Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

развили сви каснији хрватски програми,

Д. је реално рачунао, са свима политич-.

лим факторима, са снагом наше националне свести, с народном и државном идејом мађарском и с интересима династије. У томе је тај програм позитивнији од свих каснијих хрватских ПОЛИтичких програма. Дисертација означава једно знаменито историско размеђе хрватског политичког живота. Кушевићева брошура De municipalibus. iuribus (1830) уочи хрватског сабора 1830 наговештава сталешку борбу клонулога и плачљивога шлемства, које хоће да сачува. своје феудалне привилегије од мађарског национализма. Ту је борбу пратио шлач првих кајкавских елегија наше омладине, која је такође још била на беспућу. Д. је 1832 прекинуо са сталешком политиком, наговестио народну политичку борбу и клонулима рекао, да оставе плач »јере ниш невреднијега не има од шлачећега народа, шрије нег је сва потрибна за обрамбу своју највећим трудом и жртвом покушао«. Утврдивши значај народа као политичког фактора будућности, Д. је с распутице извео клонуло. племство и националну демократску омладину, зближио их и ујединио, отворивши им нови пут, где се у културном и политичком раду губио феудализам а све јаче развијао освештен народ. Литература: Т. Омичиклас, Обрана. и развитак. хрватске народне идеје од 1790 до 1835 (Рад, 80, 1886); Т. Омичиклас, Јанко гроф Драшковић | (Спомен-књига, Матице Хрватске, 1899), Б. Водник.

ДРАШКОВИЋ ЈОСИП, генерал артилерије (1714—1765). 1734 ушао је у војничку службу. Као потпуковник суделовао је у рату у Италији, и нарочито се истакао у боју код Со! 4'Аззјефа и Сашрокеадо. 1749 био је именован за пуковника, а 1750 за генерала. У седмогодишњем рату учествовао је Д. као један од најславнијих | генерала. 1760, приликом опседања тврђаве Глац, заповедао је целом пешадијом, и освојио је исту на јурРиш. 1761 заштитио је са једним корпусом Моравску против много јачег непријатеља. Умро је као заповедник Седмотрадске. :D. JI.

ДРАШКОВИЋ ЈУРАЈ, бискуп и бан хрватско-славонско-далматински 1567—1576, у заједници с Франом Франкопаном Олуњским 1567—1579 (5ј2 1595 — 31/1 1587, Беч). Науке је учио у Кракову, Бечу, Бодоњи и Риму, 1551 издао је штампану у Падови на латинском језику расправу, у којој је побијао учење Калвиново противу трансупстанцијације. Већ 1557 постао је печујски бискуп. Те године издао је у Бечу, где је боравио на краљеву двору уз угарскога канцелара, пастирску посланицу против Лутероваца. Крајем 1562 послао га је Фердинанд 1 за свог заступника на Тридентски концил, где се шрославио као ванредан говорник, а концил

ДРАШКОВИЋ

му је поверавао важне задаће. После повратка с концила именовао га је краљ за бискупа загребачког (крајем 1563). Као загребачки бискуп много се старао, да искорени протестантизам, дизао је школе, а основао је прво семениште за клерике у Загребу. 1567 именован је Д., заједно с Франкопаном, за. хрватског бана. Оба. бана посветили су велику пажњу одбрани остатака Хрватске од Турака. За време његовог банства била. је сељачка буна. 1572 именован је Д. за калочкога надбискуша, али то је била само титула, пошто је сва надбискупија тада била у турским рукама. Банску част морао је, и шротив своје жеље, да задржи све до 1576. Међугим је нови бан преузео своју дужност тек 1578, па је зато Д. водио, у заједници с Гашпаром Алапићем, банске послове до те године. Д. је тада премештен на ђурску бискупију, а краљ Рудолф га је именовао за свога канцелара. 1584 прогласио га, је краљ за свога намесника за Угарску. 1585: одликован је Д. од шапе Сикета МУ кардиналском чашћу. (СОпремајући се у Рим, да се папи лично захвали за одликовање, оболи у Бечу и умре.

JI је био не само одличан говорник, него и добар. латински песник. У трукопису је оставио своје говоре, различите расправе (на пр. О папинској власти), историју тридентскога концила, а Антуна Врамца загребачког каноника је наговорио, да напише хрватску кронику на хрватском језику, постаравши се за њено штампање.

Литература: И. Кукуљевић-Сакцински, Повјест породице Драшковића Тракошћанских (1887); Клаић, Повјест Хрвата. (У, 1911). ИМ. Прелог.

ДРАШКОВИЋ – МИЛОРАД, ~ политичар (29/3 1873, Полом, руднички округ — 91/7 1921, Делнице). Школовао се у Србији и Завршио Je правни факултет | Велике Школе 1894. У Швајцарској је нарочито проучавао млекарство ши основао је прву модерну фабрикацију сира, у Омедереву. За, посланика, је биран први пут 1905, и те исте тодине дошао је за министра Пољопривреде у самосталској влади. "POM приликом се истакао у царинском рату с Аустро-Утарском. Други пут је ушао у коалициони кабинет Н. Пашића у јесен 1914, као министар Грађевина и Оаобраћаја, и привремено као министар Војни. У влади је остао до 1917. У демократскосоцијалистичкој влади Љубе Давидовића 1919 постао је министар Саобраћаја, а у концентрационој влади М. Веснића 1920 министар Унутрашњих Дела. На том положају остао је до мало пре погибије и у коалиционој влади Н. Џашића. — Био је савестан радник и добар организатор. Шетово je дело (Обзнана (ивдата 920/12 1920) против комуниста и антидржавних елемената. Против њега, је створена, кому-

нистичка, завера; као њена, жртва пао је

(Gani