Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДРАГОВИЋ МАРКО (22/8 1852, Велестово — 6/9 1918, Цетиње). Средњу школу учио је на Цетињу, а вишу у Петрограду. Када се 1882 вратио из Русије, постављен је за секретара министарства Просвете, а касније је био члан окружног суда у Улцињу и напослетку професор. (С љубављу и разумевањем се бавио историјом Црне Горе ши Боке Которске, особито с објављивањем историских споменика, од којих су најважнји они из руских архива. Његове расправе и едиције су јако расуте, делом тешко пристушачне, нарочито оне 'у локалним црногорским публикацијама. Важније су: Материјали за историју Црне Горе, 1—Ш: Из времена владања владике Петра (Гласник, 55, 63 и 65); ТУ: Русија и Црна Гора од 1780 до 1790 (Гласник, 72): У: Шреписка владике Петра П са Аустријом (Гласник, 73), Споменици о Шћепану Малом (Споменик, 22), Материјал sa историју Црне Торе времена митрополита, Данила, Саве и Василија Петровића (Споменик, 95), Прилози за историју Боке Которске (Споменик, 30), Прилози за историју Црне Горе и Боке Которске почетком [19 века (Споменик, 31), Прилози за, историју Црне Горе из времена владика из тразличних шлемена (Старине, 19), Борба, Црногорада, с Турцима око превласти над Граховом (Старине, 20), Неколико докумената o вјековној независности Црне Lope (Књижевни Лист, 1901), Митрополит црногорски Василије Петровић Његош или историја Црне Горе од 1750 до 1766 (1884), Сеоба. господара, црногорскога Ивана Црнојевића, са, Ријечког града, на, Цетиње 1485 (1886). Д. је издао и Упутство за, скупљање материјала за историју и Ђеографију Црне Горе (П издање, 1885). Оставио је за собом више рукописа, спремљених 3а штампу. И. Радојчић.

ДРАГОВИЋ РАДОВАН (1878, Ужице 25/12 1905, Београд). вршио је основну школу и 6 разреда гимназије у Ужицу. Због болешљивости и немаштине – налгустио је школу, и крајем 1896 отишао је у Загреб, где је почео учити столарски занат. Прешао је затим у Град, да доврши занат, а 1899 вратио се у Србију. Радио је на социјалистичким листовима: Напред, Раднички Лист, Стари Раднички Лист. Оснивач је Београдског Радничког Друштва (марта 1901). 1903 био је главни сарадник Радничких Новина, а после њихов главни уредник. Нарочито се истакао Као васпитач социјалистичке омладине, а још више као организатор радничке класе. Уживао је врло велики углед у социјалдемократској странци и био је један од њених првака, 1. 77.

ДРАГОР, река у Македонији, десна, притока Црне Реке. Извире под Баба-планином (кота 9.227 м), а улива се око 3'5 км источно-југоисточно од села Кара-

· ДРАГОСАВЉЕВИЋ

мана. Дужина тока је 926 км, а површина слива 154 RM. ЛО

ДРАГОСАВЉЕВИЋ АДАМ (18/2 1800, Бермент, Барања — 16/6 1862, Опатовад, Срем). Рођен у дрводељској породици, Д. је остао рано без ода. Почео је учити основну школу у Берменту, затим у Кишфалуди, Медини, Качфалу. У (Сигету је шегртовао и аргатовао, затим у Харкању учио мађарску школу. Научивши појати постао је учитељ у Ђездеку, где је био уједно и звонар, затим у Моноштору. C уштедом на овим местима, отишао је Д. у сомборску препарандију, затим у новосадску, па у винковачку гимназију. »Најбоља« ортографија и »природни« метод већ су га тада интересовали, и силно се одушевљавао Вуковим Рјечником. Ив Винковаца је отишао Д. у Шиклош, за учитеља, затим у Шаторшић (као дијурниста у канцеларији даљеког спахилука), па у Мохач, где је био опет учитељ, затим у Вуковар, и ту је, учитељујући, провео осам тодина. Једну је зиму провео с Вуком, помажући му у сабирању и сређивању речи и народних умотворина. 1838 позвала га је шидска општина, да буде натарош, и он се одазвао том шпозиву, али му је државна власт одузела ту службу. Већ после 1899 хтео је поћи у Орбију, али га је тада Вук задржавао. 1840 био је Д. секретар код примирителног суда у Београду, па се вратио у Шид за натароша и управитеља српских школа.

Прво под утицајем Доситеја, а после Вука, Д. је постао пропагатор народног језика у школи и у књижевности. Био је велики пријатељ и помоћник Вуков, а Вук је његово пријатељство јако ценио. Његова ода епископу Стефану Станковићу, друга је књига штампана Вуковим правописом (1829). Осим више школских књига Д. је наџисао: Постанак славенских слова или писменост каква је и каква треба да је у српском језику (1840), и многе чланке, који су изашли већином у Летопису и у Бачкој Вили. За његов чланак: Глас и вредноћа народних српских песама (у Летопису) Копитар пише Вуку да га је »прождро«. Највећа његова заинтересованост је била. писменост (писање), и како да се најлакше научи читати и писати, а његов, може бити најважнији рад, Буквар, који је, на жалост, остао нештампан. Овај први буквар (написан већ 1825) нашег народног јевика на гласовној основи (каснији је Вуков Оглед српског буквара, штампан у Даници и засебно 1827), више је нацрт за буквар. Састављен је синтетичним методом. 94 вокално р предлагао је знак у, који су касније многи књижевници усвојили. Д. књижевна оставина предата је Матици Српској.

Литература: '%. Магарашевић, А. Драгосављевић, српски књижевник (Лето-

— 629: —