Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

18 и почетком 19 века, била. у знатном

развитку. Не зна се ко су били старији ·

дрворезбари, од којих су остала уметничка, дела по“ Охриду (13 век) и (Слепчу (14 век), у Шећи и Дечанима (16 и 17 Век), али се зна, да су најбољи уметници дрворезбари, не само по Јужној Орбији, него и по Ов. Гори и Бутарској, у 18 и 19 веку били Дебрани, из чувеног старог пастирског племена Мијака, а нарочито Малоречани, којима је центар Галичник. Од њих су остали уметнички радови у цркви Св. Спаса и CB. Богородице у Скопљу, у Бигореком и Лесновском манастиру, затим у неким црквама по Бугарској, у Хиландару, Зографу и др. манастирима на Ов. Гори. Најзнатнији су објекти цели иконостаси, а затим царска и друга црквена врата, владичански столови, балдахини над св. трпезом (у олтару, ћивоти светитељски, проповедаонице, пултови за певнице и мали. иконостаси за тлавну ~ храмовну икону. Од објеката у привашној употреби сачувало се само неколико одлично орнаментисаних таваница, долапа (ормана и сандука), столица и других ситнијих предмета.

У целој Д. У. опажају се углавном три карактеристичне особине, на основу којих се она. може поделити у три школе:

1. Плетенице. Тако су обично рађена, најстарија царска и друга врата по црквама (манастир Слепче код Битоља, манастир Полошки у Тиквешу и др.), а каткад и столови, владичански и ктиторски (Стол војводе Хреље у манастиру Рилеком). То су махом испреплетане симетричне тгеометријске фигуре, каткад исплетене и у облику листа или цвета, са врло плитким резом. На первазима врата и столова налазе се и ажурне, скроз прорезане, плетенице (стара врата у Рилеком манастиру и др). — 2. Барељеф и се јављају У исто време, али превлађују тек доцније, под утицајем западног вајарства. Они су у прво време рађени ниско заобљени Ha, пљоснатој основи, рез је врло плитак и даска, се никада није сасвим проревивала. У тој школи, поред плетеница, све више превлађују и коначно готово сасвим сами остају орнаменти из биљног и животињског царства, примајући У себе тек по каткад и људске облике (врата цркве (CB. Николе у Охриду, која су Бугари 1916 однели; царске двери из села Шишева, код Окопља и др.), — 3. Рељефи су последњи степен у развитку скулптурне уметности у дрвету у Јужној Србији. ПоЈављују се у 18 веку. На њима се јано опажа утицај западнот барока, али има и трагова, оријенталне орнаментике. То су већином радови Мијака, из 18 и шрве половице 19 века, који су као пастири и печалбари одлазили и у западне и источне · области Балканског Полуострва, а, можда и даље. Ови најкрулнији, | најлепши и најдрагоценији објекти Д. У. 18 и 19 века њихово су дело. Цела ком-

ДРЕЖНИК

позиција и техничка обрада израђивана, је обично врло тачно и прецизно. Обично је радило више уметника. На иконостасу Св. Јована Бигорског, код Дебра, извајана, су у-три реда по 3 радника-мајстора, помоћника и шегрта, у цркви (СОв. Спаса у: Скопљу извајана су у једном реду 3 мајстора, а у Шећи, на: иконостасићу | за ·

икону Богородице 'Тројеручице, извајан је, поред мајстора, и калуђер, који је посао поручио па им можда и упут-

ства давао, како да та конструишу. З3анимљивВо је, да је у свим тим случајевима главни мајстор приказан како стоји и држи прот на челу, у знак да смишља. композицију, а. остали су у пози како раде с теслом, длетом или ножићем. Разни црквени објекти различито су и израђивани, како по композицији Тако и по избору декоративних шредмета. Тако се нарочито разликују конструктивни | делови, који имају задатак да држе цео предмет, као што су стубови, стубићи, консоли и др, од оних, који имају 3адатак. само да испуне простор, као што су медаљони, фризови и т. д. Али и ту је, како сама композиција и избор фитура, тако и стилизалција, различита, 8, разне предмете. Тако су на пр. подножја владичанских столова готово увек израbega у облику стилизованих лавова, а стубови иконостаса у вијугама винове лозе и других трана, лишћа и цвећа, са птицама и животињама обично у врло естетичним позама. Шта, више, сви тлавни стубови _ израђени су махом потпуно ажурно. Голубови и орлови обично служе за консоле на главним фризовима, који се пружају изнад оквира за иконе дуж целога, иконостаса, Композиција од биља, штица и животиња, или. барељефи и трељефи важнијих сцена и личности из Ов. Писма, Старог и Новог Завета, испуња-

вају просторе под иконама или чине фри-

зове иконостаса. Од свих уметника, дрворезбара, позната, су нам по имену само тројица, која су радила иконостас, владичин престол m проповедаоницу у цркви 'OB. Опаса у Скопљу. Р. Грујић. ДРГОМАЉ, планина у Хрватској, 47 км северо-северозашпадно од Делница. Hajвиши висови су: Велики Дргомаљ 1.153 м, Мали Дргомаљ 1.158 M, Стари Дргомаљ 1.051 M. 7. 02.

ДРЕЖНИНК, село у Хрватској, жупанија, Модруш-Река, котар Олуњ; близу Коране слева, тде се је дохвата цеста СлуњЛичко Шетрово (Село, од Шлитвичких Jeзера 8 км к североистоку. Има 1055 становника, пошту, општинско потлаварство, римокатоличку жупу, пучку школу, котарску шумарију имовне општине огулинке. — Д. се први пут спомиње 1185, као cemo жупе бискупије крбавске. Онде je било и средиште жупаније, која се (19299) простирала око Плитвичких | Језера и

— 637 —