Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

због губитка целе околине, коју су Турци

коначно заузели MIO Скендербеговој смрти | (1468). Најзад је и сам Д. пао под Турке |

(17/8 1501). Под Турцима је он доживео ново сужавање градских зидова, а и пристаниште му се запустило и засуло. Турска власт је у Д. трајала све до српске привремене окупације (1912—13). Затим је настала власт новостворене албанске кнежевине и републике. Литература: К. Jireček, Die Lage u, Verđangenheit d, Stadt Durazzo in Al.

banien {L, Thall6ezy, Iyrisch-alb, Forschungen,' 1, 1916, 152—167; српски у Цвијићеву | Гласнику Географског – Дру-

штва, 2, 1913, 182—191); М, у, би ау, Роlitische Schicksale d, Thema Dyrrhachion (Вјесник Kp. XppBancko-CaBOoHCKO-JlajrMaTHHCKOF SOeMAJBCKOT „ADpKMBA,. 17, 1915, 275—300). Д. Анастасијевић.

ДРАЧА, манастир (CB. Никола) код Крагујевца. Сазидао га је обер-капетан Станиша (Млатишума) 1735. 1736 црква је пописана. Обновио та је војвода, Тома, Вучић. у · B. И-ћ.

ДРАЧЕВАЦ (талијански Мајрара), зидине од старе куле у Далмацији, од Задра 6 км ок југоистоку, на главици 124 M BHсокој. Дотле су Турци допрли 1570.

Ј. И-м.

ДРАЧЕВИЦА, о најужнија жупа старе требињске области. У њој је краљ Твртко, добивши је 1378 под своју власт, подитао трад Ов. Стефана, данас Ерцегнови. Ту је дуго био главни излаз босанске државе на море. 1699—1878 Суторина у Д. је била, поред Клека, једино место, где је Турска. из Босне и Херцеговине излазила, непосредно Ha море. 28. А.

ДРАШКОВИЋ ЂУРО, тенерал. (Особито се одликовао у великој битци против Турака код Сиска 1592, где су 15.000 Турака, и њихов командант ~ Хасан-падша, остали на бојном пољу. Д. је ту са 600 коњаника, на левом крилу нашао на 9.000 турских спахија и тако решио битку. 1595 Д. је суделовао при освојењу Џе"триње, а 1605, кад су Турци под Мехмедпашом навалили на Петрињу, потукао је Турке (остало их је до 3.000 на бојном пољу). Д. је постао заповедник и тенерал тврђаве Петриње. 8 JI.

ДРАШКОВИЋ – ИВАН, далматинско-славонски | 1595—1607 (ORO 1555 — 11/3 1613, Братислава-Џожун). Врло се рано прославио у борбама с Турдима, нарочито као ваповедник вкрижевачке крајине. Учествовао је у (битци код Сиска. (22/6 1593), тде су Хрвати и Оловенци одржали победу над босанским пашом Хасаном Предојевићем. 1596 постао је бан заједно са бискупом Галшпаром Отанковачким. Бановање његово прошло је у сталном успешном ратовању с Турцима. 1605 и 1606 борио се Д. против присталица, Стјепана, Бочкаја у Угарској, и: одбио

бан ~ хрвалско-

ДРАШКОВИЋ

је покушаје, да се Бочкајев покрет шпрошири и у Хрватској. 'У сукобу између цара Рудолфа, и брата му Матије пристао је JI. уз Рудолфа. У борбама са Матијом био је заробљен. Доцније, кад је дошло до уговора између. браће, Д. је амнестиран и именован за заповедника угарске војске и врховног кашетана, ујварске тврђаве. Литература: Кукуљевић, Повјест породице Драшковића – Тракошћанских (1897); Клаић, Повјест Хрвата, с сова O M. Iz:

ДРАШНОВИЋ ИВАН, бан хрватски, генерал артилерије и дворски ратни саветник. Д. је учествовао 1716 у рату против Турака. Био је заповедник свију чета у Бановини. Утаборио се у Костајници. Њетове чете су освојиле три куле код Новог и заузеле Дубицу. Заробио је много војске. Особито се одликовао када је са 5000 Хрвата упао у Босну, заувео сав предео око Мајдана и шпосео важну тачку Козарац. DD. JI.

ДРАШКОВИЋ MBAH, ag XDBaTCKOдалматинско-славонски 1640—1646. BuHo је син бана Ивана Драшковића (1603 август 1648, Овар, Алтенбург). Учио је философске науке у Граду, а правне у Болоњи, у ·утарско- илирској ~ колелији (1620). Цар Фердинанд П поставио га је за заповедника крижевачке крајине. Ради јуначког (учествовања у различитим (бојевима с Турцима добио је од цара Фердинанда грофовску титулу (7/9 1631). 1640 постао је Д. бан и заповедник карловачке крајине. Бановање је провео у сталној мучној борби с Турцима. Поред тога морао је да даје и непрестано војнике за тридесетотодишњи рат. 1646 на сабору у Братислави (Пожуну) изабран је Д. за угарског шалатина. 1647 вратио се у Хрватску на, свој посед Виницу, али његови противници, нарочито протестанти Мађари, тужили су га краљу и тражили су, да он као палатин станује у Угарској. Краљ Фердинанд Ш даровао му је велики посед Оуаг (Алтенбург) с градом на десетогодишње уживање. У доба свога бановања. носио је Д. назив Оејепзог Сгоанае,

Литература: Кукуљевић, – Повјест породице Драшковића, (1887).

: M. Ш-г.

ДРАШНОВИЋ ЈАНКО (20/10 1770, Загреб — 0 14/1 1856, Радгона). Овршивши гимназију (у Загребу, а философију у Бечу, Д. је ступио у војску, и под Лаудоном је војевао при опседању Београда (1789). Као коњички капетан оставио је војску сломивши ногу (1806). За време Наполеонове владе прекосавеком Хрватском, живео je у Паризу. Д. је био пријатељ књижевности и уметности, а особито је волео народне обичаје. У Шариз је повео своју сељачку народну музику. Знао је латински, немачки, француски, талијански, мађарски, румунски и пољски. Био је пријатељ Саве

Текелије, упознао је савремену српску

— 633 —