу долине Драве, између места Ласнице и Ормуша. Поље је дугачко 48 км, а широко до 17 км; лежи на апсолутној висини од 275 до 195 М. Кроз њега протичу речице Пулсгад и Девина, а на југоистоку се улива у Драву peka Дравина. Д. Ш. се дели на мало Мариборско поље и, много веће, Горње и Доње Штујско поље. Површина VI. II. je 320 км“. UT. 8.

ДРАГА, краљица 1900—1903 (11/9 1866, Београд. — '29/5 1903, Београд). Кћи је Панте Луњевице, а унука војводе Николе Луњевице, пријатеља кнеза Милоша. Удала се 1883 за инжињера (Светозара Машина. После је постала дворска госпођа краљице Наталије. Као такву, после смрти мужеве, познао је млади краљ Александар Обреновић, и после њеног доласка у Србију, априла, 1895, ваљубио се у њу. На опште запрепашћење земље и владе 06јавио је краљ 8/7 1900 своју веридбу са Д., а ускоро и свадбу (23/7), mano је прошлост Д. била врло сумњива. Тај брак изазвао је много осуђивања, оставку владе и расцеп између краља Милана као оца

и краља Александра али га је спасло, у први мах, то, што се руски цар примио за кума. Када је после утврђена фиктивна трудноћа краљичина и почела краљева изигравања Устава и дрско шонашање краљичине браће као будућих наследника, огорчење се у народу појачало и довело је до једне официрске завере. ЈУГ ноћи 98-29/5 1903 убијени су краљ и краљица, у конаку од једне групе официра из те завере. DD. 7.

ДРАГАЉ. ВБ. Дврено поље.

ДРАГАНИЋИ, општина у Хрватској, жупанија Загреб, котар Карловац. Има 4.799 становника. Расута је по изданку Горјанаца између Купе (ниже Озља) и притоке јој Купчине до цесте и железнице Јастребарско— Карловац; станица Д—Мрзљаки. — Спомиње се већ у 13 веку, као племенска општина у старој жупанији Подгорској. Своје је шравице и племство темељила на повељи краља Беле ТУ од 1964, која се сачувала (у општини Д.) у препису повеље краља Лудовика 1.

Ј. Ми.

ДРАГАЧЕВО, област у подгорини Овчара и Јелице, а између ових планина и реке Белице. Дели се на Доње и Горње Драгачево. У првом има 44, a y другом 13 насеља. (В. Рашка Област.)

Литература: Ј. Ердељановић, JJ Драгачево (Насеља, књ. 1), К. Јовановић, Г. Драгачево (Насеља, књ. 5). 8. JL

ДРАГАЧЕВСКА ЗАДРУГА. Основана. је 1906. Централа Гуча. Капитал је 437.000 динара. ЕС.

ДРАГАШЕВИЋ БОРИВОЈ, ћенералштабни пуковник, командант Дринске дивиаиске области (11/9 1864, Београд — 7/12 1911, Ваљево). По свршетку пуне гимназије у Београду ступио је 1883 у редовну војску (8 батаљон) на отелужење ђачког рока, а исте године ступио је у Војну Академију. 1885, не свршивши пуни курс Академије, произведен је за пешадиског потпоручника и учествовао је у рату као ордонанс-официр Дунавске дивизије. 1886, по свршетку рата, довршио је трећу годину Академије. За капетана је произведен 2/8 1893, преведен у Ђенералштабну струку 1895, за пуковника је произведен 1908. До 1888 био је водник, 1888—1890 био је на вишој школи Војне Академије. Као пешадиски официр командовао је четом, као Ђенералштабни официр пуком, био је начелник штаба дивизиске области, начелник опште војног одељења Министарства – Војног, начелник оперативног одељења Славног Ђенераштаба (1908) и од 1909 командант дивизиске области (Дринске). Био је професор у Војној АжкаДемији 1899—1894 и 1900—1908. (Премеравање, Правила Службе, Тактика). Олат је на маневре страних војсака (Француска) и био је уредник Ратника. DP. B.

2020 —