Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

па се одлучио да оде у Цариград и по-

служи српској цркви у Турској. Радећи:

ту предано постао је 1897 администратор, a 1899 · митрополит скопеки, као први Србин Ha, TOM положају после укидања, пећеке патријаршије. Посвећен је за епископа. 1902. Радио је много на пољу 60тословеке књижевности. 1885 је издао прву капиталну књигу: Тумачење јеванђелија са беседама, а доцније је изашло 9 књига разновреног верског садржаја под насловом: Књижевни радови – архимандрита, Фирмилијана, и др. Џисао је доста, и на грчком језику, упознавајући Грке са српском црквеном књижевношћу, 2 нарочито са. радовима, митрополита, | МИхаила. На грчком је штампана и његова Догматика. Р. Грујић.

ДРАХ, ИНДУСТРИЈА ДРВА Д. Д. Сисак. Централа је у Цапрагу. Основано је 1898 као приватно предузеће, а 1991 претворено је у акционарско друштво, с капиталом од 10,000.000 дин. Има, једну стругару у Цапрагу, са 9 татера и покретном снагом од 250 коњских сната, и једну у Антуновцу, у вировитичкој жупанији. Укупно је запослено око 1200 радника, а годишње се исече око 28.000 м“ тврдог дрвета (храст, јасен, брест). Највећи је произвађач железничких шрагова у земљи. ; Cr. JI.

ДРАЧ је град на албанској обали. Постао“ је још у старом веку (627 пре Хр.), као | трговачка _ насеобина – дорских Грка из Коркире (Крфа) и Коринта. Саграђен је на једном полуострвском положају, између мора и једног подугачког морског рукавца. Као сви стари градови, имао је тврђаву на вису (акропољ) и доњу варош, опасану ~ бедемима. Веома је шроцветао трговином с оближњим Илирима. Затим је био доста ометен борбом око власти између своје аристокрације и демократије, као и пелопонеским грчким ратом (481—404 пре Хр.), који је због тога 'и букнуо. Све више притешњаван од Илира, Д. се ставио под римску заштиту (од 229 шре Хр.). Као самоуправан град светског римског царства на јужном Јадрану, а од Августова. времена и као војна колонија, Д. се још више развио. Био је од тада поморски трго-

вачки јадрански велеград, полазна станица важног балканског | Егнатијанског

друма, који је преко Јадранског Мора, Бриндизија, и апулиске Егнатије, преко Лихнида (Охрида), Солуна и т. JL, везивао Рим с Византијаном, доцнијим Константиновим Цариградом, и с азиским истоком. Од 1—3 века после Хр., Д. је у административном погледу био једно од најзнатнијих · места римске провинције солунске Македоније. Од цара Трајана он је хришћанска епископија. Од Диоклецијана, Д. је глава једне од новостворених римских провинција, Новог Епира, због чега постаје и црквеном митрополијом.

ДРАЧ

Од 4 века, њега су рушили земљотреси (314, 346). ) 8

Поделом. римске империје на западну. и на источну половину, или Византију (395), Д. је, са највећим делом Балкана, припао Византији. На. раскршћу 5 и 6 веRa византиски цар, Драчанин Анастасије 1, утврдио Ta je и веома тулепшао. Но под идућим царем, Јустином 1, опет га је разорио земљотрес, те“ су га морали обновити Јустин 1 и Јустинијан 1. У ово раније византиско доба, Д. је почео страдати и од тадањих народних сеоба. У 5 веку, за терманске сеобе, он је двапут привремено заузет и опљачкан од источних Гота, (461 и 478). Још. од Јустинијана. 1, т. ј, од прилике од средине 6 века, Д. је виђао под својим бедемима и словенскоаварске хорде које су с оне стране Дунава и Саве упадале на византиски Балкан. У 7 веку чак до драчких (бедема

· излило се југословенско море, које је од

тада стално плавило скоро цео Балкан. Ca још по неким старим грчко-римским градом у северној половини Балкана, и Д. је остао читав у тим бурама, задржавши се и даље у византиским рукама. После 7 века Д. није више био онако обиман и напредан као некада. Но још увек је он знатан ш угледан. | Уто:

доба, он је, све до пада Византије под

'Млечиће и крсташе у четвртом креташ“

ком рату (1204), био главни трговинсковојни положај византиског балканског зашада и тамошњих византиских јадранско-јонских вода, и према народима с оне стране Јадрана, и према балканским Оловенима. Византија се и тада много бринула о Д. Још од цара Теофила, у првој половини 9 века, он је начињен столицом. новоустановљене византиске војно-административне области на Балкану, »драчке теме«. Већ у 10 веку, у ШД. су, а и по другим потчињеним му градовима ове теме, биле смештене јаке византиске посаде, а у драчком пристаништу још и јако одељење византиске царске морнарице. У 11 веку Д. је, заједно са својом темом, спадао у прву класу византиских тема, у »дукате«. Поједине тадашње силне драчке дуке дизале су се и против византиских царева, да им отму престо, док су друге припадале самим царским породицама византиским. Уједно су и разни освајачи Византије, како зајадрански, тако и балкански, наваљивали кров целу ову перијоду на Д. Неки му нису могли ништа, а освојили су га: цар Qaмуило, који га је држао више година (од прилике од 989, па с једним прекидом чак до 1005), македонски словенски устаник Петар Дељан (1040—1041), и затим Нормани (1082—1085 и 1195). (С друге стране, тврди Д., с пограничном драчком темом, служио је Византији, у 11 и у 19 веКу, и као база против њених немирних суседа и клетвеника (Орба, нарочито против Дукљана (Зећана). Одатле је Визан-

— 631 —