Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДРАШКОВИЋ

Д. у Делницама од револверских метака. Пријатељи Д. издали су Споменицу 1

лорада Драшковића. (1921). В. ДРАШКОВИЋ ТРАКОШЋАНСКИ ИВАН НЕПОМУН, велики народни добротвор

(17ј9 1805, Загреб — 14|1 1856, Ва-

греб). Отац му је био Ђуро, брат Јанка 'Драшковића, | хрватског препородитеља. Д. је свршио богословију у Шешти, и постао је књижничаром у Трнави, а касније жупником у Гирту. Оставивши жупу повукао се у мађарску пусту Резгег, Последњих 10 година живота провео је на своме добру у Божјаковини, где је живео инокосно. У јесен 1855 преселио се, због болести, у Загреб, где је умро. Оставио је више задужбина за културне и хуманитарне – циљеве. · Матици Хрватској оставио је 10.000 форинти. Та је заклада знатно Шшорасла, и постала је најачом Матичином · закладом за награђивање писада. Литература: Спомен-књига Матице Хрватске, 1892, 273—277.

5. B.

ДРАШКОВИЋИ су пореклом из Босне и Далмације, где су имали своја имања Книн, Худина и Цетин, које су им Турци после битке код Мохача узели. Д. су онда. пребегли у Хрватску, и цар Макоимилијан П дао им је имање Тракошћан и Кленовник и титулу барона; 1631 дао им је цар Фердинанд ИП назив грофова. Из ове старе хрватске породице било je много тенерала, који су се у ратовима, са. Турцима, храбро борили. 8. JJ

ДРВАР, варош у Босни на Унцу. Има, 1966 становника. Индустриско је место и знатна, је трговина, 0 Далмацијом. Седиште је државног шумског предузећа ДобрлинДрвар. Има велику стругару са фабрикама буради и целулозе и инсталацијом за импрегнирање железничких – прагова.

Испостава је куленвакуфског среза. M.. 0.

ДРВЕНЕ ИЗРАЂЕВИНЕ. B. Индустрија. дрвених израђевина,

ДРВЕНЕ КУЋЕ. 8. Индустрија, дрвених кућа.

ДРВО заузима у трговини наше земље врло важно место. Наше главно шумеко Д. има ову употребу: храст је највредније наше Д.; његов је глас познат по целом свету. Употребљава, се за нарочиту грађу и надфиније покућетво, за израду "дуга 88, бачве. У Олавонији се израђује »француска дуга« (1 м дужине, 3 см дебљине и 15 см ширине), и »немачка« или IIHHтерска, дуга, од најмањих до највећих дименсија. Француска дуга почела се израЂивати у славонским храстовим шумама. у половини 19 века, те је врхунац израде достигла у средини друге половине тога века. Но у исто време почела је у Француску долазити дуга из американских храстових шума, која је осетљиво конкурисала

док напротив у

славонској храстовој дуги. Последица тога је била, да је производња француске дуге у нас знатно пала. Али то није дуго трајало, јер се већ за неколико година, показало, да вино у бачвама американске провенијенције добила неугодну арому, бурадима од славонске храстовине добива вино пријатан мирис и укус. — Храстовина се даље употребљава за израду железничких – прагова. нормалног колосека, који су дугачки 2:70 м, 2'50 м, 2:20 м, и за прагове уског колосека. 1:60—1:80 м дужине. Трајност им је од 8 до 10 година. Из 1 мз Д. може се добити 6—7 прагова нормалног и 12 пратова уског колосека. Храст се даље улпотребљава за градњу мостова, за употребу у води, за рударске сврхе, за коларе и за телеграфске ступове. — Буква се употребљава у столаретву, рударству, коларетву, за израду дуга бачава за сухе ствари (200 комада из 1 мз), за прагове, који се морају импрегнисати, па им је трајност 15 година. — Јавор се употребљава у столарству, у резбарству и за музикалне справе. — Јасен се употребљава у столарству, коларству, за пољопривредне алате, за 'израду вагона и различитих справа. — Брест се употребљава у столарству и коларству, за израду вагона и при градњи лађа. Ђреза се употребљава у столарству и коларству, особито ако је тврда и жилава, даље за прављење ципеларских клинаца, и плетење корпи и прављење метала. — Оморика, као и храст, има, најширу употребу. Употребљава, се за разноврсну грађу и даске за лађе и мостове, у рударству, за бандере и за прављење папира. — Јела има исту употребу као и смрека. — Бор се употребљава као и прве две, а нарочито за различиту трађу у води и земљи, за прозоре, довратнике, за рударске циљеве, за. лађе и за патосање улица у градовима. Ариш (погрешно: тиса) има исту употребу као и бор, али је од бора трајнији и вреднији. Ђ. Ненадић.

ДРВОРЕЗБАРСКА ТВОРНИЦА ВРБОВско д. Д., у Загребу. Друштво је основано 1903. Капитал је 1,500.000 дин. Друштво има у Врбовеком фабрику жилица и дрвене вуне, а прерађује и дрво. Покретна, је снага 220 коњских снага, а запослено је 220 радника. Капацитет је 220.000 кутија жижица годишње и 100 вагона дрвене вуне. Уз то друштво постоји на истом месту у тесној вези с њиме стругара. друштва Парна Пилана Д. Д. Врбовско. Основано је 1921, капитал је 500.000 динара. Покретна, снага. је око 130 коњеких снага. има три татера, а запослено je ORO 40 радника. Годишњи капацитет је 5000 мз резане грађе. С. П.

ДРВОРЕЗБАРСКА УМЕТНОСТ у Јужној Србији. “ Јужна Србија Ha још приличан број сачуваних објеката, ДУ која је тамо раније, а нарочито ТОКОМ.

— 686 —

понтски ка цад ит 1