Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДРАТГИЋЕВИЋ

ДРАГИЋЕВИЋ МИХАИЛО (22/2 1872, Горњи Милановац). Гимназију је свршио у Крагујевцу, а права у Београду. Од 1904 директор је Прометне Банке, коју је од малог новчаног завода подигао до једне од првих београдских банака. Први је претседник Удружења Банака (1929 ДО 1994) и потпретседник Индустриске Коморе. СЕЈ

ДРАГИЋЕВИЋ ПАВАО, босански фрањевац, диуменски бискуп и апостолски викар у Босни (око 1697, Тјешил, код Фојнице — 14/2 1773, Фојница). Био је дуже времена учитељ богословије, а када га је Ов. Столица 1740, на предлог задарскога бискупа Змајевића, поставила за диуменског бискуша и апостолеког викара у Босни, већ је носио част већника Босне Сребрене. Ради муслиманских отпора био је, с. осталим фојничким фрањевцима, двапут затваран, 1742 и 1743. Када је Св. Збор за раширење вере 1751 сновао, да у Босни заведе и световно свештенство Д. се томе противио. Њетово опширно прво извешће о католичкој цркви у Босни, које је 1744 СОв. збору за раширење вере предао, биће, када се обелодани, најобилнији извор за познавање статистике босанских католика у првој половици 18 века. Д. се убраја међу најревносније и најсавесније – босанске апостолске викаре. J. J.

ДРАГИЧЕВИЋ ЈАКОВ, новинар (6/9 1894, Пељешац, у Далмацији). За време Оветског Рата написао је знатан број чланака у америчким и енглеским новинама, и часописима за ствар Јужних (Словена. Много се трудио за организацију Јужних Оловена у Америци. 2 И

ДРАГИШЕЦ, планина у Македонији, између Црне Реке и њене притоке Заје, 65 км јужно од Крушева. Највиши су висови: кота 1.494 м, кота 1.300 м, кота, 1.291 M. Оеверним подножјем води друм Кичево—Прилви. А

ДРАГИШИЋ ЈУРАЈ, фрањевац, назаретски надбискуп, теолог и философ (Cpeбреница, у Босни — 1520, Барлета, Италија). Д. се обично потписивао Бенигнус, што се касније криво замењивало с Добротић. У фрањевачки је ред ступио по свој прилици у Дубровнику, куда се рано преселио. Високе је школе похађао у ШИталији, у Шаризу и Оксфорду. После је био учитељ Оуди Ођа! и, сину урбинскога војводе Фридрика, па је том приликом добио и урбинско племство де Еонсие, Касније је постао у Фиренци члан збора богословскога, факултета, управитељ фрањевачке гимназије, члан племићске обитељи де Зајутан5 'и одгојитељ Ловре Медичинскога, Ивана, који се прославио као папа Лав Х (1513—1591), и Шетра. Уз то је неко време предавао у Пизи метафизику и богословију за 150 цекина. Али како се заузимао за Ђиролама ОСавона-

полу, особито у свом делу РгорћеНсае 80lutiones pro Hieronymo Savonarola, W Ba старе јеврејске књиге, навукао је на себе толику мржњу, да је морао отићи из Италије у Ђосну. Из Босне се опет спустио у Дубровник, и ту је неко време предавао богословију и проповедао, а затим се вратио у Италију, и постао 1507 каљским бискупом. Као каљски бискуп нашисао је дело под насловом: Аројо а рго Егапсјзеео бе Ruvere Juli IL nepote anno 1511 super cardinalis Alidosii nece, па га је Јулије Џ 1519 поставио на назаретску надбискупску столицу, са седиштем у Барлети. Осим већ споменутих, сачувала су се оба VI. nema: De Raptis, De asumptione b, Mariae Virвице, Де Сгаба, Commentarii in 4 libros sententiorum, Quaestiones de natura angelica, Dialectica nova secundum mentem s. Тћотае де Асашпо и т. д. Д. је у ученом свету много цењен. ОвћеШш га убраја 11 primos sui temporis theologos, a Зђагавна га назива засгае fheologiae doctor illu56145, Поткин, пишући Венсћ пи 25/1 1515, каже, како је Драгишић био вешт и латинском и грчком језику, те како је у познавању јеврејскога и етиопсокога језика. заузимао прво место међу хришћанима свога века. Дубровчанин Вепезза пева његову ученост и слави.

Литература: Збђагајеа, Supplementum, Romae (1908); Коде, Месгојовииа fraftrum minorum (у Апајесја Егапсјзсапа, 4. МТ, и нашосе, 1914); Вгеуег, Прилози културној повјести Хрватској (1904); ЖДпипегтапп, Јурај Дратишић (Рад, 1928).

Ј. Јеленић.

ДРАГОБИЉСКА РЕКА, речица у Србији, десна шритока Љига. Извире под. Рудником (Мутањ 779 м, Триповац 549 м), а улива се око 1 км низводно од села Кадине Луке. Дужина тока је 29'7 км, а површина слива 154'8 км“. П. В

ДРАГОВИЋ, манастир y _ ~ Далмацији (област Книна). Посвећен је Рођењу Богородице. Не зна се кад је основан. У 16 веку монаси овога манастира основали су свето-аранђелски манастир Грабовац (y епархији будимској). Архимандрит овога, манастира у 18 веку био је викар архиепископа филаделфиског, који је седео у Венецији и управљао православном црквом у Далмацији. В. П-Ћ.

ДРАГОВИЋ ЖИВКО, државни саветник у шпенсији (3/2 .1856, Велестово). Школе: је учио на Цетињу, Петрограду и Паризу. По повратку из Француске постао је професор гимназије, затим ректор богословско-учитељске школе, а од 1909 државни саветник. Учествовао је у политици, те је био посланик црногорске скупштине и велике народне скупштине у Подгорици, која је прогласила уједињење Црне Горе: са Србијом. После уједињења постао je претседник Главне Контроле за Црну ГоруБавио се књижевношћу и лоталокојоа,

—— 6928; —